МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ - Литургија показатељ духовне зрелости
"Литургија је свеобухватна: и покајање, и проповед и васкрсење – све је сабрано на једном месту", рекао је данас Митрополит Фотије у Челопеку.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У недељу, 9. по Духовима, у храму Свете великомученице Марине - Огњене Марије у Челопеку, Високопреосвећени митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио је Свету Архијерејску литургију.
Митрополиту су саслуживали протојереј Милош Зекановић, архијерејски намјесник зворнички; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереј-ставрофор Славенко Томић, парох зворнички; протојереј-ставрофор Драгиша Томић, парох челопечки, као и владичански ђакони Немања Спасојевић и Лазар Илић.
Вјерници, који су се припремали постом у част Пресвете Богородице, причестили су се Светим Тајнама Тијела и Крви Господње, учествујући са својим Архипастиром у Евхаристијском сабрању.
Високопреосвећени митрополит Фотије обратио се вјерницима пригодном бесједом који преносимо у цијелости:
Часни оци, драга браћо и сестре, драга децо,
Нека је благословен данашњи дан и наше сабрање овде у Челопеку, у нашем дивном српском православном месту. Видим да вас је много дошло на Свету Литургију. Не знам да ли је то због тога што је владика дошао да служи или иначе долазите сваке недеље и празника, али свакако, хвала Богу. Добро је да долазите на света богослужења, чиме показујемо да смо народ Божији. Тиме показујемо духовну зрелост, свест да знамо шта се недељом преподне служи у светим храмовима. Служи се ради нас и ради нашег спасења, ради спасења читавог света.
Литургија је, браћо и сестре, свеобухватна: и покајање, и крштење, и проповед. Чујемо реч Апостола и Христову реч. Доживљавамо Његово страдање, али и васкрсење, као и силазак Светог Духа. Чак и други Христов долазак доживљавамо у Светој Литургији. Све је то сабрано на једном месту. Ту је читава икономија спасења. Свако од нас, кад дође на Свету Литургију, доживљава онолико колико може – неко више, неко мање. Велики Оци, прозорљивци, буквално су видели све што се догађа на Светој Литургији. Када је велики вход и пева се Херувимска песма, свети Херувими излазе и саслужују са нама, као и остали свети анђели. Са нама су живи, али и упокојени, као и сви они који су Богу угодили. То је Света Литургија – Христос и народ Божији сабран око Њега. Зато је добро да долазимо на Свете Литургије и да се учимо. Ово мало дете, када дође, можда види анђеле. Ми не видимо, али можда ћемо једног дана видети.
Чули сте данас из читања Светог Апостола како нас апостол Павле позива да постанемо храмови Духа Светога. Бог је створио човека да постане храм Духа Светога, да постане Црква Божија. Велики је призив и дар, али и велики подвиг стоји пред нама – да будемо Тело Христово, да се Христос благодаћу Духа Светога усели у нас, и да постанемо храмови Свете Тројице – Оца, Сина и Светога Духа. Један светитељ, да тако кажемо, отројичио је своје биће. У њега се уселила благодат Свете Тројице. На то нас свети апостол Павле призива – не да будемо недостојног живота, или, не дао Бог, станиште демона, него да будемо станиште Духа Светога, како је говорио свети Серафим Саровски. Циљ човека на земљи је да постане станиште Духа Светога.
Одмах након овог читања чули смо из Светог Јеванђеља како је Господ учинио једно дивно чудо пред апостолима, када је ноћу дошао до њих на узбурканом мору. Они су се уплашили да лађа не потоне, али исто тако и када су видели Господа како ходи по води. Помислили су да је то нека сабласт, привиђење. Господ је рекао: "Не бојте се, ја сам." Апостол Петар, који је био први по храбрости и вери међу осталима, рекао је: "Господе, ако си ти, реци мени да дођем до тебе." Господ га позива, и он ходи. То значи да људи имају потребу, призвани смо да и ми будемо као Христос. Ако Он ходи по води, да и ми то чинимо. Ако чини чуда, болесне исцељује, демоне прогони, мртве васкрсава, и ми имамо исту потребу. Призив Цркве је да будемо такви, да се уподобимо Христу. Наравно, за то треба да имамо стамену веру какву је имао апостол Петар у почетку. У једном тренутку, када је апостол Петар почео да се бори са својим људским помислима, у смислу како он то ходи по води, у том тренутку је почео да тоне. Тада Господ приступа, хвата га за руку и задржава га изнад воде. У тренутку маловерја, када губимо потпуно поверење да је Бог ту поред нас, дешавају се такве ствари, односно оно што називамо падом. Једноставно, чинимо оно што је противно нама и нашој савести, јер у том тренутку мислимо да Бог није близу и да смо остављени и сами, а уствари није тако.
Зато треба да се учимо из овог примера сви, али поготово ми православни Срби, који се боримо од Светога Саве до данас. Идући овамо, написао сам песму "Светосавље" коју ћете имати прилике да видите. Такође, написао сам и песму о страдању наше православне браће у Украјини, које наговештава апокалиптичко страдање и гоњење Цркве Божије широм васељене.
Ми Срби смо одувек били народ духовности од кад смо се крстили, а крстили смо се у време Кирила и Методија, а довршено је у време Светог Саве. Од Светог Саве ми идемо уским путем спасења. Путем мучеништва, страдалништва, али и путем васкрсења. То је наш пут којим ходимо у вечни живот. То је наша философија живота, и зато у овој борби коју имамо да очувамо своју земљу, своје природно богатство које нам је Бог дао – своје шуме, ливаде и реке – све оно што нам је благословено, нема тог новца за који бисмо то могли дати. Новац је ништа, ионако ће га ускоро укинути, постаће само бели папир. Све ће пребацити у дигиталну форму, на рачуне банака, све ће бити само бројке. Тако да ако изгубимо наша поља, ливаде и шуме – животну средину која нас храни и чува вековима, неће бити добро. Надамо се у наше мудре главе, људе који су одговорни за то да то неће дозволити, и да ћемо ми Срби сачувати своју земљу чисту, еколошку, и у Републици Српској и у Србији. Да ћемо сачувати своје бање – лечилишта, шеталишта, излетишта и све оно што нам је Бог дао да ту људи живе. На тим просторима су и наши манастири, наше светиње. Са тим пројектом би довели све у питање – и живот и опстанак, биолошки, верски, културни. Да ли нам је то потребно? Ми мислимо да није.
Хвала свима који помажете оцима овде у обнови овог светог храма. Сада треба да се ради фасада. Овај живопис да се мало обнови, посветли, јер је било влаге због лоше фасаде. Даће Бог да то заједно у љубави учините, као што сте и до сада чинили. Али највише благодарим Богу и оцима овде што се окупљате на Светој Литургији.
Светој Архијерејској литургији присуствовао је и градоначелник Зворника, господин Бојан Ивановић, са својим сарадницима, заједно са вјерним народом челопечких парохија.
За вријеме трпези љубави, митрополит Фотије је нагласио значај Светосавског пута за православне Србе, нагласивши да је то пут охристовљења — Христоносни пут Вечног живота, који кроз молитву, која може да се огледа у поезији и прози, приводи човека Творцу.
Митрополиту су саслуживали протојереј Милош Зекановић, архијерејски намјесник зворнички; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереј-ставрофор Славенко Томић, парох зворнички; протојереј-ставрофор Драгиша Томић, парох челопечки, као и владичански ђакони Немања Спасојевић и Лазар Илић.
Вјерници, који су се припремали постом у част Пресвете Богородице, причестили су се Светим Тајнама Тијела и Крви Господње, учествујући са својим Архипастиром у Евхаристијском сабрању.
Високопреосвећени митрополит Фотије обратио се вјерницима пригодном бесједом који преносимо у цијелости:
Часни оци, драга браћо и сестре, драга децо,
Нека је благословен данашњи дан и наше сабрање овде у Челопеку, у нашем дивном српском православном месту. Видим да вас је много дошло на Свету Литургију. Не знам да ли је то због тога што је владика дошао да служи или иначе долазите сваке недеље и празника, али свакако, хвала Богу. Добро је да долазите на света богослужења, чиме показујемо да смо народ Божији. Тиме показујемо духовну зрелост, свест да знамо шта се недељом преподне служи у светим храмовима. Служи се ради нас и ради нашег спасења, ради спасења читавог света.
Литургија је, браћо и сестре, свеобухватна: и покајање, и крштење, и проповед. Чујемо реч Апостола и Христову реч. Доживљавамо Његово страдање, али и васкрсење, као и силазак Светог Духа. Чак и други Христов долазак доживљавамо у Светој Литургији. Све је то сабрано на једном месту. Ту је читава икономија спасења. Свако од нас, кад дође на Свету Литургију, доживљава онолико колико може – неко више, неко мање. Велики Оци, прозорљивци, буквално су видели све што се догађа на Светој Литургији. Када је велики вход и пева се Херувимска песма, свети Херувими излазе и саслужују са нама, као и остали свети анђели. Са нама су живи, али и упокојени, као и сви они који су Богу угодили. То је Света Литургија – Христос и народ Божији сабран око Њега. Зато је добро да долазимо на Свете Литургије и да се учимо. Ово мало дете, када дође, можда види анђеле. Ми не видимо, али можда ћемо једног дана видети.
