МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ОСВЕШТАО ТЕМЕЉЕ СВЕТОСАВСКОГ ДОМА У РАСТУШИ
"Православље преко теологије иконе чува лик Христов, што је нарочито значајно у временима апокалиптичних искушења." - рекао је Митрополит Фотије вечерас у Растуши.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У Растуши код Теслића, вечерас је Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије обавио канонску посјету поводом освећења темеља светосавског дома.
Митрополита Фотија су у порти храма Покрова Пресвете Богородице срдачно дочекали јереј Небојша Недић, свештенство, ђакони и верни народ.
Високопреосвећени митрополит Фотије се вечерас обратио сабраном народу ријечима бесједе коју преносимо у цијелости:
Часни оци, уважени господине начелниче, ако Бог да, ускоро градоначелниче, уважена господо представници црквене општине, драга браћо и сестре, драги верници Српске Цркве,
Дошли смо данас да освештамо темеље новог парохијског дома у Растуши. Овде је и диван храм где смо сада служили вечерње. Одушевио сам се каквим живописом располажемо овде. Заиста је велико богатство у Православљу, у ликовима светих које имамо и које чувамо, јер је у тим ликовима светих и сам лик Господа Исуса Христа. Православље преко теологије иконе чува лик Христов. Зашто је то важно да кажемо? Зато што живимо у апокалиптичком периоду, како кажу многи теолози, периоду у којем ће се збити догађаји записани у Откровењу светог Јована Богослова, последњи догађаји пред крај људске историје. Један од битних знакова тог времена је да ће се појавити многи лажни христоси, многи лажни учитељи широм света. Једни ће бити из будизма, неки из других религија, неки ће чинити чудеса и изводити чуда, други ће лечити попут биоенергетичара, трећи ће моћи да лете са зграде на зграду. Биће многа чудеса. Они ће покушати, ако је могуће, да обману и изабране, оне који су у Православној цркви и који верују. У тој борби, у том сведочењу, ми православни имамо лик Христов, имамо икону Христову. Знамо како је Христос изгледао на основу иконе, док су други, нпр. протестанти, већ у средњем веку изгубили лик Христов, чак и католици, па су онда почели да сликају, нпр. портрете који би требало да личе, нпр. на светог Јована Крститеља или неког младића са дугом косом, и они онда кажу: "Личи ми на светог Јована Крститеља та слика." И сада то буде свети Јован Крститељ. Са друге стране, неко тако слика Пресвету Богородицу или чак самог Христа према неком другом човеку. Дакле, они су већ негде изгубили прави лик и сада лутају и претпостављају како би то могло да изгледа. А веома је то важно, јер кад се појави Антихрист, он може бити веома сличан Христу и биће тешко препознати га, разумете? Ово говорим само да покажем колико је у ствари Православље велико, колико је свето, колико је узвишено, јер ми заиста чувамо аутентични лик Христов у нашем богослужењу, нашој вери, нашим светим тајнама, посебно у светој тајни Литургије и светом Причешћу.
Веома је значајно да то истакнемо, јер су велики притисци управо на нас православне. Данас сам написао једну песму, али нисам још успео да је до краја средим, о страдању Украјинске православне цркве (УПЦ). Чујемо да је сада у украјинском парламенту донесен предлог закона о забрани рада УПЦ, буквално да је могу прогонити јер ће бити нелегална. То је црква коју предводи митрополит Онуфрије, и она ће бити проглашена нелегалном. Шта то значи у пракси? То значи да ће моћи да им одузимају храмове, хапсе их, прогоне, и цео свет то гледа и нико ништа не предузима. У тој песми сам написао да је то као некада у Риму, када су хришћане довозили са разних страна и пуштали их у Колосеум са лавовима да их растргну, а уважена римска господа су све то гледала са уживањем. То је за њих била забава. Слично, нажалост, данас цео свет гледа како они прогоне и хапсе тамо честите, старе митрополите, који се никада нису бавили политиком, него су се цео живот молили Богу. Хапсе их и затварају у неке стаклене, непробојне кавезе као последње криминалце који су опасни по околину. Ми то гледамо и немоћни смо, осим да се молимо Богу и да јасно кажемо да то није добро. Не дао Бог, сутра може бити тако и овде, ако завладају слични онима који тамо владају – неће ни овде бити ништа боље. У сваком случају, ми поред свега тога и у том страдању чувамо лик Христов. Христос је у историји пострадао, распет је био на Голготи, али је трећег дана устао из мртвих и победио смрт. Према томе, то је наша победа. Ту не могу ништа да нам одузму. Та победа се десила, и то је наш залог и наше наслеђе.
