Митрополит Фотије у Г. Трнови - СВЕ ДОК СМО У ИСТИНИ И ПРАВОСЛАВЉУ, ЗНАМО ДА ЋЕМО ИЋИ ПУТЕМ МУЧЕНИШТВА И СТРАДАЊА
Све док смо у истини и Православљу, знамо да ћемо ићи путем мучеништва и страдања. Свети Ава Јустин је говорио да онај ко живи у благодати Божијој и Духу Светоме, иде путем страдања. Такав човек страда од људи који га окружују и не разумеју његов подвиг, мисију, или од оних који су погођени његовим речима јер говори истину и не плаши се - рекао је Митрополит Фотије данас у Горњој Трнови.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
ГОРЊА ТРНОВА, 30. јул 2024. - Поводом празника свете великомученице Марине – Огњене Марије, који се обиљежава као слава храма у Горњој Трнови код Угљевика, данас је Високопреосвећени митрополит зворничко-тузлански господин Фотије служио свету архијерејску литургију.
Митрополит Фотије је том приликом у порти храма дочекан са пуно радости од стране надлежног пароха, протојереја Ведрана Бардака, у присуству свештенства, ђакона и великог броја верника.
Током Свете Литургије, митрополит Фотије је одржао надахнуту беседу у којој је истакао значај празника и нагласио да ''све док смо у истини и Православљу, знамо да ћемо ићи путем мучеништва и страдања'', подсетивши вернике на важност чврсте вере и истрајности у животним искушењима.
Часни оци, уважени господине начелниче, уважена господо, драга браћо и сестре,
Ево нас данас на овај велики и дивни празник Свете великомученице Марине, ранохришћанске мученице која је пострадала у време злогласног Диоклецијана. Диоклецијан је био познат као велики мучитељ и гонитељ цркве Христове. У то време су многи велики мученици пострадали и својим мучеништвом окрепили Цркву. Тако је и Света Марина, која се врло често слика како побеђује демона, стојећи ногом на његовој глави. Иако је била млада девојка кад је пострадала, Бог јој је дао толику благодат да је демонске силе прогонила и прогони до данас. Зато се често и слика са том иконом. Њено житије је потресно, кратко, али заиста препуно Крста и Васкрсења. Та девојчица од дванаест година је поверовала у Господа Христа и постала хришћанка, иако њени родитељи нису били хришћани и нису хтели да она живи на тај начин. Када је настало гоњење хришћана, чули су за ту дивну, врлинску и честиту девојчицу и питали је да ли је хришћанка. Она је изашла на суд и врло храбро рекла: "Да, ја сам хришћанка. Исповедам и верујем у Христа као Господа Бога." Покушавали су на разне начине да је одврате од те вере, да не страда јер је млада и има пред собом будућност. Нудили су јој земаљске привилегије и части, али Света Марина је остала непоколебљива, иако је била врло млада девојка. Претрпела је страшно мучење првог дана, тако да су је полумртву вратили у тамницу. Те вечери догодило се велико чудо Божије. Њој се сам Бог јавио на чудесан начин. Видела је Крст у тамници и изнад њега белу голубицу. Из уста те голубице чула је глас: "Радуј се, Марино, Голубице Христова." То је било окрепљење од Духа Светога. Дух Свети се увек појављује у виду голуба, најчешће белог. Тако је она била окрепљена и исцељена те вечери. Сутрадан, када се појавила на суду, била је потпуно здрава, на изненађење мучитеља. То их није поколебало у њиховом безумљу, наставили су да је муче и питају, али када су видели да је не могу победити класичним мучењем, наредили су да се посече мачем.
Тако је пострадала Света Марина, а пре самог страдања, сам Господ Христос јој се јавио и окрепио је да буде постојана у вери. Тако је скончала ова света великомученица и придружила се хору многих мученика Цркве Христове кроз историју.
Код нас Срба, наши мученици, од давнина, а посебно косовски мученици, страдали су са Светим царом Лазаром на Косовској бици и оставили своје животе за Крст часни и веру Православну. Тако је било све до данас, до наших времена. Када прослављамо једног мученика или мученицу, сећамо се колико је наше мучеништво и страдалништво за веру.
Данас смо чули од Светог Апостола Павла да је и он претрпео многа страдања и муке за проповед Јеванђеља. Био је прогоњен, затваран и кажњаван, али је све то трпео за Христа Господа. Сви Свети Апостоли, осим Светог Јована Богослова, који је умро природном смрћу, пострадали су мученичком смрћу. Неко је камењем засути, неко распет на крсту, Свети Апостол Лука је обешен на маслину, Свети Апостол Тома је страдао у Индији.
Мучеништво је повезано са апостолском службом. То не значи да они који нису класични мученици нису страдали. Они су трпели унутрашње мучење, унутрашње распеће, борбу са собом и својим несавршеним човеком. Борба са смртном природом и старим човеком, како су то Свети Оци говорили, борба са старим Адамом. Принцип старог човека нас вуче земљи и гробу, док други принцип, нови Христос, нови Адам, кога примамо у Светом Крштењу и тајнама Цркве, посебно у Светом Причешћу, нас вуче ка небеском животу.
