Од писца "Историје Срба", у којој је говорио да у Босни живе Срби три вере, па до највећег поборника босанске самосвојности Калај је богумиле прогласио муслиманима, а српску ћирилицу босанчицом. Између Србије и Босне на Дрини је границу установио, да би Србе поделио. И све док је био протектор у Босни, радио је на сузбијању српског идентитета и културе и њеног утицаја на Србе у Босни. Јачао је босански, а потискивао српски језик и писмо, ћирилицу је замењивао латиницом. И да зло буде веће, када је краљ Милан 1881. године потписао са Бечом тајну конвенцију да Србија нема територијалне претензије у Босни, то даде додатне подстицаје Калају да настави антисрпско 'калајисање' уздуж и попреко Босне и Херцеговине, у свим сферама друштвеног и јавног живота.

У свом антисрпском 'калајисању' Босне, Калај удара на све српске симболе, обележја и грбове, па је до те мере ишао да је забранио српска певачка друштва и хорове, сматрајући их опасним, јер је у њима препознао чуваре српске националне идеје и националне свести. Посебно је водио рачуна о школству и просвети, спречавајући на све начине да се Срби из Босне школују у Србији или Русији. Калај је заговарао да они морају да се школују само у Босни, да би њихово образовање било искључиво под утицајем земаљске власти и Бечког двора. Једном приликом, када су неке младе Србе питали који је главни град Србије, а они то наводно нису знали, тада је речено: "Срби у Босни су на правом путу образовања и просвете".

Бењамин Калај је своје антисрпско деловање наставио и борбом против Српске Цркве и њене јерархије у Босни, сматрајући је великом опасношћу за духовни интегритет српског народа у Босни. Калај је стога јавно подржавао отворени прозелитизам врхбосанског надбискупа Јосипа Штадлера у Сарајеву, који је био под значајним утицајем папе Лава XIII. Да би спречио школовање Срба у Србији и Русији, Калај је инсистирао на оснивању црквеног училишта у Босни, и тако је настала Богословија у Сарајеву - Рељеву, а на даље, више образовање, клирици су слати у Черновице, град у Чешкој, који је био под великим утицајем Беча и Аустроугарске империје. Калај је борбом против српске црквене просвете и јерархије Српске Цркве у Босни покушавао да спречи њихов утицај на верско, национално и културно биће Српскога народа и да разним финансијским привилегијама створи јаз између клира и народа, посебно између нижег свештенства и народа. Међутим, управо ту ће доживети велико народно противљење и неуспех, јер је народ био чврсто опредељен за своју Православну веру и традицију, а посебно за своју Крсну славу, за коју ни Калај није нашао начина да је укине и обезвреди у свести и срцу српског народа.

У калајевској борби против српске Цркве и српског народа у Босни, Калај је забранио да богослужбене књиге, а и друге књиге теолошко-научног садржаја, буду штампане изван граница БиХ, а нипошто у Србији или Русији, што је у то време била тенденција. Разлог је јасан, да Срби што више буду удаљени од матичне државе Србије и других православних народа, а посебно од Руса. Како је по свом злом науму користио старе римске методе да би Србе супротстављао једне другима а и једне друштвене сталеже другима, користећи стару латинску максиму "Divide et impera".

Оно што је за Калаја карактеристично је да је он у историји БиХ, а посебно Српског народа у Босни, остао упамћен као једна од најнегативнијих личности у новијој историји. Као конзул Аустроугарске у Србији, написао је већ поменуту књигу "Историја Срба", у којој је веома позитивно говорио о Србима, до те мере, да је написао да у Босни живе само Срби: једни православни, други римокатолици, а трећи исламске вероисповести. Долазећи међутим у БиХ на службу својој Аустроугарској империји, он је све претходно написано погазио и у научно-историјском смислу демантовао. Будући психолог маса, он је дубински проучавао Српски народ, његову психологију, веру, обичаје, а све са циљем да нађе код Срба слабе тачке како би их што лакше поразили. Идући на славе, идући на сахране и на многа друга окупљања Срба, он је вршио ту своју злу мисију, тражећи само оно у нашем менталитету, у нашој култури и вери, чиме би се Српски народ могао поделити и поробити. Једино за шта није могао да нађе лек - то је Крсна слава код Срба. Она је окупљала све Србе из различитих друштвених слојева и партија.

Поред до сад наведеног, треба истаћи да је Калај устројитељ и многобројних партија код Срба. Говорио је да су Срби јаке личности и да их треба што више по партијама делити како би они били у сталном сукобу, националном, идеолошком и политичком, потпуно разбијени и као такви лака жртва сваког завојевача. Примера ради, од милион Срба у Републици Српској, у Бања Луци је данас регистровано 35 политичких партија које доприносе потпуном разбијању политичке, националне, духовне и културне свести Српског народа. Година 1903. била је прекретница, јер се те године упокојио Бењамин Калај. Иза њега, нажалост, остало је велико недело учињено Србима у БиХ, али многи данашњи Срби тога нису свесни. Недело Бењамина Калаја и 120 година након његове смрти  доноси зле плодове који би се могли упоредити само са плодовима нацизма и фашизма који су целу Европу и свет у црно завили. Калај је 'калајишући' Србе православце учинио велики злочин над нашим народом који ће од истих Аустроугара почетком Великог рата 1914. године доживети велику голготу и страдањa, која су се темељила на философији нечовека Калаја и његовом идолопоклоничком служењу имеријалистичкој идеји "Drang nach Osten!"

 

САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ИЗЈАВЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ИЗЈАВЕ