ЕПИСКОП ФОТИЈЕ НА ВАВЕДЕЊЕ СЛУЖИО У ОСМАЦИМА
Нека се отворе двери богоугоднога храма, да са славом прими данас њу као храм Цара свих и престо.
Јоаким је оставља посветивши је Господу, који ју је одабрао себи за Матер.
(На малој вечерњи. На Господи воззвах... )
Јоаким је оставља посветивши је Господу, који ју је одабрао себи за Матер.
(На малој вечерњи. На Господи воззвах... )
Фото: Епархија зворничко-тузланска
На празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Осмацима.
Празник Ваведење је преслава храма у Осмацима будући да је у храму однедавно икона Богородице Бођанске из манастира Бођани који је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.
Хладноћа и температура испод нуле нису спријечили вјерни народ Бирча да испуни храм Пресвете Богородице до последњег мјеста.
Посебно треба истаћи и похвалити велики број дјечице који су дошли у храм, а један дио њих је и пјевао за пјевницом. За пјевницом су поред дјечице са ове парохије појали и браћа Никола и Ђорђе Томић, теолози из Загона.
Домаћин, протонамјесник Мићо Бабић је дочекао свог архијереја са народом и браћом свештеницима упутивши топле ријечи добродошлице и замоливши владику да се моли за све вјернике ове парохије.
На данашњем Светом Сабрању Преосвећеном су саслуживали: високопреподобни архимандрит Нектарије (Тешић), игуман Благовјештенског манастира Папреће; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереј Дражен Стевановић, парох козлучки; протонамјесник Мићо Бабић, парох осмачки те протођакон Немања Спасојевић, епархијски ђакон.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и сломљен славски колач са овогодишњим кумом Сашом Ђуричићем из Осмака. Кумство за следећу годину преузели су Драго и Немања Бабић и Борис и Бранка Цвјетиновић из Осмака.
По завршетку свете Литургије прочитан је и акатист Пресветој Богородици пред иконом Бођанском, а затим су сви вјерници помазани уљем из кандила које непрестано гори испред ове иконе.
У наставку је припремљена и трпеза љубави за вјернике.
(Фото: Архива Епархије зворничко-тузланске)
***
Пресвета Богородица Бођанска
У Бачкој равници у месту Бођани сместила се велика и древна светиња наше Цркве – Манастир Бођани, који је чувен по Чудотворној икони Пресвете Богородице Бођанске. Њу је сликао извесни јеромонах Василије 1578. године.
Она је одувек била чудотворна. О томе нам сведочи мноштво заветних дарова, највећа колекција заветних дарова на овим просторима. Они су углавном од сребра и прилагали су их имућни људи. Претпоставља се да је било и пуно заветних дарова од воска, које су прилагали сиромашнији људи, паори, те да су се приликом паљења ти дарови истопили. Дарови су изображавали онај део тела који је боловао и који је Пресвета Богородица исцелила. Има дарова који приказују аустријске официре, даме са дворова, што значи да су икони приступали и римокатолици и да их је исцељивала.
Икона је највише чудотворила у XVIII веку. Тако рећи, ко год је пришао добијао је утеху. И сада, у последње време, када је дошло неколико монаха из Манастира Ковиљ и духовно оживело Манастир Бођане, икона је поново почела да чудотвори.
Две су врсте чуда које се дешавају пред иконом Мајке Божије Бођанске. Једна је где људи добијају утеху. Налазе се у великим проблемима која не успевају да реше и онда падају у очајање. Мајка Божија их подигне из унинија, чамотиње, растројености и они постају нормални људи, најчешће пуни вере. Друга врста чуда је где људи имају телесни проблем, неку бољку пред којом је медицина најчешће немоћна. Молитвама пред иконом добијају исцељење или олакшање.
Неколико примера чуда:
У Манастир Бођане је често долазио старац Тадеј. Једном после Литургије замоле Старца да прочита молитву човеку којег су довели на штакама, без њих није могао да хода. После молитве, човек је оставио штаке и сам без ичије помоћи изашао из цркве.
Једна жена је избегла из Сарајева и живела је у Бачкој Паланци. Доживела је пуно траума и као последица тога потпуно се изгубила. Није се могла препознати, лице јој се сасвим изобличило. Тада је у посети манастиру био о. Серафим, ученик старца Софронија из Есекса. Пред иконом је очитао тој жени молитву и помазао је уљем из кандила. Након тога се жена потпуно исцелила и наставила да повремено долази у манастир на службу.
Иначе Мајка Божија највише помаже око деце, супружницима који немају порода. У последње време десило се десетак таквих случајева. И то не само када свештенослужитељи читају молитве, већ и када се сами супружници моле испред иконе. Примери:
Један пар из Бачке Паланке 6 година није имао деце. Отац их је позвао и предложио да им чита молитву: „Мајка Божија свима помаже, па ће и вама“. Тако је и било. Након читаних молитви прошло је три недеље када су супружници јавили у манастир да је жена у другом стању.
Брачни пар из Сомбора 12 година није имао децу. Дошли су у манастир. Испред иконе им је читана молитва. Након годину дана је дошла жена у поодмаклој трудноћи и рекла да је дошла да заблагодари Мајци Божијој на трудноћи и да замоли да јој очитају молитву за здрав пород.
