ИЛИНДАНСКИ САБОР У ПОЖАРНИЦИ: МОЛИТВА И НАДА ЗА ПОВРАТАК
Митрополит Фотије упутио је поруку вере и наде присутнима на Илинданском Сабору у Пожарници.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Завичајно удружење Тузлака у Бијељини и Црквена општина Пожарница, предвођени надлежним свештеником Николом Чекетићем, и ове године су организовали традиционални „Илиндански сабор Тузлака у Пожарници“. Сабор је одржан данас у послеподневним часовима код храма Вазнесења Господњег у Пожарници.
Након дочека Високопреосвећеног Митрополита зворничко-тузланског, господина Фотија, одржана је литија око храма и освећење славских дарова, уз присуство кума овогодишње славе, господина Мирослава Вујановића.
Храм у Пожарници је миниран током рата 1990-их година, након што је православно становништво већ било протерано са својих огњишта. Данас је храм обновљен уз помоћ народа који није заборавио своју родну груду, иако од хиљаду и нешто предратних домаћинстава сада овде постоји тек 47 повратничких домова.
Митрополит Фотије се обратио присутнима у Пожарници са неколико речи беседе коју преносимо у наставку:
Часни оци, уважена господо, Градоначелниче Бијељине, уважени министри, господо друштвени делатници и ви, браћо и сестре који сте данас дошли овде у Пожарницу.
Сваке године обележавамо овај дан који има велики значај, како црквени, тако и народни и национални. Од када сам дошао у Епархију зворничко-тузланску, увек смо долазили овде, обележавали, и било је лепо, свечано и духовно. Тако ће бити и овај пут. Ми смо се данас молили Богу за добро нашег народа.
Можда сте приметили да ове године нисмо вршили помен за упокојене, јер се овде, на спомен плочи, помињу људи који су страдали у Другом светском рату; већина њих је одведена у Јасеновац, где су страдали. Од прошле године почели смо да обележавамо Свете мученике зворничко-тузланске, јер су ти људи канонизовани. Зато их сада помињемо при резању колача, као светитеље, који нас заступају на небесима. За наше страдалнике у последњем рату 1990-их година још увек вршимо парастосе и помене, тако да то знате.
Данас је велики празник Светог Пророка Илије, веома поштованог светитеља Старог Завета, али који нам је толико близак као да је новозаветни пророк. Велико поштовање ужива у нашем народу. Свети Илија је чинио велика знамења и чуда, и посебно је познат по ревности коју је имао за веру. Зато би требало да се питамо колико смо ми верни и ревносни у времену и простору у којем живимо, у Цркви и служби у којој се налазимо. Да ли се довољно трудимо и доприносимо нашој заједници, која је уствари Црква Христова, Тело Христово?
Свети Пророк Илија је један од пророка који није завршио своју овоземаљску мисију. У Откровењу и другим пророчким књигама говори се да ће се Свети Илија, који се узнео на небеса у огњеним колесницама, вратити у време устоличења Антихриста у Јерусалиму. Он ће га разобличити, заједно са пророком Енохом. Тог светитеља можда ћемо имати прилике да видимо, ако неко од нас буде живео у то доба. Многи оци говоре да ће се то догодити ускоро.
Свети Јован Кронштатски, велики руски светитељ, имао је сан 1905. или 1906. године, у којем је видео како велика црвена аждаја долази у Русију. Сањао је долазак комунизма. Након што је прошло то искушење у Русији, када је црвена аждаја побеђена крстом, односно Црквом, он је видео зацарење Антихриста у Јерусалиму. То је нешто што ће уследити ускоро након пада комунизма у Совјетском Савезу и на нашим просторима. Сада глобалисти покушавају да устоличе светског лидера, који је уствари Антихрист. Он ће бити вођа читавог света, можда чак и председник Уједињених Нација, и имаће власт над целим светом. Они ће формирати једну владу, једну власт, једну војску, и зато руше националне државе, као багер који гази све пред собом. У том времену живимо. Зато нам је потребна Илијина вера и ревност, вера наших пророка, вера нашег Светог Саве и светитеља да бисмо издржали сва та искушења.
Један од великих светитеља наше Цркве, Свети Василије Велики, често је тумачио посланице и теолошке текстове. Када је Свети Јован Богослов говорио о доласку Антихриста, Василије је записао: 'Не дао Бог да ја будем жив у то време, јер осећам слабост и не знам да ли бих издржао искушења која ће тада бити.' Свети Василије Велики, један од највећих светитеља Цркве, писао је Свету Литургију, био је велики чудотворац и светитељ. Он је тако говорио и писао, наравно из смирења, али нас подсећа колико ми треба да ревнујемо у црквеном животу и да слушамо глас наше Цркве. Ако долазимо у цркву недељом и празником, чућемо од свештеника проповеди, и Црква ће нас водити путем којим треба да идемо.
