МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ
Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, 12.септембра, свету архијерејску Литургију поводом славе Манастира светог Александра Невског у Угљевику.
Прослави славе манастира присуствовале су гости из Русије и Пољске, представници политичког и друштвеног живота у регији.
Манастир Светог Александра Невског једини је у Републици Српској који је саградио руски народ и први манастир у Угљевику.
Митрополит Фотије захвалио је свима који помажу изградњу ове светиње и додао да су руски војници који су боравили у Угљевику подигли ову цркву да их крепи, јер је Свети Александар Невски био војник и војвода те да је касније ова богомоља прерасла у манастир.
"Ово је мјесто руско-српског пријатељства и српско-руског пријатељства, заједништва у љубави у вјери. Ту смо заједно. Хвала много свим Русима који су помогли ову светињу", рекао је митрополит Фотије и додао да је манастир мјесто посебног присуства Божијег, посебан благослов, јер је непрестано мјесто молитве. У наставку вам преносимо прочитајте целу беседу:
Ваше преосвештенство, часни оци, уважена господо, представници „Фонда јединства словенских народа“, наша браћа из Русије, из Москве, из амбасаде руске у Сарајеву, драга браћо и сестре из наше Епархије и сви ви који сте овде дошли као ходочасници – Бог вас благословио молитвама Светог Александра Невског.
Радујем се што сам данас овде и што је са нама Преосвећени епископ лођски и познањски г. Атанасије који долази из Пољске Православне Цркве. Он ми је рекао да његова Епархија има око две хиљаде православних верника, док у целој Пољској има око 500 хиљада. Иако то можда није велики број, то је веома значајно за православне на тим просторима, а то је древна православна епархија. Треба знати да су Кирило и Методије прво дошли у Чешку и Словачку, код кнеза Растислава, и тамо започели мисију и проповед православља. Пољска је веома близу тих простора, и они су примили хришћанство у 9. веку. Пољска Црква је мученичка Црква, која је страдала посебно након Другог светског рата. Поздрављам владику и преко њега све његове вернике и свештенство, са жељом да нас помињу у молитвама, као и наш манастир Светог Александра Невског и све наше светиње.
Браћо и сестре, данас празнујемо Светог Александра Невског – великог витеза православља, који, кажу, никада није изгубио ниједну битку. Иако није дуго живео, свега 43 или 44 године, као младић од 20 година командовао је руском војском у великој бици на реци Неви, где су Руси победили Швеђане, Данце, Норвежане и друге народе. Од тада је добио име Невски. Неколико година касније, Немци су напали Русију, али их је Александар Невски победио, поставивши у неком смислу границу према Европи, бранећи православље.
Велики човек, велики исповедник православља. Они који проучавају његово житије кажу да је сличан Светом Владимиру Кијевском, јер је прво добио титулу кијевског кнеза и утврдио православље тамо где је оно почело у Русији, а то су Кијев и Кијевска Русија. Касније је добио и титулу кнеза Владимира, града Владимира, која је у ствари била главна титула у Русији. Он је био главни кнез читаве Русије. Зна се да је био јунак великог срца, али и исповедник православља.
Како је то исповедао? Када је морао да дође код монголског кана, одбио је да се поклони њиховим идолима, јер су они исповедали паганску религију. Рекао је: „Ја тебе поштујем као човека и као слику Божју и поштујем те због тога што ти је Бог дао власт коју имаш, али нећу да се поклоним твојим идолима. Ми смо хришћани и клањамо се само Богу живоме и истинитом – Исусу Христу.“ Није хтео да се поклони.
Са друге стране, папа Гргур IX покренуо је први напад на Русију преко Литваније, Шведске, Данске и околних простора. Када се запад одвојио од православља 1054. године, покренути су Крсташки ратови са циљем да се покори православље, односно „шизматици“ широм васељене. Једни су ишли према Грчкој, Солуну, Цариграду, а други према северу, ка Русији. Међутим, нису успели да покоре Русију силом. Ту се нашао Свети Александар Невски, са руском војском и народом, и Бог је заштитио Русију и православље.
Данас доживљавамо сличне изазове. Када је папа схватио да не може војно да покори великог јунака, који је био непобедив у биткама, после неколико година послао је двојицу бискупа да Свети Александар Невски прими римокатолицизам. Наводно би га тиме Рим признао и дао му „признање света“, што би га учинило још силнијим и моћнијим. Међутим, Александар то није хтео. Рекао је: „Ми имамо своју православну веру коју смо примили светим крштењем од кнеза Владимира Кијевског када се народ крстио на Дњепру. Имамо и седам Васељенских сабора и учење светих отаца – то је наша вера. Ваша вера нам не треба.“
Тако је отпоздравио двојицу римокатоличких бискупа који су покушали другачијим путем да придобију овог великог јунака и војводу. Александар је своју веру потврдио не само животом и борбом за ближње, већ и својим исповедништвом и богословљем.
