Разговор са Епископом зворничко-тузланским г. Фотијем-СВАКА ПАТРИЈАРАШКА ПОСЕТА ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ

Разговор са Епископом Фотијем поводом великог јубилеја који обележава Епархија зворничко-тузланска за Телевизију Храм.
 
Фото: СНИМАК ЕКРАНА
Екипа Телевизије Храм имала је благослов да у Владичанском двору у Бијељини разговара са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским г. Фотијем поводом великог јубилеја који обележава Епархија зворничко-тузланска.

Епархија се спрема да дочека 25. и 26. јуна Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија који ће предводити литургијско сабрање и радост поводом 140 година од изградње Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Тузли.

                                                                                                        ***
Градња Светоуспенског храма у Тузли почела је 1874. године према пројекту инжењера Антона Линардовића. Темеље је освештао 06. маја исте године митрополит Дионисије II Илијевић. Исти митрополит освештао је храм на празник Успења Пресвете Богородице 15. (28) августа 1882. године.

Током свога постојања храм је обнављан укупно пет пута.

Прва обнова била је 1909/10. године. Тада храм добија свој данашњи изглед, као и иконостас. Обновљени храм освештао је 02. маја 1910. године митрополит дабробосански Евгеније Летица, уз саслужење митрополита захумско-херцеговачког Петра Зимоњића и бањалучког Василија Поповића. Том приликом устоличен је и нови зворничко-тузлански митрополит Иларион Радонић.

Друга обнова је завршена 1925. године и 15.(28) августа те године храм је освештао патријарх Димитрије Павловић.

Трећа обнова је услиједила након Другог свјетског рата и тоњења храма због слијегања тла. Храм је освештао 1968. године епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић.

Приликом четврте обнове од 1985. до 1989. године извршени су најзначајнији радови на учвршћивању храма. Тада је храм подигнут из земље за један метар, колико је био потонуо. Обновљени храм освештао је 22. јула 1990. године епископ будимски Данило Крстић, уз саслужење епископа: зворничко-тузланског Василија, сремског Василија, славонског Лукијана, банатског Амфилохија, аустралијско-новозеландског Лонгина, хвостанског Никанора, моравичког Иринеја и марчанског Доситеја.

Како је храм оштећен у посљедњем рату 04. фебруара 1994. године, услиједила је посљедња обнова током 2008/09. године. На храму су промијењени прозори (96 прозора), позлаћени су крстови на куполама, постављен нови сатни механизам на звонику (са сателитским навођењем), урађена је рестаурација иконостаса, Христовог гроба, као и фасада на храму. Храму је током ове обнове враћен изглед из 1910. године, а поново обновљени храм освештао је 2009. године епископ зворничко-тузлански г. Василије уз саслужење епископа: средњозападноамеричког Лонгина, британско-скандинавског Доситеја, шумадијског Јована, тимочког Јустина, викарног епископа хвостанског Атанасија, викарног епископа јегарског Порфирија и викарног епископа липљанског Теодосија.

Године 2015. почела је реконструкција ограде око црквене порте.

У храму су (у пандантифима) живописане четири фреске јеванђелиста, а у олтарској апсиди осликана је фреска са Господом на пријестолу. Осим ових фресака, остале зидне површине је украсио познати молер Стеван Субановић 1910. године.

Иконостас са позлаћеном резбаријом израдио је извјесни Вуковић из Пеште 1910. године. Иконе на иконостасу живописао је 1910. године сликар Марко Греговић из Мостара. Исти умјетник је на архијерејском трону живописао лик Светога Саве, а у владарском трону лик Св. великомученика Лазара Косовског.

Са благословом епископа зворничко-тузланског г. Фотија од 2018 године изводе се обимни радови на обнови и украшавању храма и екстеријера око храма. Уведено је градско гријање, те постављен мермерни под из Италије. Реконструисани су зидови висине до 2 метра. Постављена троја алуминијумска врата. Израђено је 15 (петнаест) икона у полираном злату на поклоњење вјерницима.

Израђена су и три трона у дуборезу: Светог Нектарија Егинског, Светог Луке Кримског и Блажене Матроне Московске у које су положене честице светих моштију. Рекоструисан је олтарски дио, поствљена нова Часна Трпеза од херцеговачког мермера рад мајстора Ристе Мисите из Требиња, као и Горње мјесто и клупе од камена рад  вајара Чедомира Мркајића. Замјењена је источна и сјеверна страна ограде око Саборног храма у дужини од 100 метара, и реконструисана западан и јужна страна ограде. Генерално обновљен и проширен Светосавски дом и административни центар Црквене општине, Саграђена нова палионица свјећа и изграђен нови плато на улазу у храм. Извршено преуређење порте храма и уређење хортикултуром.

У току су радови на фрескописању старих палионица у храму, које су пренамјеноване у два параклиса: Срба светитеља и Грчких светих. У току је и израда нових стаза око храма и светосавког дома, те радови на изградњи платоа код олтарског дијела као и изградњи фонтане и мини парка.

 

НАЈАВА ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ИНТЕРВЈУ ПАТРИЈАРХ ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ПАТРИЈАРХ У ПОСЈЕТИ ЕПАРХИЈИ

 

offline