Беседа Митрополита Фотија - ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА – ЗАШТИТНИЦА ПОРОДИЦЕ
"Преподобна мати Параскева је заштитница породице, мајчинства и деце, веома поштована у нашем народу" - поручио је данас митрополит Фотије на слави храма Свете Петке у Угљевику.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Часни оци, уважена господо, стари и нови начелниче, председниче скупштине, представници у Парламенту наше Републике Српске у Бањалуци, Сарајеву и на другим местима, драга браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и данашњи празник – Света мати Параскева, храмовна слава овог светог храма и слава свих православних жена, Српкиња и деце. Преподобна мати Параскева је заштитница породице, мајчинства, мајки и деце, и то нам је данас у нашем народу веома потребно.
Ми, људи, сами по себи не можемо много постићи у овом животу. Као што је Господ Исус Христос рекао, без Њега не можемо чинити ништа велико, ништа што ће остати у вечности, што није пролазно. Често смо обузети земаљским бригама – како ћемо исхранити породицу, шта ћемо јести и у шта ћемо се обући. Господ нам је поручио да не бринемо превише и да погледамо како Он храни птице небеске и одева цвеће у пољу. Људска брига је често искушење које нас вуче на земљу.
Чули смо данас из Светог Јеванђеља причу о апостолима који су читаву ноћ ловили рибу, али ништа нису уловили. Када им је Господ рекао да баце мрежу с десне стране, уловили су толико рибе да чамац готово није могао да је понесе. Видимо разлику између људских и Божијих дела – оно што Бог благослови постаје чудо. Тако је Господ показао апостолима да ће, ако живе и делују по Његовом благослову, имати велики успех у својој мисији да приводе људе Цркви.
Преподобна мати Параскева је дивна подвижница која је живела у најсиромашнијим условима у Јорданској пустињи, и Бог јој је дао благодат да исцељује болесне, изгоне демоне и чини друга чуда. Њене мошти су преношене у Бугарску и Србију да би се сачувале од турских освајача и данас почивају у Јашију у Румунији. Она се често јављала кроз историју и помагала онима који су је призивали, а посебно мајке и децу.
Данас, нажалост, међу Србима влада „бела куга.“ У Србији сваке године умре 75.000 људи више него што се роди, што значи да један град величине Зрењанина нестане. Ово је велики проблем и код нас у Републици Српској. Онима који су изабрали да живе благочестивим, хришћанским животом, њихов крст је да имају децу. Њихова деца су богатство породице, а не једно или двоје, већ колико им Бог да. У старим временима, ко је имао пуно деце, био је најбогатији и најпоноснији у своме крају. То је једини начин да наш народ опстане.
Пишући о Светом владици Николају, сетио сам се његових речи да је српски народ „Теодул“ – слуга Божји, народ који служи Богу, правди и истини. За ову мисију, наш народ мора да се рађа и расте и да нестане проклетство абортуса. Абортус је страшан грех убиства сопствене деце у утроби. Раније су светитељи прописивали да жене, тј брачни парови јер је то често заједничка одлука, које су направиле абортус не смеју да се причесте десет, двадесет или тридесет година. Иако то данас није тако строго, потребно је схватити дубину овог проблема.
Дај Боже да се Срби врате Животу и да разумемо значај рађања деце, да наш народ опстане и умножи се. Бог ће хранити нашу децу, као што храни птице и пољско цвеће, али морамо имати вере и храбрости.
Желим свако добро оцима у овој црквеној општини и свим нашим верницима који се труде да очувају наш народ и Републику Српску. Нека овај крај напредује, нека се Срби овде насељавају, да град Угљевик буде место напретка и сабрања нашег народа.
Нека сте Богом благословени. Живели! Свако вам добро. Молитвама преподобне матере наше Параскеве и свих светих да нас Бог помилује и дарује свако добро. Живели! Бог вас благословио!
Ми, људи, сами по себи не можемо много постићи у овом животу. Као што је Господ Исус Христос рекао, без Њега не можемо чинити ништа велико, ништа што ће остати у вечности, што није пролазно. Често смо обузети земаљским бригама – како ћемо исхранити породицу, шта ћемо јести и у шта ћемо се обући. Господ нам је поручио да не бринемо превише и да погледамо како Он храни птице небеске и одева цвеће у пољу. Људска брига је често искушење које нас вуче на земљу.
Чули смо данас из Светог Јеванђеља причу о апостолима који су читаву ноћ ловили рибу, али ништа нису уловили. Када им је Господ рекао да баце мрежу с десне стране, уловили су толико рибе да чамац готово није могао да је понесе. Видимо разлику између људских и Божијих дела – оно што Бог благослови постаје чудо. Тако је Господ показао апостолима да ће, ако живе и делују по Његовом благослову, имати велики успех у својој мисији да приводе људе Цркви.
Преподобна мати Параскева је дивна подвижница која је живела у најсиромашнијим условима у Јорданској пустињи, и Бог јој је дао благодат да исцељује болесне, изгоне демоне и чини друга чуда. Њене мошти су преношене у Бугарску и Србију да би се сачувале од турских освајача и данас почивају у Јашију у Румунији. Она се често јављала кроз историју и помагала онима који су је призивали, а посебно мајке и децу.
Данас, нажалост, међу Србима влада „бела куга.“ У Србији сваке године умре 75.000 људи више него што се роди, што значи да један град величине Зрењанина нестане. Ово је велики проблем и код нас у Републици Српској. Онима који су изабрали да живе благочестивим, хришћанским животом, њихов крст је да имају децу. Њихова деца су богатство породице, а не једно или двоје, већ колико им Бог да. У старим временима, ко је имао пуно деце, био је најбогатији и најпоноснији у своме крају. То је једини начин да наш народ опстане.
Пишући о Светом владици Николају, сетио сам се његових речи да је српски народ „Теодул“ – слуга Божји, народ који служи Богу, правди и истини. За ову мисију, наш народ мора да се рађа и расте и да нестане проклетство абортуса. Абортус је страшан грех убиства сопствене деце у утроби. Раније су светитељи прописивали да жене, тј брачни парови јер је то често заједничка одлука, које су направиле абортус не смеју да се причесте десет, двадесет или тридесет година. Иако то данас није тако строго, потребно је схватити дубину овог проблема.
Дај Боже да се Срби врате Животу и да разумемо значај рађања деце, да наш народ опстане и умножи се. Бог ће хранити нашу децу, као што храни птице и пољско цвеће, али морамо имати вере и храбрости.
Желим свако добро оцима у овој црквеној општини и свим нашим верницима који се труде да очувају наш народ и Републику Српску. Нека овај крај напредује, нека се Срби овде насељавају, да град Угљевик буде место напретка и сабрања нашег народа.
Нека сте Богом благословени. Живели! Свако вам добро. Молитвама преподобне матере наше Параскеве и свих светих да нас Бог помилује и дарује свако добро. Живели! Бог вас благословио!
Беседа митрополита Фотија испред зграде општине Угљевик
МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ СВЕТА ПЕТКА ПАРАСКЕВА УГЉЕВИК