Свети Александар Невски остаје у историји. Ако га упоредимо са војводама, ту је Свети Георгије. Ако га упоредимо са богословима, ту су Кападокијски оци. А ако га упоредимо са онима који брину о народу и сиромашнима, то је Свети Николај Мирликијски.
Руски контигент мировних снага који је боравио овде '90-их година је основао ову цркву посвећену Светом Александру Невском, сада је она манастир, што је велики благослов. Манастири су места посебног Божјег присуства, јер су непрестано у молитви. Недавно смо добили честицу моштију Светог Александра Невског, што је велики знак његовог присуства овде.
Желим да захвалим, у име мати Филотеје и сестринства, свима који помажу изградњу и обнову ове светиње, посебно нашој браћи Русима. Ово је место руско-српског пријатељства и љубави у вери. Такође захваљујем и за манастир Свете Матроне код Добоја у Ритешићу, где се дешавају велика чудеса.
Наша вера је заснована на љубави према Богу и ближњима, као што је данас речено у Јеванђељу. Треба да живимо крстоликом и васкрсном љубављу, као што су живели велики руски светитељи: Свети Сергије Радоњешки, Свети Серафим Саровски, Свети Јован Кронштатски, и многи други.
Према речима старца Пајсија Светогорца: „У свету постоји много добрих људи, али светитељи постоје само у православљу." Ми чувамо православље и предање Светих Апостола.
Поздрављам вас све у своје име и у име сестринства манастира, и молим вас да чувамо ову светињу, јер она чува нас. Нека сте Богом благословени, - рекао је у својој беседи Митрополит Фотије.
Први храм данашњег манастира Невски у Републици Српској подигли су припадници руских мировних снага 1997. године. Изграђен је по угледу на руске цркве брвнаре, а манастиром је проглашен 2020. године.
Настојатељица манастира је руска монахиња Филотеја.
Кума овогодишњег славског сабрања је била Деса Ђурић из Угљевика.
Начелник Угљевика Василије Перић каже да је овај манастир симбол српско-руског пријатељства за које је изразио наду да ће бити вјечно.
Прослави славе манастира присуствовале су гости из Русије и Пољске, представници политичког и друштвеног живота у регији.
Манастир Светог Александра Невског једини је у Републици Српској који је саградио руски народ и први манастир у Угљевику.
Митрополит Фотије захвалио је свима који помажу изградњу ове светиње и додао да су руски војници који су боравили у Угљевику подигли ову цркву да их крепи, јер је Свети Александар Невски био војник и војвода те да је касније ова богомоља прерасла у манастир.
"Ово је мјесто руско-српског пријатељства и српско-руског пријатељства, заједништва у љубави у вјери. Ту смо заједно. Хвала много свим Русима који су помогли ову светињу", рекао је митрополит Фотије и додао да је манастир мјесто посебног присуства Божијег, посебан благослов, јер је непрестано мјесто молитве. У наставку вам преносимо прочитајте целу беседу:
Ваше преосвештенство, часни оци, уважена господо, представници „Фонда јединства словенских народа“, наша браћа из Русије, из Москве, из амбасаде руске у Сарајеву, драга браћо и сестре из наше Епархије и сви ви који сте овде дошли као ходочасници – Бог вас благословио молитвама Светог Александра Невског.
Радујем се што сам данас овде и што је са нама Преосвећени епископ лођски и познањски г. Атанасије који долази из Пољске Православне Цркве. Он ми је рекао да његова Епархија има око две хиљаде православних верника, док у целој Пољској има око 500 хиљада. Иако то можда није велики број, то је веома значајно за православне на тим просторима, а то је древна православна епархија. Треба знати да су Кирило и Методије прво дошли у Чешку и Словачку, код кнеза Растислава, и тамо започели мисију и проповед православља. Пољска је веома близу тих простора, и они су примили хришћанство у 9. веку. Пољска Црква је мученичка Црква, која је страдала посебно након Другог светског рата. Поздрављам владику и преко њега све његове вернике и свештенство, са жељом да нас помињу у молитвама, као и наш манастир Светог Александра Невског и све наше светиње.
Браћо и сестре, данас празнујемо Светог Александра Невског – великог витеза православља, који, кажу, никада није изгубио ниједну битку. Иако није дуго живео, свега 43 или 44 године, као младић од 20 година командовао је руском војском у великој бици на реци Неви, где су Руси победили Швеђане, Данце, Норвежане и друге народе. Од тада је добио име Невски. Неколико година касније, Немци су напали Русију, али их је Александар Невски победио, поставивши у неком смислу границу према Европи, бранећи православље.