Многи Свети Оци су достигли Васкрсење путем Крста. То је пут којим је наш народ ишао кроз историју, од Косова до других битака, када смо се ослобађали од турског ропства, водили Балканске ратове за слободу, Први светски рат за свој народ. Срба је у тим ратовима пола пострадало, дали смо велики подвиг и страдање за идеју слободе. Тако и у Другом светском рату, и у овом рату да не говоримо. Мучеништво је проткано кроз нашу историју и не треба се чудити.
Све док смо у истини и Православљу, знамо да ћемо ићи путем мучеништва и страдања. Свети Ава Јустин је говорио да онај ко живи у благодати Божијој и Духу Светоме, иде путем страдања. Такав човек страда од људи који га окружују и не разумеју његов подвиг, мисију, или од оних који су погођени његовим речима јер говори истину и не плаши се. Многи су у Старом Завету тако страдали и страдаће. Они су последњи сведоци истине Божије, Христове и Православља.
Зато, браћо и сестре, морамо бити поносни што смо православни Срби. Не да бисмо се гордили, већ зато што имамо праву веру, молитву и Свете Тајне Цркве. Причешћујемо се Живим Васкрслим Христом на свакој литургији. Нажалост, други хришћани немају ту привилегију и благослов. Одговорни смо и за себе и за друге, јер треба да виде Христа у нама.
Достојевски и велики духовници су говорили да Православље чува лик Христов у икони и у човеку, који је икона Божија. То је наша мисија, и ми ћемо се борити да је сачувамо, посебно овде у Епархији зворничко-тузланској. Имамо пуно тога да урадимо, градимо нове манастире. Био сам у недавно у нашем Манастиру Светог Архангела Гаврила код Брчког, који је леп и нов. Жеља нам је да изградимо још манастира у епархији. Манастири су духовни центри који држе наш народ у вери и истини.
Нека сте Богом благословени. Захваљујем се оцима на лепом дочеку. Данас није велика врућина, Бог нас је благословио. Живели и Бог вас благословио!
У знак захвалности за активно учешће у животу Цркве на простору Епархије зворничко-тузланске, посебно у парохији у Трнови, архијерејске захвалнице су уручене неколицини истакнутих мештана, као и начелнику општине Угљевик, Василију Перићу, који је кум новоосвештаног Светосавског дома у порти храма.
Након Свете Литургије су освештани славски дарови и преломљен славски колач са кумом овогодишњег сабрања, Драганом Ђукићем. Славска радост је настављена уз трпезу љубави, где су се сабрани верници дружили и уживали у заједништву.
Овај важан црквени догађај окупио је бројне вернике из целе епархије, који су заједно са својим пастирима обележили празник свете великомученице Марине – Огњене Марије, ојачавајући тако своју веру и заједништво у Христу.
Митрополит Фотије је том приликом у порти храма дочекан са пуно радости од стране надлежног пароха, протојереја Ведрана Бардака, у присуству свештенства, ђакона и великог броја верника.
Током Свете Литургије, митрополит Фотије је одржао надахнуту беседу у којој је истакао значај празника и нагласио да ''све док смо у истини и Православљу, знамо да ћемо ићи путем мучеништва и страдања'', подсетивши вернике на важност чврсте вере и истрајности у животним искушењима.
Часни оци, уважени господине начелниче, уважена господо, драга браћо и сестре,
Ево нас данас на овај велики и дивни празник Свете великомученице Марине, ранохришћанске мученице која је пострадала у време злогласног Диоклецијана. Диоклецијан је био познат као велики мучитељ и гонитељ цркве Христове. У то време су многи велики мученици пострадали и својим мучеништвом окрепили Цркву. Тако је и Света Марина, која се врло често слика како побеђује демона, стојећи ногом на његовој глави. Иако је била млада девојка кад је пострадала, Бог јој је дао толику благодат да је демонске силе прогонила и прогони до данас. Зато се често и слика са том иконом. Њено житије је потресно, кратко, али заиста препуно Крста и Васкрсења. Та девојчица од дванаест година је поверовала у Господа Христа и постала хришћанка, иако њени родитељи нису били хришћани и нису хтели да она живи на тај начин. Када је настало гоњење хришћана, чули су за ту дивну, врлинску и честиту девојчицу и питали је да ли је хришћанка. Она је изашла на суд и врло храбро рекла: "Да, ја сам хришћанка. Исповедам и верујем у Христа као Господа Бога." Покушавали су на разне начине да је одврате од те вере, да не страда јер је млада и има пред собом будућност. Нудили су јој земаљске привилегије и части, али Света Марина је остала непоколебљива, иако је била врло млада девојка. Претрпела је страшно мучење првог дана, тако да су је полумртву вратили у тамницу. Те вечери догодило се велико чудо Божије. Њој се сам Бог јавио на чудесан начин. Видела је Крст у тамници и изнад њега белу голубицу. Из уста те голубице чула је глас: "Радуј се, Марино, Голубице Христова." То је било окрепљење од Духа Светога. Дух Свети се увек појављује у виду голуба, најчешће белог. Тако је она била окрепљена и исцељена те вечери. Сутрадан, када се појавила на суду, била је потпуно здрава, на изненађење мучитеља. То их није поколебало у њиховом безумљу, наставили су да је муче и питају, али када су видели да је не могу победити класичним мучењем, наредили су да се посече мачем.