Тако је за нас Србе који живимо у Епархији зворничко-тузланској, као и за оне који су били у Пожарници и прогнани. Чуо сам од свештеника да овде има 40 српских кућа, а пре рата је било чак хиљаду. Ово су места где смо доживели егзодус, као и у Далмацији где сам ја био 18 година. Тамо смо доживели велики прогон, 250.000 људи се иселило 4. и 5. Августа 1995. године. Ту смо вековима живели. Сарајево је остало без 150.000 Срба, а о томе се мало говори. Многи наши простори су опустели, између осталих и Пожарница и друга места.
Сада, шта чинити? Долазимо да вршимо комеморације и сећања, што је лепо, али можемо ли нешто учинити да се ти људи врате? Да им се помогне да се врате? Они који су у пензији могу да се врате, бабе и деде, па ће онда долазити и млађи. Потребан је практичан корак, да не стојимо на месту, већ да учинимо нешто за тај народ и за нашу Цркву. Морамо бити присутни овде, да не постанемо археологија. Не дао Бог да тако буде.
Молимо се Богу да наше светиње буду обновљене. Оне које нису обновљене и изграђене да се изграде. Зидамо нове манастире и цркве да би наш народ овде живео и враћао се својим светињама, као овде у Пожарници. Да чујемо да се неко вратио и доселио. Можда би социјалне службе могле да помогну људима да се врате и када се врате да их помогну основним средствима за живот. То би био један ланац у којем би помагали једни другима. Дај Боже да тако буде.
Политичари треба да буду мудри и да живе по закону како је то Свети Сава живео. Да се браћа мире са браћом. Политика не би требало да буде изнад наше љубави, изнад тога што смо Срби, што смо Православни и што имамо заједничке муке и невоље. Политика је нешто што нас дели.
Познати 'високи представник' из 19. века, Бењамин Калај, имао је задатак да проучи Србе и говорио је: 'Срби су јаке личности и њих треба што више делити у партије, тада ће бити у сукобу, а онда можеш лако радити с њима.' Нажалост, дошао сам до податка да у Бања Луци има регистрованих 35 партија. Нас у Републици Српској има око милион. 35 партија би срушиле америчку државу, која данас има само две партије. Разбили би их и политички, национално, економски и како год. Треба размислити о уједињењу, социјалистички оријентисани треба да буду заједно, као и други. То нам је остало од Бењамина Калаја, а нисмо ни свесни тога. Он је радио на уништењу нашег народа. Има пуно тога што треба проучавати, говорити, радити, а да то чују образовани људи. Црква је ризница великог знања, искуства и благослова. Сам Бог је присутан, и Црква нам говори којим путем треба да идемо, путем Светог Саве, путем Светог Јеванђеља и путем спасења.
Живели, Бог вас благословио. Посебан благослов свима који помажу ову светињу и све наше светиње у братској љубави. Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао.
Након дочека Високопреосвећеног Митрополита зворничко-тузланског, господина Фотија, одржана је литија око храма и освећење славских дарова, уз присуство кума овогодишње славе, господина Мирослава Вујановића.
Храм у Пожарници је миниран током рата 1990-их година, након што је православно становништво већ било протерано са својих огњишта. Данас је храм обновљен уз помоћ народа који није заборавио своју родну груду, иако од хиљаду и нешто предратних домаћинстава сада овде постоји тек 47 повратничких домова.
Митрополит Фотије се обратио присутнима у Пожарници са неколико речи беседе коју преносимо у наставку:
Часни оци, уважена господо, Градоначелниче Бијељине, уважени министри, господо друштвени делатници и ви, браћо и сестре који сте данас дошли овде у Пожарницу.
Сваке године обележавамо овај дан који има велики значај, како црквени, тако и народни и национални. Од када сам дошао у Епархију зворничко-тузланску, увек смо долазили овде, обележавали, и било је лепо, свечано и духовно. Тако ће бити и овај пут. Ми смо се данас молили Богу за добро нашег народа.
Можда сте приметили да ове године нисмо вршили помен за упокојене, јер се овде, на спомен плочи, помињу људи који су страдали у Другом светском рату; већина њих је одведена у Јасеновац, где су страдали. Од прошле године почели смо да обележавамо Свете мученике зворничко-тузланске, јер су ти људи канонизовани. Зато их сада помињемо при резању колача, као светитеље, који нас заступају на небесима. За наше страдалнике у последњем рату 1990-их година још увек вршимо парастосе и помене, тако да то знате.
Данас је велики празник Светог Пророка Илије, веома поштованог светитеља Старог Завета, али који нам је толико близак као да је новозаветни пророк. Велико поштовање ужива у нашем народу. Свети Илија је чинио велика знамења и чуда, и посебно је познат по ревности коју је имао за веру. Зато би требало да се питамо колико смо ми верни и ревносни у времену и простору у којем живимо, у Цркви и служби у којој се налазимо. Да ли се довољно трудимо и доприносимо нашој заједници, која је уствари Црква Христова, Тело Христово?
