ЕПИСКОП ФОТИЈЕ - СНАГА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЈЕ У ЈЕДИНСТВУ
Фото Епархија зворничко-тузланска
У 20. недељу по Духовима, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије је посјетио манастир Ловницу у Шековићима. Том приликом је у манастирском храму Светог Георгија Побједоносца молитвено присуствовао светој литургији након које се обратио вјерницима богонадахнутом бесједом коју вам преносимо у цјелости:
Високопреподобна мати игуманијо, мати Јована, са сестрама, оче Јоване, драга браћо и сесре, данас је благословен дан, јер смо се сакупили у манастиру Ловница у овој дивној светињи нашој, натопљеној молитвама, натопљеној сузама, подвизима аскетских монаха и монахиња које су овдје кроз историју живеле, а чини ми се да се то најбоље може видети на овим дивним фрескама. На овим фрескама се види охристовљеност тих људи, светитеља Божијих. Дакле ми подвих охристовљења почињемо када се крстимо, као мала деца или одрасли људи, а неки су људи достигли да умноже те дарове кроз охристовљење и обожење до 100 како каже Јеванђеље и ево сликамо их у својим црквама и својим манастирима. Имамо иконе њихове и у својим кућама, крсне славе. То је браћо и сестре смисао подвига нашег на земљи, да обожимо своје биће, да достигнемо Христоликост и да ако Бог да, колико је то људима могуће, припремимо се за Царство Небеско овде и сада на земљи. Да будемо слични мудрим девојкама, мудрим дјевама, које су се припремале и у поноћ када је Христос дошао оне које су биле спремне и испуњене благодаћу и њихова срца испуњена уљем благодати, врлином и честитошћу, оне су ушле у Царство Небеско, а друге су се збуниле и оне су отишле у град да купе уље и тако даље, али не може се купити врлина за новац. Врлина се стиче постом и молитвом, дакле обожење личности, а обожење личности је дар Божији и не може се стећи земљаским средствима.
Чули сте данас и Светог Јеванђеља како Господ пролазећи једним малим селом са својим ученицима, наилази на једну удовицу која је ишла да сахрани свога сина јединца. И Господ сажали се на њих и заустави ту поворку тужну и једном речју подиже тог младића, Господ му каже ,,Устани" и он је васкрсао пред њима свима. Што значи да је Господ на том примеру показао да је Он Васкрсење и Живот, да је Његова реч подигла Светог четвородневног Лазара брата Марије и Марте, што знамо, јер о том догађају слушамо увек пред Васкрсење Христово и има много других места. Господ је васкрсавао једном речју, једном речју исцељивао болести, једном речју демоне изгонио. Сва сила и моћ је у Божанској Речи у Христу, браћо и сестре. То је за нас поука и нада, да нема људи тужних, као што је била тужна та удовица, да не може неко да сусретне Христа и да он учини знамење, чудо и да јој можда васкрсне сина или да њу исцели као што је на другим местима исцељивао жену крвоточиву, жену која је била згрчена, парализоване људе у Бањи Витезди, одузете, а поготово демонизоване. Дакле многобројна чудеса су описана у Светом Јеванђељу, али најевеће и главно је наравно васкрсење из мртвих које смо данас чули. То је добро браћо и сестре, да се ми удубљујемо у тајне Јеванђеља, јер живимо у једном тешком времену када су уздрмане све вредности, више нисмо сигурни у ништа. Ако гледамо медије и слушамо информације из света, бићемо збуњени и нећемо разумети ништа. Прво морамо имати дар расуђивања како су говорили Свети Оци да можемо да разликујемо које су вести, мисли и поруке од Бога, а које нису, које су од овога света или демона. Тако су оци квалификовали вести или информације. Ако су од света или демона да их одбацујемо, ако су од Бога или Цркве да њих прихватамо, да њих слушамо и да покушавамо по њима да живимо, да бисмо се спасавали у ово наше време у коме живимо. Видите сада ову нашу ситуацију у Украјини братској прогони се канонска, легална украјинска православна црква. Без икакве кривице, без икаквог преступа законскога без ишта. Само зато што су канонска православна црква и што су у заједници са братском руском црквом, али и ми смо и све друге православне цркве. Ми православни морамо да живимо заједно, ми смо једна Црква , али ево видите они сада буду прогоњени само због тог јединства. Има и на другим местима страдања, и у Сирији и на другим местима, Црква се прогони, православље се покушава раздробити, разделити, да расколи буду у православљу. Код нас у нашој Српској Православној Цркви се десило супротно, ми смо се објединили са Македонском Православном Црвком тј Македонска Православна Црква се вратила под окриље, у наручје остали Православних Црква преко Српске Православне Цркве. То је један велики догађај управо супротан што ови из света желе да нас разбију и поделе и уситне. Црква српска је успела благодаћу Божијом да уради то супротно, ако можемо то правилно разумети.
