ПРИЧА О БЛУДНОМ СИНУ
 
Млађи син
 
О покајање, над собом плакање,
ево ме опет у земљи далекој,
далекој и од Бога и од брата,
сам, а око мене они
којима не припадам,
земљани, тешки, смртни,
који једу да би живели
и живе да би јели,
а небески Отац нас себи призива,
трпеза пребогата
- за децу покајање
 
Ја сам тај млађи брат
из јеванђелске приче,
удаљих се, падох,
зато сам млађи, без искуства,
духовне зрелости,
страсти ме воде страснима,
без слободе роб,
само се окови не виде,
али ме храна одаје,
рошчићи, а не хлеб и живот
 
Кад ћу себи доћи,
Бога се сетити, Оца се сетити,
ближњега, брата,
и покајањем пред њих пасти,
нисам достојан син
и брат ваш бити,
примите ме као најамника, последњега,
да, ваша ми љубав треба
да ме из мртвих врати,
да, мртав бејах и ево, оживех
 
Старији син
 
Старији син из јеванђелске приче,
многим старијим синовима личи,
у кући оста, привржен радник,
па и послушан,
кућа њему често припадне,
оцу служећи поверење стече,
од бриге и послова око куће
- нема ништа прече
 
Проблем старијег сина
је то што је сматрао
да већа права има,
од других и трећих, од брата,
тако радим - то ми припада,
на оца се у много чему угледао
 - осим у праштању и љубави,
би, да га нису заокупили послови,
ко ради и Бог га чува
 
И све то горе речено откри,
кад се млађи брат кући
издалека врати,
отац се обрадова, а он не,
отац му опрости, а он не,
већ брата
- Тај твој син, назва,
показујући да је још далеко
од савршене љубави Оца
 
Отац
 
Отац, који је у јеванђелској причи
имао два сина,
млађег - бунтовника,
а старијег - господина,
према њима је
једнаку љубав имао,
али млађи син му
у далеку земљу оде
и отац за њега
ништа није могао учинити
- осим да се моли
 
Плод очеве љубави је покајање
и повратак млађег сина,
који љубав према оцу задржа,
а старији брат не,
он се повратку свога брата
не обрадова,
а и оцу поче да приговара,
показујући да је још далеко
од Очевог савршенства,
јер Отац једнако Своју децу воли,
да би и они слични Оцу
- савршени у љубави били
 
Епископ Фотије