Са друге стране, ми овде имамо своје време и своја искушења, где треба да сведочимо да смо верни идеалу крста и голготе на нашем Косову, овде у Републици Српској и на свим просторима где живе православни Срби. То је наша философија, философија Крста и Васкрсења.
Драго ми је што смо данас дошли овде и освештали темеље будућег светосавског дома. Надамо се да ће он што пре бити подигнут уз помоћ добрих и честитих људи општине Теслић и свих честитих људи. Надамо се да ће и владика нешто помоћи. Веома је значајно да поред цркве имамо парохијски дом, јер се ту дешавају многе ствари веома битне за црквени живот једне заједнице.
Нека сте Богом благословени. Желим вам свако добро. Ових дана ћу бити у овом крају. Приближава нам се Преображење, велики Господњи празник. Будимо заједно, молимо се Богу и будимо људи, како је говорио наш свети Патријарх Павле, и откривајмо један у другом човека, икону Божију, лик Христов, тј. самога Христа. Свети Силуан Атонски, свети руски старац који је имао виђење Христа почетком XX века на Светој Гори, тада му је Христос рекао: "Држи ум свој у аду и не очајавај." Те речи се тумаче као упућене човечанству XX века које ће непрестано имати мислене борбе јер ће преко разних технолошких уређаја бити нападани, преко "алалале и балале," како их је називао свети Козма Етолски. Небо је препуно разних сателита и фреквенција. То је оно што оптерећује човечанство нашег доба и ми смо тога свесни. У сваком случају, треба да се чувамо, а Господ је са нама и Господ је у Православљу. Морамо тога бити свесни, али не да се гордимо, већ да покажемо другима да то заиста јесте тако и да то сведочимо својом вером и својим животом.
Нека сте Богом благословени и да се виђамо убудуће овде и на другим местима широм наше Епархије.
Вечерње богослужење је предводио протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки, уз саслужење протојереја-ставрофора Душка Недића и умировљеног пароха растушког Недељка Пришића, као и владичанских ђакона Немање Спасојевића и Лазара Илића.
Након богослужења, одржан је литијски опход око храма, а потом је митрополит Фотије освештао темеље будућег светосавског дома у Растуши. Кум темеља био је Раде Симаковић.
Молитвеном сабрању присуствовао је и начелник Општине Теслић, др Милан Миличевић.
Митрополита Фотија су у порти храма Покрова Пресвете Богородице срдачно дочекали јереј Небојша Недић, свештенство, ђакони и верни народ.
Високопреосвећени митрополит Фотије се вечерас обратио сабраном народу ријечима бесједе коју преносимо у цијелости:
Часни оци, уважени господине начелниче, ако Бог да, ускоро градоначелниче, уважена господо представници црквене општине, драга браћо и сестре, драги верници Српске Цркве,
Дошли смо данас да освештамо темеље новог парохијског дома у Растуши. Овде је и диван храм где смо сада служили вечерње. Одушевио сам се каквим живописом располажемо овде. Заиста је велико богатство у Православљу, у ликовима светих које имамо и које чувамо, јер је у тим ликовима светих и сам лик Господа Исуса Христа. Православље преко теологије иконе чува лик Христов. Зашто је то важно да кажемо? Зато што живимо у апокалиптичком периоду, како кажу многи теолози, периоду у којем ће се збити догађаји записани у Откровењу светог Јована Богослова, последњи догађаји пред крај људске историје. Један од битних знакова тог времена је да ће се појавити многи лажни христоси, многи лажни учитељи широм света. Једни ће бити из будизма, неки из других религија, неки ће чинити чудеса и изводити чуда, други ће лечити попут биоенергетичара, трећи ће моћи да лете са зграде на зграду. Биће многа чудеса. Они ће покушати, ако је могуће, да обману и изабране, оне који су у Православној цркви и који верују. У тој борби, у том сведочењу, ми православни имамо лик Христов, имамо икону Христову. Знамо како је Христос изгледао на основу иконе, док су други, нпр. протестанти, већ у средњем веку изгубили лик Христов, чак и католици, па су онда почели да сликају, нпр. портрете који би требало да личе, нпр. на светог Јована Крститеља или неког младића са дугом косом, и они онда кажу: "Личи ми на светог Јована Крститеља та слика." И сада то буде свети Јован Крститељ. Са друге стране, неко тако слика Пресвету Богородицу или чак самог Христа према неком другом човеку. Дакле, они су већ негде изгубили прави лик и сада лутају и претпостављају како би то могло да изгледа. А веома је то важно, јер кад се појави Антихрист, он може бити веома сличан Христу и биће тешко препознати га, разумете? Ово говорим само да покажем колико је у ствари Православље велико, колико је свето, колико је узвишено, јер ми заиста чувамо аутентични лик Христов у нашем богослужењу, нашој вери, нашим светим тајнама, посебно у светој тајни Литургије и светом Причешћу.