И ево само да кажем нешто за мене лично. Захваљујем свима који су ме помињали и помињу у молитвама. Ја сам био ових дана у неким болницама, на неким испитивањима, а сад се тренутно налазим у Бањи Ковиљачи, па из Бање Ковиљаче дошао овде да будем на литургији у манастиру нашем Ловници, овде се моли Богу за добро свих људи и оних који су здрави и они који болују и страдају и за добро оних који су у болницама. Болница је верујте, неколико дана сам провео, велико искуство. Ти људи који раде у болницама су Жене мироносице они су Милостиви Самарјани, они чине велика добра дела тим болеснима људима, они приступају ноћу на дежурствима, преко дана, заиста једна анђелска служба и треба да их помињемо непрестано у молитвама. То кад човек не иде дуго у болницу или бању он не зна како то изгледа, а треба се молити Богу за те људе и благодарити. Ако смо ми здрави, молити се за оне људе који имају крст тренутно и искушења, те болести носе и благодаре Богу. Тако да има много људи који тако страдају, а њихово страдање је сигурно на спасење, а они који им помажу они зарађују велике венце пред Богом и лекари и сестре и сви људи који трче и брину се око болесних људи. Да их Господ помене и да им подари и да их стоструко награди духовним даровима својим.
Мати нека сте Богом благословени, чувајте ову свету обитељ која је из 14. века. Овде су се подвизавали многи велики оци и преподобне матере, ова светиња је чувала Православље у овом крају и чуваће ако Бог да до краја века и света. Ови свети ликови овде светитеља Божијих преображени, охристовљени они дају силу и имају моћ и потпуно су динамични, јер имају свету силу благодати Духа Светога, а посебно свети Георгије коме је посвећена ова светиња. Он је заштитник ратника, заштитник морепловаца, заштитник свих који страдају, а посебно заштитник оних који су прогоњени као што су наши Срби на Косову и Метохији, у Украјини и на другим местима. Нека Бог његовим молитвама сачува наш српски народ и све православне народе од страдања, а посебно сада у Украјини и на Косову и на другим местима где је наша Црква прогоњена и страда. Нека сте Богом благословени, помињите нас у молитвама и дај Боже да се ова света обитељ умножи и да дође још монаха и монахиња. Наши манастири су дивни, али су празни или полупразни. ,, Где су Срби"? Рекао би Свети Владика Николај. ,,Где су Срби"? Рекао би Свети Авва Јустин. Где су срби и српкиње, а стоје наши манастири празни. Пуно удовица, пуно људи који би могли да дођу у манстире. Немају неку обавезу према породици, али некако се не усуђују да дођу. Раније је било чим неки човек из породице изведе своју децу на пут, како се то каже, отац одлази у мушки манастир, жена одлази у женски манастир. Тако је радила властела, тако су радили кнезови, тако су радили Свети Симеон Мироточиви и његова супруга, тако су сви владари радили, тако су свештеници радили. Ако се жена свештенику упокоји, свештеник иде у мушки манстир. То све значи да је народ живео заиста црквеним животом и мислио о спасењу своје душе и о Царству Небеском и животу вечном. Да се молимо Богу да се наши манастири попуне, ту је утеха, ту је молитва. Сви ви који сте данас овде видите да је молитва у тиховању. Литургија, толико се све човек може сабрати, а тако је у манастиру читавог дана и читаве године оном ко живи у манастиру.