Чули сте данас из читања Светог Апостола како нас апостол Павле позива да постанемо храмови Духа Светога. Бог је створио човека да постане храм Духа Светога, да постане Црква Божија. Велики је призив и дар, али и велики подвиг стоји пред нама – да будемо Тело Христово, да се Христос благодаћу Духа Светога усели у нас, и да постанемо храмови Свете Тројице – Оца, Сина и Светога Духа. Један светитељ, да тако кажемо, отројичио је своје биће. У њега се уселила благодат Свете Тројице. На то нас свети апостол Павле призива – не да будемо недостојног живота, или, не дао Бог, станиште демона, него да будемо станиште Духа Светога, како је говорио свети Серафим Саровски. Циљ човека на земљи је да постане станиште Духа Светога.
Одмах након овог читања чули смо из Светог Јеванђеља како је Господ учинио једно дивно чудо пред апостолима, када је ноћу дошао до њих на узбурканом мору. Они су се уплашили да лађа не потоне, али исто тако и када су видели Господа како ходи по води. Помислили су да је то нека сабласт, привиђење. Господ је рекао: "Не бојте се, ја сам." Апостол Петар, који је био први по храбрости и вери међу осталима, рекао је: "Господе, ако си ти, реци мени да дођем до тебе." Господ га позива, и он ходи. То значи да људи имају потребу, призвани смо да и ми будемо као Христос. Ако Он ходи по води, да и ми то чинимо. Ако чини чуда, болесне исцељује, демоне прогони, мртве васкрсава, и ми имамо исту потребу. Призив Цркве је да будемо такви, да се уподобимо Христу. Наравно, за то треба да имамо стамену веру какву је имао апостол Петар у почетку. У једном тренутку, када је апостол Петар почео да се бори са својим људским помислима, у смислу како он то ходи по води, у том тренутку је почео да тоне. Тада Господ приступа, хвата га за руку и задржава га изнад воде. У тренутку маловерја, када губимо потпуно поверење да је Бог ту поред нас, дешавају се такве ствари, односно оно што називамо падом. Једноставно, чинимо оно што је противно нама и нашој савести, јер у том тренутку мислимо да Бог није близу и да смо остављени и сами, а уствари није тако.
Зато треба да се учимо из овог примера сви, али поготово ми православни Срби, који се боримо од Светога Саве до данас. Идући овамо, написао сам песму "Светосавље" коју ћете имати прилике да видите. Такође, написао сам и песму о страдању наше православне браће у Украјини, које наговештава апокалиптичко страдање и гоњење Цркве Божије широм васељене.
Ми Срби смо одувек били народ духовности од кад смо се крстили, а крстили смо се у време Кирила и Методија, а довршено је у време Светог Саве. Од Светог Саве ми идемо уским путем спасења. Путем мучеништва, страдалништва, али и путем васкрсења. То је наш пут којим ходимо у вечни живот. То је наша философија живота, и зато у овој борби коју имамо да очувамо своју земљу, своје природно богатство које нам је Бог дао – своје шуме, ливаде и реке – све оно што нам је благословено, нема тог новца за који бисмо то могли дати. Новац је ништа, ионако ће га ускоро укинути, постаће само бели папир. Све ће пребацити у дигиталну форму, на рачуне банака, све ће бити само бројке. Тако да ако изгубимо наша поља, ливаде и шуме – животну средину која нас храни и чува вековима, неће бити добро. Надамо се у наше мудре главе, људе који су одговорни за то да то неће дозволити, и да ћемо ми Срби сачувати своју земљу чисту, еколошку, и у Републици Српској и у Србији. Да ћемо сачувати своје бање – лечилишта, шеталишта, излетишта и све оно што нам је Бог дао да ту људи живе. На тим просторима су и наши манастири, наше светиње. Са тим пројектом би довели све у питање – и живот и опстанак, биолошки, верски, културни. Да ли нам је то потребно? Ми мислимо да није.
Хвала свима који помажете оцима овде у обнови овог светог храма. Сада треба да се ради фасада. Овај живопис да се мало обнови, посветли, јер је било влаге због лоше фасаде. Даће Бог да то заједно у љубави учините, као што сте и до сада чинили. Али највише благодарим Богу и оцима овде што се окупљате на Светој Литургији.
Светој Архијерејској литургији присуствовао је и градоначелник Зворника, господин Бојан Ивановић, са својим сарадницима, заједно са вјерним народом челопечких парохија.
За вријеме трпези љубави, митрополит Фотије је нагласио значај Светосавског пута за православне Србе, нагласивши да је то пут охристовљења — Христоносни пут Вечног живота, који кроз молитву, која може да се огледа у поезији и прози, приводи човека Творцу.