Веома је значајно да то истакнемо, јер су велики притисци управо на нас православне. Данас сам написао једну песму, али нисам још успео да је до краја средим, о страдању Украјинске православне цркве (УПЦ). Чујемо да је сада у украјинском парламенту донесен предлог закона о забрани рада УПЦ, буквално да је могу прогонити јер ће бити нелегална. То је црква коју предводи митрополит Онуфрије, и она ће бити проглашена нелегалном. Шта то значи у пракси? То значи да ће моћи да им одузимају храмове, хапсе их, прогоне, и цео свет то гледа и нико ништа не предузима. У тој песми сам написао да је то као некада у Риму, када су хришћане довозили са разних страна и пуштали их у Колосеум са лавовима да их растргну, а уважена римска господа су све то гледала са уживањем. То је за њих била забава. Слично, нажалост, данас цео свет гледа како они прогоне и хапсе тамо честите, старе митрополите, који се никада нису бавили политиком, него су се цео живот молили Богу. Хапсе их и затварају у неке стаклене, непробојне кавезе као последње криминалце који су опасни по околину. Ми то гледамо и немоћни смо, осим да се молимо Богу и да јасно кажемо да то није добро. Не дао Бог, сутра може бити тако и овде, ако завладају слични онима који тамо владају – неће ни овде бити ништа боље. У сваком случају, ми поред свега тога и у том страдању чувамо лик Христов. Христос је у историји пострадао, распет је био на Голготи, али је трећег дана устао из мртвих и победио смрт. Према томе, то је наша победа. Ту не могу ништа да нам одузму. Та победа се десила, и то је наш залог и наше наслеђе.
Са друге стране, ми овде имамо своје време и своја искушења, где треба да сведочимо да смо верни идеалу крста и голготе на нашем Косову, овде у Републици Српској и на свим просторима где живе православни Срби. То је наша философија, философија Крста и Васкрсења.
Драго ми је што смо данас дошли овде и освештали темеље будућег светосавског дома. Надамо се да ће он што пре бити подигнут уз помоћ добрих и честитих људи општине Теслић и свих честитих људи. Надамо се да ће и владика нешто помоћи. Веома је значајно да поред цркве имамо парохијски дом, јер се ту дешавају многе ствари веома битне за црквени живот једне заједнице.
Нека сте Богом благословени. Желим вам свако добро. Ових дана ћу бити у овом крају. Приближава нам се Преображење, велики Господњи празник. Будимо заједно, молимо се Богу и будимо људи, како је говорио наш свети Патријарх Павле, и откривајмо један у другом човека, икону Божију, лик Христов, тј. самога Христа. Свети Силуан Атонски, свети руски старац који је имао виђење Христа почетком XX века на Светој Гори, тада му је Христос рекао: "Држи ум свој у аду и не очајавај." Те речи се тумаче као упућене човечанству XX века које ће непрестано имати мислене борбе јер ће преко разних технолошких уређаја бити нападани, преко "алалале и балале," како их је називао свети Козма Етолски. Небо је препуно разних сателита и фреквенција. То је оно што оптерећује човечанство нашег доба и ми смо тога свесни. У сваком случају, треба да се чувамо, а Господ је са нама и Господ је у Православљу. Морамо тога бити свесни, али не да се гордимо, већ да покажемо другима да то заиста јесте тако и да то сведочимо својом вером и својим животом.
Нека сте Богом благословени и да се виђамо убудуће овде и на другим местима широм наше Епархије.
Вечерње богослужење је предводио протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки, уз саслужење протојереја-ставрофора Душка Недића и умировљеног пароха растушког Недељка Пришића, као и владичанских ђакона Немање Спасојевића и Лазара Илића.
Након богослужења, одржан је литијски опход око храма, а потом је митрополит Фотије освештао темеље будућег светосавског дома у Растуши. Кум темеља био је Раде Симаковић.
Молитвеном сабрању присуствовао је и начелник Општине Теслић, др Милан Миличевић.
