СЛАВА МАНАСТИРА ЧАСНОГ КРСТА У СУВОМ ПОЉУ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Суво Поље, 27. септембар 2024. – Данас је у манастиру Часног Крста у Сувом Пољу код Угљевика свечано обележена манастирска слава. Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, уз саслужење братства манастира и бројних свештеника.
Домаћин славља, архимандрит Николај, игуман ове свете обитељи, дочекао је митрополита Фотија са верним народом, изразивши добродошлицу у духу братске љубави.
Током своје беседе сабраном народу митрополит Фотије је нагласио да је: „ Крст за нас хришћане знамење спасења и сила васкрсења.“ (У наставку прочитајте цео текст данашње беседе.)
У име Оца и Сина и Светога Духа. Господине градоначелниче, господине начелниче, уважена господо, представници нашег народа, браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и наше сабрање овде у манастиру Часног и Животворног Крста Господњег на празник Воздвижења Часног Крста.
То је велики ранохришћански празник, дан када је откривен Часни Крст Господњи у Јерусалиму. После Христовог страдања, та три крста су била закопана на Голготи. Пагански римски владари, да би затрли хришћанство, подигли су тамо храмове посвећене Аполону и другим боговима. Тако је било до доласка цара Константина, кога је Бог изабрао да Крстом Христовим побеђује непријатеље.
У пророчком сну, цар Константин је видео Крст на небу и чуо глас: „Овим побеђуј!“ Од тада је ставио Крст као ознаку на своју војску, и тако су побеђивали све непријатеље Римске империје који нису били хришћани. Откривање Часног Крста догодило се када је његова мајка, Света Јелена, дошла у Јерусалим и чудесним начином пронашла Христов Крст. Испробали су три крста, и на Крсту Христовом један мртвац је оживео. У Крсту Христовом је сила васкрсења, сила живота.
Крст је за нас хришћане знамење спасења. У једној нашој духовној химни певамо: „Крст је сила и знамење, крст је спасење.“ Крст је израз љубави према Богу и ближњима. Крст је био у Рају као дрво живота, и док су прародитељи јели са њега, живели су и нису умирали. Када су јели са дрвета познања добра и зла, постали су смртни. Човек ће на крају историје, приликом Другог доласка Христовог, видети знамење Крста на небу, које ће најавити Христов Други долазак и суд свету.
Наша вера је крстолика. Човек је Крст када рашири руке. Крст је уткан у наше биће, суштина наше вере. Крстом побеђујемо себе и своје непријатеље, старог човека греха и смрти, али истовремено васкрсавамо, јер је Христос на Крсту претрпео страдање, али је трећег дана васкрсао. Народи који живе крстоликим животом, попут нашег српског народа, на Косову су изабрали пут живота – пут Крста, страдања, али и пут васкрсења.
Православни Срби никада нису почели рад, јело или било коју активност без крсног знака. То је био симбол вере и живота. Када се прекрстимо са три прста, исповедамо веру у Свету Тројицу и Христову Божанску и људску природу. То је суштина наше вере.
Наш крстолики пут прати страдање, од Косова до Јасеновца, највећег стратишта српског народа. Али да нисмо православни, не бисмо толико страдали. Зато је наш пут пут страдања, али и васкрсења. Историја нашег народа пуна је јунака који су знали за Крст и васкрсење, од косовских јунака до оних из Првог и Другог светског рата.
Наше је да следимо пут Крста, волимо Бога и ближње, и не одустајемо од наше вере, закона, писма и свете ћирилице. Ми у Републици Српској имамо своју духовну и националну кућу – то је наша Република. Са преко 30.000 живота плаћено је за ову слободу, и ми то морамо чувати.
Захваљујем свима који су помогли оцу Николају у обнови и проширењу овог манастира. Нека Бог благослови и дарује сваки успех у будућем раду на овој светињи. Нека Крст Господњи буде знамење победе и васкрсења.
Митрополиту Фотију су саслуживали протојереј-ставрофор Драган Томић, парох загонски, протојереј Миладин Кршић, парох сувопољски, и протођакон Немања Спасојевић.
Након литургије, око манастира је прошла свечана Литија, а затим су освештани славско жито и пререзан славски колач.
По завршетку литургијског сабрања, братство манастира са кумом данашњег славља, др Маријом Ристановић из Бијељине, организовало је трпезу љубави за све присутне.
Градоначелник Бијељине, Љубиша Петровић, који је том приликом награђен Архијерејском похвалницом, присуствовао је прослави манастирске славе заједно са сарадницима, честитајући празник монаштву, свештенству и верницима. Молитвеном сабрању је присуствовао и начелник општине Угљевик, Василије Перић.