Нека сте Богом благословени, живели и дај Боже свако добро мати Игуманијо чувајте ову светињу и да да Бог свако добро и вама и сестрама и свима који долазе као ходочасници у ову свету обитељ.
Високопреподобна мати игуманијо, мати Јована, са сестрама, оче Јоване, драга браћо и сесре, данас је благословен дан, јер смо се сакупили у манастиру Ловница у овој дивној светињи нашој, натопљеној молитвама, натопљеној сузама, подвизима аскетских монаха и монахиња које су овдје кроз историју живеле, а чини ми се да се то најбоље може видети на овим дивним фрескама. На овим фрескама се види охристовљеност тих људи, светитеља Божијих. Дакле ми подвих охристовљења почињемо када се крстимо, као мала деца или одрасли људи, а неки су људи достигли да умноже те дарове кроз охристовљење и обожење до 100 како каже Јеванђеље и ево сликамо их у својим црквама и својим манастирима. Имамо иконе њихове и у својим кућама, крсне славе. То је браћо и сестре смисао подвига нашег на земљи, да обожимо своје биће, да достигнемо Христоликост и да ако Бог да, колико је то људима могуће, припремимо се за Царство Небеско овде и сада на земљи. Да будемо слични мудрим девојкама, мудрим дјевама, које су се припремале и у поноћ када је Христос дошао оне које су биле спремне и испуњене благодаћу и њихова срца испуњена уљем благодати, врлином и честитошћу, оне су ушле у Царство Небеско, а друге су се збуниле и оне су отишле у град да купе уље и тако даље, али не може се купити врлина за новац. Врлина се стиче постом и молитвом, дакле обожење личности, а обожење личности је дар Божији и не може се стећи земљаским средствима.
Чули сте данас и Светог Јеванђеља како Господ пролазећи једним малим селом са својим ученицима, наилази на једну удовицу која је ишла да сахрани свога сина јединца. И Господ сажали се на њих и заустави ту поворку тужну и једном речју подиже тог младића, Господ му каже ,,Устани" и он је васкрсао пред њима свима. Што значи да је Господ на том примеру показао да је Он Васкрсење и Живот, да је Његова реч подигла Светог четвородневног Лазара брата Марије и Марте, што знамо, јер о том догађају слушамо увек пред Васкрсење Христово и има много других места. Господ је васкрсавао једном речју, једном речју исцељивао болести, једном речју демоне изгонио. Сва сила и моћ је у Божанској Речи у Христу, браћо и сестре. То је за нас поука и нада, да нема људи тужних, као што је била тужна та удовица, да не може неко да сусретне Христа и да он учини знамење, чудо и да јој можда васкрсне сина или да њу исцели као што је на другим местима исцељивао жену крвоточиву, жену која је била згрчена, парализоване људе у Бањи Витезди, одузете, а поготово демонизоване. Дакле многобројна чудеса су описана у Светом Јеванђељу, али најевеће и главно је наравно васкрсење из мртвих које смо данас чули. То је добро браћо и сестре, да се ми удубљујемо у тајне Јеванђеља, јер живимо у једном тешком времену када су уздрмане све вредности, више нисмо сигурни у ништа. Ако гледамо медије и слушамо информације из света, бићемо збуњени и нећемо разумети ништа. Прво морамо имати дар расуђивања како су говорили Свети Оци да можемо да разликујемо које су вести, мисли и поруке од Бога, а које нису, које су од овога света или демона. Тако су оци квалификовали вести или информације. Ако су од света или демона да их одбацујемо, ако су од Бога или Цркве да њих прихватамо, да њих слушамо и да покушавамо по њима да живимо, да бисмо се спасавали у ово наше време у коме живимо. Видите сада ову нашу ситуацију у Украјини братској прогони се канонска, легална украјинска православна црква. Без икакве кривице, без икаквог преступа законскога без ишта. Само зато што су канонска православна црква и што су у заједници са братском руском црквом, али и ми смо и све друге православне цркве. Ми православни морамо да живимо заједно, ми смо једна Црква , али ево видите они сада буду прогоњени само због тог јединства. Има и на другим местима страдања, и у Сирији и на другим местима, Црква се прогони, православље се покушава раздробити, разделити, да расколи буду у православљу. Код нас у нашој Српској Православној Цркви се десило супротно, ми смо се објединили са Македонском Православном Црвком тј Македонска Православна Црква се вратила под окриље, у наручје остали Православних Црква преко Српске Православне Цркве. То је један велики догађај управо супротан што ови из света желе да нас разбију и поделе и уситне. Црква српска је успела благодаћу Божијом да уради то супротно, ако можемо то правилно разумети.
