Познато је, да се понегде у грчким црквама у припратама - предворју храмова, антички философи сликају као апостоли мудрости, апостоли философије, који су својим учењем, свесно или несвесно, припремили Грке и друге народе, који су били под њиховим културним утицајем, за појаву и долазак Хришћанства и проповед о Христу - Оваплоћеном Богу Логосу.
 
          Упуштајући се у ову тему, свестан сам да улазим у област полемичке мисли, али ми то није мотив. Желим рећи следеће, да је Бог по Својој Очинској бризи и човекољубљу све народе на земљи, на овај или онај начин, припремао за долазак Спаситеља, Сина Божијег Исуса Христа. То је и у јудејском изабраном народу, преко Мојсија и Пророка наговештавано и речено, да ће се у томе народу родити Месија и Спаситељ Исус Христос, али да ће Он доћи као Спаситељ свих народа, а не само једнога, то ће се и видети приликом проповеди Самога Христа а и светих Апостола.
 
          Многи ће, међутим рећи, па нису ли сама философија и друге древне религије по себи биле препреке Хришћанства? Ако бисмо по том питању ушли у расправу, тој расправи вероватно не би било краја. Али ми остајемо и даље при становишту да је Бог богомудро преко философије, па чак и религијâ, водио и припремао друге народе за Откровење које се имало јавити у Христу у изабраном јудејском народу. Мојсије и Пророци су наговештавали долазак Месије - Спаситеља, и то из царскога рода Давидова, али су припадници јудејског народа и даље остајали слободни да у то пророштво верују или не. Најбољи доказ за то су фарисеји и књижевници, који су за сва пророштва о Христу знали, али ни у једно нису веровали. Са друге стране, Грци су припремани преко античке философије о Логосу, о Смислу, о Творцу, о Идејама, о логосима ствари. Исток је исто тако преко Веда, Упанишада и будизма и хиндуизма био припреман за духовни сусрет са натприродним, метафизичким -  са Откровењем. На Истоку је негован аскетизам, својеврсна методика поста и молитве и јасна отвореност за мистику и мистичност, која ће управо своју пуноћу добити у Оваплоћеном Богу Логосу Христу.
 
      Колико су Грци, управо преко своје философије били отворени за нова сазнања и учења, показује и пример да су чувши за великог учитеља који се појавио у Јерусалиму, пожелели тамо да оду и да Га чују и виде. Међу тим њима је био и будући Апостол и Јеванђелист Лука. Дошавши са том групом Грка у Јерусалим, и видевши и чувши Господа Исуса Христа, Који им је рекао: Дође време да се прослави Син човечији. Познато је да су се чувши ове речи, осим Апостола Луке и други Грци, потом крстили и постали ученици светих Апостола, као Тимотеј и Сила. Оваплоћењем Христовим и јављањем Месије, заиста све старо пролази и ново настаје. Кад то кажемо мислимо на следеће, јудејски народ је био у потпуности припремљен за долазак Спаситеља Христа, али Га он није препознао и већина народа Га није прихватила  као Месију, док су Га други народи, који су у то време живели у сенци и тами смрти - прихватили као Христа, као Светлост у тами овога света, крштавају се и постају чланови Новог Израиља - Цркве Христове.
 
          Желећи још једном да укажемо на позитиван допринос античке философије у прихватању Хришћанства и Христа као Оваплоћеног Бога Логоса, треба напоменути да је код Грка философија о Логосу била најдоминантнија, како код предсократоваца тако и код великана јелинске философије: Сократа, Платона и Аристотела. Отуда почетак Јеванђеља Светог Јована Богослова, Грцима није био стран и далек, већ напротив, почетак Јеванђеља: Логос постаде Тело и настани се међу нама, Грцима је свакако био разумљив и прихватљив, посебно после проповеди Светог Апостола Павла у Атини, где им је он проповедао о Богу непознатом и о Васкрсењу, посебно наглашавајући васкрсење тела, пошто је грчка философија имала начелно негативан однос према телу, тј. материји.
 
          Да Црква никакво позитивно људско учење и философију не одбацује, потврђују и многи примери из живота Ране Цркве. Познато је да је Василије Велики у своме спису Реч младима како да имају користи од јелинских списа, упућивао омладину како те списе да проучавају и траже у њима посебно примере врлине, јер је за већину античких философа знање било истоветно врлини. То исто је чинио и Свети Фотије Велики јер је он у својој познатој књизи Библиотека, цитирао многе античке философе и песнике и њихова дела (од којих се нека једино у Фотијевој Библиотеци помињу), која су била проучавана на Високој школи у Цариграду где је Свети Фотије био професор.
 
          И сада, уместо закључка рекли бисмо следеће. На основу Христове приче О сејачу и семену, види се да људи на Реч Божију, Реч Христовог Јеванђеља, реагују у складу са својим духовним стањем. Ако ту причу проширимо на читав свет, познато је да су свети Апостоли ишли и проповедали Реч Спаситељеву на све четири стране света, и она је прихватана сходно духовном стању оних који су ту Реч чули. Са друге стране, ова јеванђелска прича нам јасно говори да су сви људи и сви народи позвани да чују Реч Божију и да пред Христовим Јеванђељем нема привилегованих нити посебно изабраних, него је Реч Христова једнако упућена свим народима, а прихватили су је они који се сходно причи О сејачу и семену, могу назвати - добром јеванђелском земљом. Дозволите ми овде још једну кратку допуну и појашњење. Јеванђеље Христово нису прихватили ни они који су имали “идолопоклонички” однос према својој старој вери, традицији и знању, па отуда феномен да Јудеји не прихватају Христа, а наводно остају верни Мојсију и Пророцима, а они су управо сведочили о Христу. То исто се може рећи и за припаднике других филозофских учења и религија, који при сусрету са Хришћанством не прихватише Христа, већ остадоше верни својим старим вредностима, традицији, боље рећи, “боговима” и  “идолопоклоничким и обоготвореним знању” које им је била директна препрека за прихватање Христа и Истине Његовог Јеванђеља.
 
          Њима и свима другима који до данас Реч Јеванђеља Христовог и Реч Божију не прихватише или не чуше, потребни су нови апостоли, и јеванђелска проповед, да сви и данас чују и да знају, да нема под небом  другог имена којим би се људи могли спасити, осим Имена Господа Исуса Христа, Распетог и Васкрслог. Њему нека је Слава и хвала у векове векова. Амин.

 

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ БОГОСЛОВЉЕ ФИЛОСОФИЈА