Велики човек, велики исповедник православља. Они који проучавају његово житије кажу да је сличан Светом Владимиру Кијевском, јер је прво добио титулу кијевског кнеза и утврдио православље тамо где је оно почело у Русији, а то су Кијев и Кијевска Русија. Касније је добио и титулу кнеза Владимира, града Владимира, која је у ствари била главна титула у Русији. Он је био главни кнез читаве Русије. Зна се да је био јунак великог срца, али и исповедник православља.
Како је то исповедао? Када је морао да дође код монголског кана, одбио је да се поклони њиховим идолима, јер су они исповедали паганску религију. Рекао је: „Ја тебе поштујем као човека и као слику Божју и поштујем те због тога што ти је Бог дао власт коју имаш, али нећу да се поклоним твојим идолима. Ми смо хришћани и клањамо се само Богу живоме и истинитом – Исусу Христу.“ Није хтео да се поклони.
Са друге стране, папа Гргур IX покренуо је први напад на Русију преко Литваније, Шведске, Данске и околних простора. Када се запад одвојио од православља 1054. године, покренути су Крсташки ратови са циљем да се покори православље, односно „шизматици“ широм васељене. Једни су ишли према Грчкој, Солуну, Цариграду, а други према северу, ка Русији. Међутим, нису успели да покоре Русију силом. Ту се нашао Свети Александар Невски, са руском војском и народом, и Бог је заштитио Русију и православље.
Данас доживљавамо сличне изазове. Када је папа схватио да не може војно да покори великог јунака, који је био непобедив у биткама, после неколико година послао је двојицу бискупа да Свети Александар Невски прими римокатолицизам. Наводно би га тиме Рим признао и дао му „признање света“, што би га учинило још силнијим и моћнијим. Међутим, Александар то није хтео. Рекао је: „Ми имамо своју православну веру коју смо примили светим крштењем од кнеза Владимира Кијевског када се народ крстио на Дњепру. Имамо и седам Васељенских сабора и учење светих отаца – то је наша вера. Ваша вера нам не треба.“
Тако је отпоздравио двојицу римокатоличких бискупа који су покушали другачијим путем да придобију овог великог јунака и војводу. Александар је своју веру потврдио не само животом и борбом за ближње, већ и својим исповедништвом и богословљем.
Свети Александар Невски остаје у историји. Ако га упоредимо са војводама, ту је Свети Георгије. Ако га упоредимо са богословима, ту су Кападокијски оци. А ако га упоредимо са онима који брину о народу и сиромашнима, то је Свети Николај Мирликијски.
Руски контигент мировних снага који је боравио овде '90-их година је основао ову цркву посвећену Светом Александру Невском, сада је она манастир, што је велики благослов. Манастири су места посебног Божјег присуства, јер су непрестано у молитви. Недавно смо добили честицу моштију Светог Александра Невског, што је велики знак његовог присуства овде.
Желим да захвалим, у име мати Филотеје и сестринства, свима који помажу изградњу и обнову ове светиње, посебно нашој браћи Русима. Ово је место руско-српског пријатељства и љубави у вери. Такође захваљујем и за манастир Свете Матроне код Добоја у Ритешићу, где се дешавају велика чудеса.
Наша вера је заснована на љубави према Богу и ближњима, као што је данас речено у Јеванђељу. Треба да живимо крстоликом и васкрсном љубављу, као што су живели велики руски светитељи: Свети Сергије Радоњешки, Свети Серафим Саровски, Свети Јован Кронштатски, и многи други.
Према речима старца Пајсија Светогорца: „У свету постоји много добрих људи, али светитељи постоје само у православљу." Ми чувамо православље и предање Светих Апостола.
Поздрављам вас све у своје име и у име сестринства манастира, и молим вас да чувамо ову светињу, јер она чува нас. Нека сте Богом благословени, - рекао је у својој беседи Митрополит Фотије.
Први храм данашњег манастира Невски у Републици Српској подигли су припадници руских мировних снага 1997. године. Изграђен је по угледу на руске цркве брвнаре, а манастиром је проглашен 2020. године.
Настојатељица манастира је руска монахиња Филотеја.
Кума овогодишњег славског сабрања је била Деса Ђурић из Угљевика.
Начелник Угљевика Василије Перић каже да је овај манастир симбол српско-руског пријатељства за које је изразио наду да ће бити вјечно.
МАНАСТИР СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ ХРАМОВНА СЛАВА СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ РУСИЈА ОСЦП РУСКА ЦРКВА ПОЉСКА ПОЉСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА