Епископ Фотије - ОЈ КОЧИЋУ!
Епископ Фотије:
Протест против културе заборава
Неуклапање једног народа у глобалистичке политичко-идеолошке промене које су замислили светски моћници, јесте мотив изопштавања тих народа из пре свега, економске, културолошке - коначно, егзистенцијалне мапе света. У таквим изолационим притисцима деценијама живи српски народ.
Невидели сценарији затирања српског идентитета представљају намеру и чин поништења Срба као народа и он се одвија у неколико равни: економској, социјалној, верској, културно-просветној, образовној…
Сведоци смо све учесталијих покушаја својатања знаменитих Срба из разних сфера: науке (Тесла, Руђер Бошковић, Милутин Миланковић…), књижевности (Меша Селимовић, Иво Андрић…), спорта (Новак Ђоковић…), потом својатање писма и историје (археолошких артефаката, старих ћирилских рукописа, грбова…), културно-историјских споменика, коначно - надгробних споменика, како би се избрисао сваки траг српског постојања. Другим речима, ради се о покушају културног геноцида.
На делу је не само настојање да се драстично умањи број српских жртава усташког терора, него и брижљиво осмишљен пројекат заборава почињеног геноцида.
У том контексту песма епископа Фотија Ој Кочићу представља протест против културе заборава, односно фалсификивања српске историје.
Протест против културе заборава
Неуклапање једног народа у глобалистичке политичко-идеолошке промене које су замислили светски моћници, јесте мотив изопштавања тих народа из пре свега, економске, културолошке - коначно, егзистенцијалне мапе света. У таквим изолационим притисцима деценијама живи српски народ.
Невидели сценарији затирања српског идентитета представљају намеру и чин поништења Срба као народа и он се одвија у неколико равни: економској, социјалној, верској, културно-просветној, образовној…
Сведоци смо све учесталијих покушаја својатања знаменитих Срба из разних сфера: науке (Тесла, Руђер Бошковић, Милутин Миланковић…), књижевности (Меша Селимовић, Иво Андрић…), спорта (Новак Ђоковић…), потом својатање писма и историје (археолошких артефаката, старих ћирилских рукописа, грбова…), културно-историјских споменика, коначно - надгробних споменика, како би се избрисао сваки траг српског постојања. Другим речима, ради се о покушају културног геноцида.
На делу је не само настојање да се драстично умањи број српских жртава усташког терора, него и брижљиво осмишљен пројекат заборава почињеног геноцида.
У том контексту песма епископа Фотија Ој Кочићу представља протест против културе заборава, односно фалсификивања српске историје.
Петар_Кочић_уље_Јован_Бијелић
ОЈ КОЧИЋУ!
Ој Кочићу крајишки Србине,
мудра главо са Змијања славна,
ти си дика свакога Србина
који није ропству научио,
већ ко и ти
слободи служити
Ево сад те, чуда великога,
у босанске јунаке преводе,
другом царству
а не Србинову,
а ти живот за то положио,
за Србина и слободу златну,
да б’ Крајину како одбранио
од зулума турског претешкога,
и аустријског зулума новога
Ако тебе змијањски јуначе,
мудра главо изнад Бања Луке,
у босанско племе сад сврстају,
преко Дрине, има ли Србина?
каква Андрића, Дучића
и Шантића тек чека судбина,
и свијех преосталих Срба
који овде живе од вијека
Ој Његоше највећи Србине,
и Кочићу са Змијања ‘тићу,
и Шантићу Срба саборниче,
и Андрићу српски нобеловче,
са свецима Небеске Србије,
помозите Србом данашњијем
да имена свога сачувамо,
ћирилицу освештано писмо
и најлепшу веру Православну,
да с’ на Ловћен капела изгради
Светом Петру
чудотворцу Цетињскому,
одакле се и све
српске земље виде,
да се Срби тога
не постиде,
и Косова грдног судилишта
- Србинова вечнога бојишта
Епископ Фотије
Ој Кочићу крајишки Србине,
мудра главо са Змијања славна,
ти си дика свакога Србина
који није ропству научио,
већ ко и ти
слободи служити
Ево сад те, чуда великога,
у босанске јунаке преводе,
другом царству
а не Србинову,
а ти живот за то положио,
за Србина и слободу златну,
да б’ Крајину како одбранио
од зулума турског претешкога,
и аустријског зулума новога
Ако тебе змијањски јуначе,
мудра главо изнад Бања Луке,
у босанско племе сад сврстају,
преко Дрине, има ли Србина?
каква Андрића, Дучића
и Шантића тек чека судбина,
и свијех преосталих Срба
који овде живе од вијека
Ој Његоше највећи Србине,
и Кочићу са Змијања ‘тићу,
и Шантићу Срба саборниче,
и Андрићу српски нобеловче,
са свецима Небеске Србије,
помозите Србом данашњијем
да имена свога сачувамо,
ћирилицу освештано писмо
и најлепшу веру Православну,
да с’ на Ловћен капела изгради
Светом Петру
чудотворцу Цетињскому,
одакле се и све
српске земље виде,
да се Срби тога
не постиде,
и Косова грдног судилишта
- Србинова вечнога бојишта
Епископ Фотије