Свети Пророк Илија је један од пророка који није завршио своју овоземаљску мисију. У Откровењу и другим пророчким књигама говори се да ће се Свети Илија, који се узнео на небеса у огњеним колесницама, вратити у време устоличења Антихриста у Јерусалиму. Он ће га разобличити, заједно са пророком Енохом. Тог светитеља можда ћемо имати прилике да видимо, ако неко од нас буде живео у то доба. Многи оци говоре да ће се то догодити ускоро.
Свети Јован Кронштатски, велики руски светитељ, имао је сан 1905. или 1906. године, у којем је видео како велика црвена аждаја долази у Русију. Сањао је долазак комунизма. Након што је прошло то искушење у Русији, када је црвена аждаја побеђена крстом, односно Црквом, он је видео зацарење Антихриста у Јерусалиму. То је нешто што ће уследити ускоро након пада комунизма у Совјетском Савезу и на нашим просторима. Сада глобалисти покушавају да устоличе светског лидера, који је уствари Антихрист. Он ће бити вођа читавог света, можда чак и председник Уједињених Нација, и имаће власт над целим светом. Они ће формирати једну владу, једну власт, једну војску, и зато руше националне државе, као багер који гази све пред собом. У том времену живимо. Зато нам је потребна Илијина вера и ревност, вера наших пророка, вера нашег Светог Саве и светитеља да бисмо издржали сва та искушења.
Један од великих светитеља наше Цркве, Свети Василије Велики, често је тумачио посланице и теолошке текстове. Када је Свети Јован Богослов говорио о доласку Антихриста, Василије је записао: 'Не дао Бог да ја будем жив у то време, јер осећам слабост и не знам да ли бих издржао искушења која ће тада бити.' Свети Василије Велики, један од највећих светитеља Цркве, писао је Свету Литургију, био је велики чудотворац и светитељ. Он је тако говорио и писао, наравно из смирења, али нас подсећа колико ми треба да ревнујемо у црквеном животу и да слушамо глас наше Цркве. Ако долазимо у цркву недељом и празником, чућемо од свештеника проповеди, и Црква ће нас водити путем којим треба да идемо.
Тако је за нас Србе који живимо у Епархији зворничко-тузланској, као и за оне који су били у Пожарници и прогнани. Чуо сам од свештеника да овде има 40 српских кућа, а пре рата је било чак хиљаду. Ово су места где смо доживели егзодус, као и у Далмацији где сам ја био 18 година. Тамо смо доживели велики прогон, 250.000 људи се иселило 4. и 5. Августа 1995. године. Ту смо вековима живели. Сарајево је остало без 150.000 Срба, а о томе се мало говори. Многи наши простори су опустели, између осталих и Пожарница и друга места.
Сада, шта чинити? Долазимо да вршимо комеморације и сећања, што је лепо, али можемо ли нешто учинити да се ти људи врате? Да им се помогне да се врате? Они који су у пензији могу да се врате, бабе и деде, па ће онда долазити и млађи. Потребан је практичан корак, да не стојимо на месту, већ да учинимо нешто за тај народ и за нашу Цркву. Морамо бити присутни овде, да не постанемо археологија. Не дао Бог да тако буде.
Молимо се Богу да наше светиње буду обновљене. Оне које нису обновљене и изграђене да се изграде. Зидамо нове манастире и цркве да би наш народ овде живео и враћао се својим светињама, као овде у Пожарници. Да чујемо да се неко вратио и доселио. Можда би социјалне службе могле да помогну људима да се врате и када се врате да их помогну основним средствима за живот. То би био један ланац у којем би помагали једни другима. Дај Боже да тако буде.
Политичари треба да буду мудри и да живе по закону како је то Свети Сава живео. Да се браћа мире са браћом. Политика не би требало да буде изнад наше љубави, изнад тога што смо Срби, што смо Православни и што имамо заједничке муке и невоље. Политика је нешто што нас дели.
Познати 'високи представник' из 19. века, Бењамин Калај, имао је задатак да проучи Србе и говорио је: 'Срби су јаке личности и њих треба што више делити у партије, тада ће бити у сукобу, а онда можеш лако радити с њима.' Нажалост, дошао сам до податка да у Бања Луци има регистрованих 35 партија. Нас у Републици Српској има око милион. 35 партија би срушиле америчку државу, која данас има само две партије. Разбили би их и политички, национално, економски и како год. Треба размислити о уједињењу, социјалистички оријентисани треба да буду заједно, као и други. То нам је остало од Бењамина Калаја, а нисмо ни свесни тога. Он је радио на уништењу нашег народа. Има пуно тога што треба проучавати, говорити, радити, а да то чују образовани људи. Црква је ризница великог знања, искуства и благослова. Сам Бог је присутан, и Црква нам говори којим путем треба да идемо, путем Светог Саве, путем Светог Јеванђеља и путем спасења.
Живели, Бог вас благословио. Посебан благослов свима који помажу ову светињу и све наше светиње у братској љубави. Живели, Бог вас благословио и свако вам добро даровао.
СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА ПОЖАРНИЦА ГРАДОНАЧЕЛНИК ЉУБИША ПЕТРОВИЋ НЕДЕЉКО ЋОРИЋ
