МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ОСВЕШТАО ХРАМ СВ. ПЕТРА И ПАВЛА НА БАЈКОВЦУ
Фото Епархија зворничко-тузланска
Бајковац, 12. Јул 2024. — 20 година се чекало на ове благословене дане када ће најприје довршити, а затим и освештати храм светих Апостола Петра и Павла на Бајковцу на Немањићкој гори Озрен.
Велико освећење храма је извршио Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г.Фотије уз саслужење високопреподобног архимандрита Гаврила (Стевановића), игумана озренског; протојереја-ставрофора Николе Пекића, пароха лончарско-вучиловачког; протојереја-ставрофора Зорана Трипића, пароха лозничког, госта из шабачке епархије; протојереја-ставрофора Милоша Тришића, архијерејског намјесника тузланског и протођакона Немање Спасојевића и Лазара Илића, владичанских ђакона.
Митрополита Фотија је дочекао домаћин протојереј-ставрофор Радослав Милановић заједно са браћом свештеницима и мноштвом вјерног народа озренског краја. Домаћин је упутио топле ријечи добродошлице свом архипастиру и замолио га да у молитвама које буде узносио помоли се за сав српски род и Републику Српску.
Ни велике температуре на овај дан нису спријечили вјернике да молитвено присуствују и учествују у троносању овог светог храма, јер доста година су чекали да добију свој храм и сада су залагањем свог свештеника оца Радослава и заједничким трудом и улагањима за двије године завршили храм и спремили га за освећење.
Светој архијерејској литургији молитвено су присуствовали и господин Озрен Петковић, начелник општине Петрово, господин Борис Јеринић, градоначелник града Добоја као и господин Недељко Чубриловић, министар саобраћаја и веза Републике Српске.
Након чина великог освећења храма и свете архијерејске литургије, уприличено је послужење за све присутне и велико народно весеље. Кум освећења храма био је господин Слађан Јовић, директор жељезница Републике Српске, а овогодишњи кум славе је господин Драган Драгић, обојица су родом из овог села.
Свом вјерном народу се митрополит Фотије обратио пригодном бесједом за трпезом љубави. Бесједу вам преносимо у цјелости:
Уважени часни оци, уважена господо, градоначелници, начелници полиције, кумови, драга браћо и сестре, да вас поздравим сада за трпезом љубави. Имали смо данас диван, освећење овог храма светих Петра и Павла у добром тренутку, али у тешким условима топлоте. Ја сам причао са својим свештеницима да не смемо да освећујемо храмове у току лета овако по највећем сунцу, него да освећујемо поподне, јер медицина мора да се слуша.
Желим да вас поздравим и да се захвалим вашем духовнику и свештенику оцу Радославу кога ја знам још из Далмације који се борио у сличним условима као што су сада овде, температуре велике, Срба мало у Далмацији, али чували смо Цркву, Православље и светиње наше. Прота Радослав је био у Банату једно време, али се вратио овде и ево видимо се поново после толико година у добру и он је за кратко време показао оно што је показивао и у Далмацији да је вредан и радан, да је човек Цркве, да је прави свештеник и пастир. Желим да захвалим свим оцима који су били овде и да захвалим свим државним функционерима који су овде дошли, то је значајно, од градоначелника Добоја, начелника Петрова, начелника полиције, сви су они оставили своје послове да буду са нама овде данас на овај велики празник св. Петра и Павла.
Ја сам данас причао са градоначелником Добоја и присјетили смо се како су га похвалили неки архијереји, који су долазили са Патријархом у Добој, да је један од ретких, ако не и једини који зна да се правилно обрати једном Патријарху и Епископима и затражи благослов онако како то и доликује. То је велика ствар да имамо таквог човека. Ми у Добоју градимо једну цркву Часних Верига Светог Апостола Петра, зимски период Петровдана, ако тако можемо рећи, јер је то крсна слава и моје маленкости и градоначелника.
Такође да захвалим свима људима који су радили овде и помагалаи, отац Радослав ми је рекао да је било људи и из иностранства, из региона, чак и других вера, сви су помогли да ова светиња изгледа овако и да је данас осветимо. То је добро и благословено. А оца Радослава ћемо терати да и даље ради на другим местима у парохији или ако буде негде померан, да настави да ради како је радио и до сада, па и у банату када је постао старешина храма у Панчеву, али ево поново је дошао у своје крајеве код нас.
Освећење храма је освећење једног простора, то је дом Божији, Црква, то је саборовање као што је ово наше данас, то је слика крштења једнога човека и једног народа. Кад се неко крсти то је слика овог данас што смо доживели, као што се наш народ крстио у време Кирила и Методија или у време Светог Саве, то је нешто што смо ми доживели данас, храм што је доживео. Да живимо са својим светињама, са својим храмовима, да имамо љубави једни према другима и да будемо народ јединствен, народ заједништва и љубави.
Свети Сава је са Свете Горе дошао у Србију са моштима Светог Симеона Мироточивог, дошао да мири браћу Стефана и Вукана над моштима оца. Дошао је да мири рођену браћу. То је мисија Цркве. Да завађену браћу, српску православну, не мора бити рођену, не мора бити ни да су из истог места или не знам ни ја из партије, мисија Цркве је да их мири. То је била и остала наша мисија.