Оно што нас уче како у Манастиру Бођани, тако и у другим, ако смо доживели неко исцељење најмање што треба да учинимо да дођемо поново у ту светињу и заблагодаримо светитељу пред којим смо се молили, и Господу Богу на Његовој милости. И да нам исцељење буде духовно буђење и поука да не силазимо са тог пута, већ да духовно јачамо и устројимо нови живот у којем ћемо чешће одлазити у цркву да се молимо. И да благодаримо Богу за све што чини за нас.
Празник Ваведење је преслава храма у Осмацима будући да је у храму однедавно икона Богородице Бођанске из манастира Бођани који је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.
Хладноћа и температура испод нуле нису спријечили вјерни народ Бирча да испуни храм Пресвете Богородице до последњег мјеста.
Посебно треба истаћи и похвалити велики број дјечице који су дошли у храм, а један дио њих је и пјевао за пјевницом. За пјевницом су поред дјечице са ове парохије појали и браћа Никола и Ђорђе Томић, теолози из Загона.
Домаћин, протонамјесник Мићо Бабић је дочекао свог архијереја са народом и браћом свештеницима упутивши топле ријечи добродошлице и замоливши владику да се моли за све вјернике ове парохије.
На данашњем Светом Сабрању Преосвећеном су саслуживали: високопреподобни архимандрит Нектарије (Тешић), игуман Благовјештенског манастира Папреће; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереј Дражен Стевановић, парох козлучки; протонамјесник Мићо Бабић, парох осмачки те протођакон Немања Спасојевић, епархијски ђакон.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и сломљен славски колач са овогодишњим кумом Сашом Ђуричићем из Осмака. Кумство за следећу годину преузели су Драго и Немања Бабић и Борис и Бранка Цвјетиновић из Осмака.
По завршетку свете Литургије прочитан је и акатист Пресветој Богородици пред иконом Бођанском, а затим су сви вјерници помазани уљем из кандила које непрестано гори испред ове иконе.
У наставку је припремљена и трпеза љубави за вјернике.
(Фото: Архива Епархије зворничко-тузланске)
***
Пресвета Богородица Бођанска
У Бачкој равници у месту Бођани сместила се велика и древна светиња наше Цркве – Манастир Бођани, који је чувен по Чудотворној икони Пресвете Богородице Бођанске. Њу је сликао извесни јеромонах Василије 1578. године.
Она је одувек била чудотворна. О томе нам сведочи мноштво заветних дарова, највећа колекција заветних дарова на овим просторима. Они су углавном од сребра и прилагали су их имућни људи. Претпоставља се да је било и пуно заветних дарова од воска, које су прилагали сиромашнији људи, паори, те да су се приликом паљења ти дарови истопили. Дарови су изображавали онај део тела који је боловао и који је Пресвета Богородица исцелила. Има дарова који приказују аустријске официре, даме са дворова, што значи да су икони приступали и римокатолици и да их је исцељивала.
Икона је највише чудотворила у XVIII веку. Тако рећи, ко год је пришао добијао је утеху. И сада, у последње време, када је дошло неколико монаха из Манастира Ковиљ и духовно оживело Манастир Бођане, икона је поново почела да чудотвори.
Две су врсте чуда које се дешавају пред иконом Мајке Божије Бођанске. Једна је где људи добијају утеху. Налазе се у великим проблемима која не успевају да реше и онда падају у очајање. Мајка Божија их подигне из унинија, чамотиње, растројености и они постају нормални људи, најчешће пуни вере. Друга врста чуда је где људи имају телесни проблем, неку бољку пред којом је медицина најчешће немоћна. Молитвама пред иконом добијају исцељење или олакшање.
Неколико примера чуда:
У Манастир Бођане је често долазио старац Тадеј. Једном после Литургије замоле Старца да прочита молитву човеку којег су довели на штакама, без њих није могао да хода. После молитве, човек је оставио штаке и сам без ичије помоћи изашао из цркве.
Једна жена је избегла из Сарајева и живела је у Бачкој Паланци. Доживела је пуно траума и као последица тога потпуно се изгубила. Није се могла препознати, лице јој се сасвим изобличило. Тада је у посети манастиру био о. Серафим, ученик старца Софронија из Есекса. Пред иконом је очитао тој жени молитву и помазао је уљем из кандила. Након тога се жена потпуно исцелила и наставила да повремено долази у манастир на службу.
Иначе Мајка Божија највише помаже око деце, супружницима који немају порода. У последње време десило се десетак таквих случајева. И то не само када свештенослужитељи читају молитве, већ и када се сами супружници моле испред иконе. Примери:
Један пар из Бачке Паланке 6 година није имао деце. Отац их је позвао и предложио да им чита молитву: „Мајка Божија свима помаже, па ће и вама“. Тако је и било. Након читаних молитви прошло је три недеље када су супружници јавили у манастир да је жена у другом стању.
Брачни пар из Сомбора 12 година није имао децу. Дошли су у манастир. Испред иконе им је читана молитва. Након годину дана је дошла жена у поодмаклој трудноћи и рекла да је дошла да заблагодари Мајци Божијој на трудноћи и да замоли да јој очитају молитву за здрав пород.
Оно што нас уче како у Манастиру Бођани, тако и у другим, ако смо доживели неко исцељење најмање што треба да учинимо да дођемо поново у ту светињу и заблагодаримо светитељу пред којим смо се молили, и Господу Богу на Његовој милости. И да нам исцељење буде духовно буђење и поука да не силазимо са тог пута, већ да духовно јачамо и устројимо нови живот у којем ћемо чешће одлазити у цркву да се молимо. И да благодаримо Богу за све што чини за нас.
