У свјетлости Васкрсења доносимо још једну лијепу вијест за све који воле пјесме Епископа Фотија.  

Будући да су диљем Балкана, па и у Србији, све гласнији покличи - ЕУ или ништа, промања тихо опомињућа нова песма Епископа зворничко-тузланског Фотија, “ЕУ рабљеници” којом песник својом духовном проницљивошћу сагледава перспективу таквих жеља и очекивања. Безусловно окретање Европи, која није више она Стара Европа којој су се дивили сви слободарски умови, може показати да је сигуран пут једног народа само онај којим он иде са својом културом и својим националним идентитетом као и жељама које су у складу са реалним могућностима малог народа са богатом и славном историјом. Опасност утапања и неприродног сливања са вредностима које нуди нови модеран свет, тешко пријања душама чије вјерују је заснивано на заветним и предањским вредностима. Али епископ Фотије се у последњим стиховима нада, да је можда то управо и пут да се и читава Европа опомене своје пређашње славе и устукне и сама пред, чини се, неумитним, погубним за човечанство, променама.  

Нова песма Епископа зворничко-тузланског Фотија, Издаја ћирилицом, настала у бурним данима стрепње, чуђења, неверице, туге и питања: “Да ли је ово крај Косовскога боја” Одражава бескрајну упитаност и забринутост над судбином српског народа: “…комунисти нас хтедоше од Бога, од неба одвојити, а глобалисти хоће земљу нам узети”  

Најновија песме Епископа зворничко-тузланског Фотија, Нови Косовски бој, представља песнички и пастирски вапај упућен српском народу у домовини и расејању, али и српским интелектуалцима сабраним у САНУ, Матици српској и другим културним, научним и образовним институцијама. Песма је испевана у духу молитве за буђење и спознају затомљеног дубоко у нама осећаја о значају Косова и Метохије као наше духовне колевке и отаџбине. Без ње, Срби губе темеље и духовне и националне, те тако и значај и пуноћу свог постојања. Косово захтева жртву, подвиг, одрицање, пламено срце вере православне, одлучан став и реч, баш онакву какву нам је Свети кнез Лазар посведочио и оставио у Завет.

Епископ Фотије: Протест против културе заборава   Неуклапање једног народа у глобалистичке политичко-идеолошке промене које су замислили светски моћници, јесте мотив изопштавања тих народа из пре свега, економске, културолошке  - коначно,  егзистенцијалне мапе света. У таквим изолационим притисцима деценијама живи српски народ. Невидели сценарији затирања српског идентитета представљају намеру и чин поништења Срба као народа и он се одвија у неколико равни: економској, социјалној, верској, културно-просветној, образовној… Сведоци смо све учесталијих покушаја својатања знаменитих Срба из разних сфера:  науке (Тесла, Руђер Бошковић, Милутин Миланковић…), књижевности (Меша Селимовић, Иво Андрић…), спорта (Новак Ђоковић…), потом својатање писма и историје (археолошких артефаката, старих ћирилских рукописа, грбова…), културно-историјских споменика, коначно -  надгробних споменика, како би се избрисао сваки траг српског постојања. Другим речима, ради се о покушају културног геноцида. На делу је не само настојање да се драстично умањи број српских жртава усташког терора, него и брижљиво осмишљен пројекат заборава почињеног геноцида. У том контексту песма епископа Фотија Ој Кочићу представља протест против културе заборава, односно фалсификивања српске историје.