Наш Патријарх је родом из околине Дервенте, из Црнче, из наше Републике Српске, родитељи су му из Осиње и тих крајева, он нас воли, подржава и помаже, али ми треба да будемо достојни и свесни тога да је наш Патријарх ту и да ће бити са нама ако ми будемо добри људи и хришћани и православни Срби.
Молићемо се Богу да се наше цркве које нису освећење да се освете и да се доврше које нису довршене, наша црква светог Апостола Петра у Добоју да се што пре доврши ако Бог да и многе друге у нашој епархији.
Пошто сам добио недавно титулу митрополита, ту где столује митрополит требало би да буде митрополија, али још увек није. До 1920.године је била митрополија и ми се надамо да ће то опет бити, али ми требамо да покажемо озбиљност, зрелост и многе овакве догађаје да организујемо и да онда наш Сабор и Синод кажу да смо добри, црквени, да смо са Богом и са Црквом и признаће нам да будемо митрополија.
Нисам пуно рекао, али сам из срца рекао, да вас још једном поздравим и да се захвалим свима људима који помажу ову све наше светиње, ту је близу и наш манастир Озрен, светиња наша и не смемо да прихватимо друге који овде долазе да би копали наша брда, наше реке, наше ливаде и стазе на којима народ живи, ради литијума и не знам ни ја чега, то нећемо да прихватимо, они би уништили све зарад своје зараде. Према томе ми то нећемо. Ми имамо еколошку државу, имамо наше шуме, ливаде, чист ваздух, чисту воду и ми то не можемо прихватити никако и нећемо. Црква је на том становишту и то је творевина Божија, то је светиња. Наш манастир Озрен, Тавна, Ловница сви исто мисле. Нека ти копају у својој земљи, имају литијума колико хоће у европи, а код њих неће да копају, а код нас хоће, зашто? Зато што воле србе? Није тачно. То је наше мишљење, а ако стручњаци кажу другачије, то је њихов проблем. Ми смо заједно и да се боримо да наше светиње очувамо и нашу Републику Српску да очувамо. Ту морају да буду све партије укључене и нико не сме да каже ја багателишем Републику Српску, нико нема амандман да то ради. Да будемо јединствени и да се сачувамо као народ Божији и народ Светога Саве који воли своју Републику Српску за коју је страдало преко 35 хиљада људи и то не можемо да заборавимо као ни страдања у време Светских ратова и логора и другог.
Желим вам свако добро и ту смо заједно да се Богу молимо, живели.
Истакнути трудбеници и приложници у току изградње овог светог храма су добили и архијерејске грамате у знак захвалности за њихов допринос.
Велико освећење храма је извршио Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г.Фотије уз саслужење високопреподобног архимандрита Гаврила (Стевановића), игумана озренског; протојереја-ставрофора Николе Пекића, пароха лончарско-вучиловачког; протојереја-ставрофора Зорана Трипића, пароха лозничког, госта из шабачке епархије; протојереја-ставрофора Милоша Тришића, архијерејског намјесника тузланског и протођакона Немање Спасојевића и Лазара Илића, владичанских ђакона.
Митрополита Фотија је дочекао домаћин протојереј-ставрофор Радослав Милановић заједно са браћом свештеницима и мноштвом вјерног народа озренског краја. Домаћин је упутио топле ријечи добродошлице свом архипастиру и замолио га да у молитвама које буде узносио помоли се за сав српски род и Републику Српску.
Ни велике температуре на овај дан нису спријечили вјернике да молитвено присуствују и учествују у троносању овог светог храма, јер доста година су чекали да добију свој храм и сада су залагањем свог свештеника оца Радослава и заједничким трудом и улагањима за двије године завршили храм и спремили га за освећење.
Светој архијерејској литургији молитвено су присуствовали и господин Озрен Петковић, начелник општине Петрово, господин Борис Јеринић, градоначелник града Добоја као и господин Недељко Чубриловић, министар саобраћаја и веза Републике Српске.
Након чина великог освећења храма и свете архијерејске литургије, уприличено је послужење за све присутне и велико народно весеље. Кум освећења храма био је господин Слађан Јовић, директор жељезница Републике Српске, а овогодишњи кум славе је господин Драган Драгић, обојица су родом из овог села.
Свом вјерном народу се митрополит Фотије обратио пригодном бесједом за трпезом љубави. Бесједу вам преносимо у цјелости:
Уважени часни оци, уважена господо, градоначелници, начелници полиције, кумови, драга браћо и сестре, да вас поздравим сада за трпезом љубави. Имали смо данас диван, освећење овог храма светих Петра и Павла у добром тренутку, али у тешким условима топлоте. Ја сам причао са својим свештеницима да не смемо да освећујемо храмове у току лета овако по највећем сунцу, него да освећујемо поподне, јер медицина мора да се слуша.