И ево само да кажем нешто за мене лично. Захваљујем свима који су ме помињали и помињу у молитвама. Ја сам био ових дана у неким болницама, на неким испитивањима, а сад се тренутно налазим у Бањи Ковиљачи, па из Бање Ковиљаче дошао овде да будем на литургији у манастиру нашем Ловници, овде се моли Богу за добро свих људи и оних који су здрави и они који болују и страдају и за добро оних који су у болницама. Болница је верујте, неколико дана сам провео, велико искуство. Ти људи који раде у болницама су Жене мироносице они су Милостиви Самарјани, они чине велика добра дела тим болеснима људима, они приступају ноћу на дежурствима, преко дана, заиста једна анђелска служба и треба да их помињемо непрестано у молитвама. То кад човек не иде дуго у болницу или бању он не зна како то изгледа, а треба се молити Богу за те људе и благодарити. Ако смо ми здрави, молити се за оне људе који имају крст тренутно и искушења, те болести носе и благодаре Богу. Тако да има много људи који тако страдају, а њихово страдање је сигурно на спасење, а они који им помажу они зарађују велике венце пред Богом и лекари и сестре и сви људи који трче и брину се око болесних људи. Да их Господ помене и да им подари и да их стоструко награди духовним даровима својим.
Мати нека сте Богом благословени, чувајте ову свету обитељ која је из 14. века. Овде су се подвизавали многи велики оци и преподобне матере, ова светиња је чувала Православље у овом крају и чуваће ако Бог да до краја века и света. Ови свети ликови овде светитеља Божијих преображени, охристовљени они дају силу и имају моћ и потпуно су динамични, јер имају свету силу благодати Духа Светога, а посебно свети Георгије коме је посвећена ова светиња. Он је заштитник ратника, заштитник морепловаца, заштитник свих који страдају, а посебно заштитник оних који су прогоњени као што су наши Срби на Косову и Метохији, у Украјини и на другим местима. Нека Бог његовим молитвама сачува наш српски народ и све православне народе од страдања, а посебно сада у Украјини и на Косову и на другим местима где је наша Црква прогоњена и страда. Нека сте Богом благословени, помињите нас у молитвама и дај Боже да се ова света обитељ умножи и да дође још монаха и монахиња. Наши манастири су дивни, али су празни или полупразни. ,, Где су Срби"? Рекао би Свети Владика Николај. ,,Где су Срби"? Рекао би Свети Авва Јустин. Где су срби и српкиње, а стоје наши манастири празни. Пуно удовица, пуно људи који би могли да дођу у манстире. Немају неку обавезу према породици, али некако се не усуђују да дођу. Раније је било чим неки човек из породице изведе своју децу на пут, како се то каже, отац одлази у мушки манастир, жена одлази у женски манастир. Тако је радила властела, тако су радили кнезови, тако су радили Свети Симеон Мироточиви и његова супруга, тако су сви владари радили, тако су свештеници радили. Ако се жена свештенику упокоји, свештеник иде у мушки манстир. То све значи да је народ живео заиста црквеним животом и мислио о спасењу своје душе и о Царству Небеском и животу вечном. Да се молимо Богу да се наши манастири попуне, ту је утеха, ту је молитва. Сви ви који сте данас овде видите да је молитва у тиховању. Литургија, толико се све човек може сабрати, а тако је у манастиру читавог дана и читаве године оном ко живи у манастиру.
Нека сте Богом благословени, живели и дај Боже свако добро мати Игуманијо чувајте ову светињу и да да Бог свако добро и вама и сестрама и свима који долазе као ходочасници у ову свету обитељ.
