У име Оца и Сина и Светога Духа!
 
Господине градоначелниче, господине начелниче, уважена господо, представници нашег народа, браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и наше сабрање овде у манастиру Часног и Животворног Крста Господњег на празник Воздвижења Часног Крста.
 
То је велики ранохришћански Празник, дан када је откривен Часни Крст Господњи у Јерусалиму. После Христовог страдања, три крста су била закопана на Голготи. Пагански римски владари, да би затрли хришћанство, подигли су тамо храмове посвећене Аполону и другим паганским  боговима. Тако је било до доласка цара Константина, кога је Бог изабрао да Крстом Христовим побеђује непријатеље.
 
У пророчком сну, цар Константин је видео Крст на небу и чуо глас: „Овим побеђуј!“ Од тада је ставио Крст као ознаку на своју војску, и тако су побеђивали све непријатеље  Римске империје који нису били хришћани. Откривање Часног Крста догодило се када је Константинова мајка, Света Јелена, дошла у Јерусалим и на чудесан начин пронашла Христов Крст. Испробали су три крста и на Крсту Христовом један мртвац је оживео. У Крсту Христовом је сила Васкрсења, сила Живота.
 
Крст је за нас хришћане знамење спасења. У једној нашој духовној химни певамо: „Крст је сила и знамење, крст је спасење.“ Крст је израз љубави према Богу и ближњима. Крст је био у Рају као дрво живота, и док су прародитељи јели са њега, живели су и нису умирали. Када су јели са дрвета познања добра и зла, постали су смртни. Човек ће на крају историје, приликом Другог доласка Христовог, видети знамење Крста на небу, које ће најавити Христов Други долазак и Суд свету.
 
Наша вера је крстолика. Човек је Крст када рашири руке. Крст је уткан у наше биће, он је суштина наше вере. Крстом побеђујемо себе и своје непријатеље, старог човека греха и смрти, али истовремено васкрсавамо, јер је Христос на Крсту претрпео страдање, али је трећег дана васкрсао. Народи који живе крстоликим животом, попут нашег Српског народа на Косову,  изабрали су пут живота – пут Крста, страдања, али и пут Васкрсења.
 
Православни Срби никада нису почели рад, јело или било коју активност без крсног знака. То је био симбол вере и живота. Када се прекрстимо са три прста, исповедамо веру у Свету Тројицу и Христову Божанску и људску природу. То је суштина наше вере.
 
Наш крстолики пут прати страдање, од Косова до Јасеновца, највећег стратишта српског народа. Али да нисмо православни, не бисмо толико страдали. Зато је наш пут, пут страдања, али и Васкрсења. Историја нашег народа пуна је јунака који су знали за Крст и Васкрсење, од косовских јунака до оних из Првог и Другог светског рата.
 
Наше је да следимо пут Крста, волимо Бога и ближње, и не одустајемо од наше вере, закона, писма и свете ћирилице. Ми у Републици Српској имамо своју духовну и националну кућу – то је наша Република. Са преко 30.000 живота плаћено је за ову слободу, и ми то морамо чувати.
 
Захваљујем свима који су помогли оцу Николају у обнови и проширењу овог манастира. Нека Бог благослови и дарује сваки успех у будућем раду на овој светињи. Нека Крст Господњи буде знамење победе и васкрсења.


Митрополит Фотије - БЕСЕДА НА ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА,
Суво Поље, 27.09. 2024.

 

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА