ПОСТОМ ДО ЗЕМЉЕ ВАСКРСЕЊА
 
Сада, када је Велики пост
скоро иза нас,
да се осврнемо мало уназад
и сагледамо,
има ли духовног плода
од нашег поста,
или смо се више гостили
неголи постили?
 
Пошто се Велики пост упоређује
са ходом Израиља кроз пустињу,
упитајмо се,
у чему је био наш пост,
у уздржању од хране,
и само у томе?
јесмо ли постећи
над својим мислима стражили,
јесмо ли дела милосрђа чинили,
болесне посетили,
и оне у затворима,
сиромаха обукли,
јесмо ли за својом Црквом ходили
и у послушању Цркви живели,
као што је то чинио Израиљ
ходећи за Мојсијем у пустињи
 
Упитајмо се, како смо се
у пустињи поста борили
са трикратним искушењем
које нас у посту походи,
јесмо ли у Великом посту
интензивније у светотајинском
животу Цркве учествовали,
да бисмо великопосна
искушења победили:
искушење хлеба - телесних страсти,
искушења сујете и таштине,
која нас гордости и узношењима
над ближњима доводи,
јесмо ли се борили
са искушењем среброљубља
- мајком свих зала,
и властољубљем,
том подмуклом скривеном страшћу,
која нас до дубоко у старост прати,
ево због свега поменутог,
потребно је наш период поста
духовно сагледати,
јесмо ли постећи
духовно напредовали,
јесмо ли ближе Земљи Обећаној,
Земљи Васкрсења достигли,
да свима можемо рећи:
- Христос Васкрсе,
Ваистину Васкрсе!
 
Епископ Фотије