Домаћин славља, архимандрит Николај, игуман ове свете обитељи, дочекао је митрополита Фотија са верним народом, изразивши добродошлицу у духу братске љубави.
Током своје беседе сабраном народу митрополит Фотије је нагласио да је: „ Крст за нас хришћане знамење спасења и сила васкрсења.“ (У наставку прочитајте цео текст данашње беседе.)
У име Оца и Сина и Светога Духа. Господине градоначелниче, господине начелниче, уважена господо, представници нашег народа, браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и наше сабрање овде у манастиру Часног и Животворног Крста Господњег на празник Воздвижења Часног Крста.
То је велики ранохришћански празник, дан када је откривен Часни Крст Господњи у Јерусалиму. После Христовог страдања, та три крста су била закопана на Голготи. Пагански римски владари, да би затрли хришћанство, подигли су тамо храмове посвећене Аполону и другим боговима. Тако је било до доласка цара Константина, кога је Бог изабрао да Крстом Христовим побеђује непријатеље.
У пророчком сну, цар Константин је видео Крст на небу и чуо глас: „Овим побеђуј!“ Од тада је ставио Крст као ознаку на своју војску, и тако су побеђивали све непријатеље Римске империје који нису били хришћани. Откривање Часног Крста догодило се када је његова мајка, Света Јелена, дошла у Јерусалим и чудесним начином пронашла Христов Крст. Испробали су три крста, и на Крсту Христовом један мртвац је оживео. У Крсту Христовом је сила васкрсења, сила живота.
Крст је за нас хришћане знамење спасења. У једној нашој духовној химни певамо: „Крст је сила и знамење, крст је спасење.“ Крст је израз љубави према Богу и ближњима. Крст је био у Рају као дрво живота, и док су прародитељи јели са њега, живели су и нису умирали. Када су јели са дрвета познања добра и зла, постали су смртни. Човек ће на крају историје, приликом Другог доласка Христовог, видети знамење Крста на небу, које ће најавити Христов Други долазак и суд свету.
Наша вера је крстолика. Човек је Крст када рашири руке. Крст је уткан у наше биће, суштина наше вере. Крстом побеђујемо себе и своје непријатеље, старог човека греха и смрти, али истовремено васкрсавамо, јер је Христос на Крсту претрпео страдање, али је трећег дана васкрсао. Народи који живе крстоликим животом, попут нашег српског народа, на Косову су изабрали пут живота – пут Крста, страдања, али и пут васкрсења.
Православни Срби никада нису почели рад, јело или било коју активност без крсног знака. То је био симбол вере и живота. Када се прекрстимо са три прста, исповедамо веру у Свету Тројицу и Христову Божанску и људску природу. То је суштина наше вере.
Наш крстолики пут прати страдање, од Косова до Јасеновца, највећег стратишта српског народа. Али да нисмо православни, не бисмо толико страдали. Зато је наш пут пут страдања, али и васкрсења. Историја нашег народа пуна је јунака који су знали за Крст и васкрсење, од косовских јунака до оних из Првог и Другог светског рата.
Наше је да следимо пут Крста, волимо Бога и ближње, и не одустајемо од наше вере, закона, писма и свете ћирилице. Ми у Републици Српској имамо своју духовну и националну кућу – то је наша Република. Са преко 30.000 живота плаћено је за ову слободу, и ми то морамо чувати.
Захваљујем свима који су помогли оцу Николају у обнови и проширењу овог манастира. Нека Бог благослови и дарује сваки успех у будућем раду на овој светињи. Нека Крст Господњи буде знамење победе и васкрсења.
Митрополиту Фотију су саслуживали протојереј-ставрофор Драган Томић, парох загонски, протојереј Миладин Кршић, парох сувопољски, и протођакон Немања Спасојевић.
Након литургије, око манастира је прошла свечана Литија, а затим су освештани славско жито и пререзан славски колач.
По завршетку литургијског сабрања, братство манастира са кумом данашњег славља, др Маријом Ристановић из Бијељине, организовало је трпезу љубави за све присутне.
Градоначелник Бијељине, Љубиша Петровић, који је том приликом награђен Архијерејском похвалницом, присуствовао је прослави манастирске славе заједно са сарадницима, честитајући празник монаштву, свештенству и верницима. Молитвеном сабрању је присуствовао и начелник општине Угљевик, Василије Перић.
ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИР ЧАСНОГ КРСТА АРХИМАНДРИТ НИКОЛАЈ ГРАДОНАЧЕЛНИК ЉУБИША ПЕТРОВИЋ НАЧЕЛНИК ВАСИЛИЈЕ ПЕРИЋ