Тако је пострадала Света Марина, а пре самог страдања, сам Господ Христос јој се јавио и окрепио је да буде постојана у вери. Тако је скончала ова света великомученица и придружила се хору многих мученика Цркве Христове кроз историју.
Код нас Срба, наши мученици, од давнина, а посебно косовски мученици, страдали су са Светим царом Лазаром на Косовској бици и оставили своје животе за Крст часни и веру Православну. Тако је било све до данас, до наших времена. Када прослављамо једног мученика или мученицу, сећамо се колико је наше мучеништво и страдалништво за веру.
Данас смо чули од Светог Апостола Павла да је и он претрпео многа страдања и муке за проповед Јеванђеља. Био је прогоњен, затваран и кажњаван, али је све то трпео за Христа Господа. Сви Свети Апостоли, осим Светог Јована Богослова, који је умро природном смрћу, пострадали су мученичком смрћу. Неко је камењем засути, неко распет на крсту, Свети Апостол Лука је обешен на маслину, Свети Апостол Тома је страдао у Индији.
Мучеништво је повезано са апостолском службом. То не значи да они који нису класични мученици нису страдали. Они су трпели унутрашње мучење, унутрашње распеће, борбу са собом и својим несавршеним човеком. Борба са смртном природом и старим човеком, како су то Свети Оци говорили, борба са старим Адамом. Принцип старог човека нас вуче земљи и гробу, док други принцип, нови Христос, нови Адам, кога примамо у Светом Крштењу и тајнама Цркве, посебно у Светом Причешћу, нас вуче ка небеском животу.
Многи Свети Оци су достигли Васкрсење путем Крста. То је пут којим је наш народ ишао кроз историју, од Косова до других битака, када смо се ослобађали од турског ропства, водили Балканске ратове за слободу, Први светски рат за свој народ. Срба је у тим ратовима пола пострадало, дали смо велики подвиг и страдање за идеју слободе. Тако и у Другом светском рату, и у овом рату да не говоримо. Мучеништво је проткано кроз нашу историју и не треба се чудити.
Све док смо у истини и Православљу, знамо да ћемо ићи путем мучеништва и страдања. Свети Ава Јустин је говорио да онај ко живи у благодати Божијој и Духу Светоме, иде путем страдања. Такав човек страда од људи који га окружују и не разумеју његов подвиг, мисију, или од оних који су погођени његовим речима јер говори истину и не плаши се. Многи су у Старом Завету тако страдали и страдаће. Они су последњи сведоци истине Божије, Христове и Православља.
Зато, браћо и сестре, морамо бити поносни што смо православни Срби. Не да бисмо се гордили, већ зато што имамо праву веру, молитву и Свете Тајне Цркве. Причешћујемо се Живим Васкрслим Христом на свакој литургији. Нажалост, други хришћани немају ту привилегију и благослов. Одговорни смо и за себе и за друге, јер треба да виде Христа у нама.
Достојевски и велики духовници су говорили да Православље чува лик Христов у икони и у човеку, који је икона Божија. То је наша мисија, и ми ћемо се борити да је сачувамо, посебно овде у Епархији зворничко-тузланској. Имамо пуно тога да урадимо, градимо нове манастире. Био сам у недавно у нашем Манастиру Светог Архангела Гаврила код Брчког, који је леп и нов. Жеља нам је да изградимо још манастира у епархији. Манастири су духовни центри који држе наш народ у вери и истини.
Нека сте Богом благословени. Захваљујем се оцима на лепом дочеку. Данас није велика врућина, Бог нас је благословио. Живели и Бог вас благословио!
У знак захвалности за активно учешће у животу Цркве на простору Епархије зворничко-тузланске, посебно у парохији у Трнови, архијерејске захвалнице су уручене неколицини истакнутих мештана, као и начелнику општине Угљевик, Василију Перићу, који је кум новоосвештаног Светосавског дома у порти храма.
Након Свете Литургије су освештани славски дарови и преломљен славски колач са кумом овогодишњег сабрања, Драганом Ђукићем. Славска радост је настављена уз трпезу љубави, где су се сабрани верници дружили и уживали у заједништву.
Овај важан црквени догађај окупио је бројне вернике из целе епархије, који су заједно са својим пастирима обележили празник свете великомученице Марине – Огњене Марије, ојачавајући тако своју веру и заједништво у Христу.
СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА ОГЊЕНА МАРИЈА ХРАМОВНА СЛАВА ГОРЊА ТРНОВА УГЉЕВИК ОСВЕЋЕЊЕ НАЧЕЛНИК ВАСИЛИЈЕ ПЕРИЋ