Желим да вас поздравим и да се захвалим вашем духовнику и свештенику оцу Радославу кога ја знам још из Далмације који се борио у сличним условима као што су сада овде, температуре велике, Срба мало у Далмацији, али чували смо Цркву, Православље и светиње наше. Прота Радослав је био у Банату једно време, али се вратио овде и ево видимо се поново после толико година у добру и он је за кратко време показао оно што је показивао и у Далмацији да је вредан и радан, да је човек Цркве, да је прави свештеник и пастир. Желим да захвалим свим оцима који су били овде и да захвалим свим државним функционерима који су овде дошли, то је значајно, од градоначелника Добоја, начелника Петрова, начелника полиције, сви су они оставили своје послове да буду са нама овде данас на овај велики празник св. Петра и Павла.
Ја сам данас причао са градоначелником Добоја и присјетили смо се како су га похвалили неки архијереји, који су долазили са Патријархом у Добој, да је један од ретких, ако не и једини који зна да се правилно обрати једном Патријарху и Епископима и затражи благослов онако како то и доликује. То је велика ствар да имамо таквог човека. Ми у Добоју градимо једну цркву Часних Верига Светог Апостола Петра, зимски период Петровдана, ако тако можемо рећи, јер је то крсна слава и моје маленкости и градоначелника.
Такође да захвалим свима људима који су радили овде и помагалаи, отац Радослав ми је рекао да је било људи и из иностранства, из региона, чак и других вера, сви су помогли да ова светиња изгледа овако и да је данас осветимо. То је добро и благословено. А оца Радослава ћемо терати да и даље ради на другим местима у парохији или ако буде негде померан, да настави да ради како је радио и до сада, па и у банату када је постао старешина храма у Панчеву, али ево поново је дошао у своје крајеве код нас.
Освећење храма је освећење једног простора, то је дом Божији, Црква, то је саборовање као што је ово наше данас, то је слика крштења једнога човека и једног народа. Кад се неко крсти то је слика овог данас што смо доживели, као што се наш народ крстио у време Кирила и Методија или у време Светог Саве, то је нешто што смо ми доживели данас, храм што је доживео. Да живимо са својим светињама, са својим храмовима, да имамо љубави једни према другима и да будемо народ јединствен, народ заједништва и љубави.
Свети Сава је са Свете Горе дошао у Србију са моштима Светог Симеона Мироточивог, дошао да мири браћу Стефана и Вукана над моштима оца. Дошао је да мири рођену браћу. То је мисија Цркве. Да завађену браћу, српску православну, не мора бити рођену, не мора бити ни да су из истог места или не знам ни ја из партије, мисија Цркве је да их мири. То је била и остала наша мисија.
Наш Патријарх је родом из околине Дервенте, из Црнче, из наше Републике Српске, родитељи су му из Осиње и тих крајева, он нас воли, подржава и помаже, али ми треба да будемо достојни и свесни тога да је наш Патријарх ту и да ће бити са нама ако ми будемо добри људи и хришћани и православни Срби.
Молићемо се Богу да се наше цркве које нису освећење да се освете и да се доврше које нису довршене, наша црква светог Апостола Петра у Добоју да се што пре доврши ако Бог да и многе друге у нашој епархији.
Пошто сам добио недавно титулу митрополита, ту где столује митрополит требало би да буде митрополија, али још увек није. До 1920.године је била митрополија и ми се надамо да ће то опет бити, али ми требамо да покажемо озбиљност, зрелост и многе овакве догађаје да организујемо и да онда наш Сабор и Синод кажу да смо добри, црквени, да смо са Богом и са Црквом и признаће нам да будемо митрополија.
Нисам пуно рекао, али сам из срца рекао, да вас још једном поздравим и да се захвалим свима људима који помажу ову све наше светиње, ту је близу и наш манастир Озрен, светиња наша и не смемо да прихватимо друге који овде долазе да би копали наша брда, наше реке, наше ливаде и стазе на којима народ живи, ради литијума и не знам ни ја чега, то нећемо да прихватимо, они би уништили све зарад своје зараде. Према томе ми то нећемо. Ми имамо еколошку државу, имамо наше шуме, ливаде, чист ваздух, чисту воду и ми то не можемо прихватити никако и нећемо. Црква је на том становишту и то је творевина Божија, то је светиња. Наш манастир Озрен, Тавна, Ловница сви исто мисле. Нека ти копају у својој земљи, имају литијума колико хоће у европи, а код њих неће да копају, а код нас хоће, зашто? Зато што воле србе? Није тачно. То је наше мишљење, а ако стручњаци кажу другачије, то је њихов проблем. Ми смо заједно и да се боримо да наше светиње очувамо и нашу Републику Српску да очувамо. Ту морају да буду све партије укључене и нико не сме да каже ја багателишем Републику Српску, нико нема амандман да то ради. Да будемо јединствени и да се сачувамо као народ Божији и народ Светога Саве који воли своју Републику Српску за коју је страдало преко 35 хиљада људи и то не можемо да заборавимо као ни страдања у време Светских ратова и логора и другог.
Желим вам свако добро и ту смо заједно да се Богу молимо, живели.
Истакнути трудбеници и приложници у току изградње овог светог храма су добили и архијерејске грамате у знак захвалности за њихов допринос.
