ЕПИСКОП ФОТИЈЕ: БАДЊИ ДАН ЈЕ ДАН ИЗМИРЕЊА
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЛЕЈМОНА У БИЈЕЉИНИ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У сусрет празнику Рождества Господњег, на Бадњи дан, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију, у храму Светог великомученика Пантелејмона у Бијељини, уз саслужење свештеникâ: Драгана Илића, Синише Шаренца, Григорија Врачевића и Радише Јокића, протођаконâ Немање Спасојевића и Лазара Илића и ђакона Славише Тубина.
У надахнутој бесједи, Епископ зворничко-тузлански господин Фотије благословио је данашње сабрање ријечима које преносимо у цијелости:
Часни оци, драга браћо и сестре, дозволите да вас поздравим са неколико речи на крају свете Божанствене литургије на Бадњи дан овдје у цркви Светог Пантелејмона. Великог чудотворца и светитеља. Не бих сада да говорим о самом празнику Рођења Христовог, јер ћемо говорити вечерас и ових дана, али бих рекао нешто што у нашем народу значи Бадњак и како људи дочекују тај дан.
Синоћ сам гледао неке емисије које приказују обичаје за Бадњи дан, како људи иду у поља, у шуме, у Црној Гори, Херцеговини, Македонији, Србији, Војводини, овде код нас у Републици Српској иду деда и унуци, иду да посеку бадњак да би га унели у свој дом. То је традиција коју ми Срби имамо и можда је јединствена међу православним народима, али је наша. Ми смо јој дали наша обележја, ми смо јој дали наше значење. Бадњак је нешто што окупља читаву породицу, то је Бадњи дан. То је пред Божић и Божић, то је дан када се окупља породица, када су сви у породици заједно и измирени, када су приложили тај Бадњак у своју пећ, шпорет, камин, тамо где греју и да се уствари символички подсетимо сви оне Витлејемске пећине где се родио Господ Исус Христос и где је било и хладно и топло и где је требало све загрејати. Господ је самим својим присуством загрејао ту пећину и она је као наше срце где Христос обитава. Зато је Бадњи дан некако народни дан, обичаја пуно у сваком делу наше земље, различитих, али сви се стапају у једно, а то је да сви говоре: ХРИСТОС СЕ РОДИ - ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! поздрављају се Божићним поздравом, то је темељ. После тога благосиљају једни друге, пријатељи кумове, кумови пријатеље, комшије, сроднике, и све некако бива прожето Божићом и Божићним обичајима. У овим песмама које су наша дечица певали до оних малих јаслица које имамо, ја верујем да сламе има у свакој српској кући, ја верујем и у стану негде, то је уствари оно што ми имамо и што се дешава на Бадњи дан. Наравно на првом месту је битно да сви људи са бадњаком и без њега дођу на Свету Литургију на Бадњи дан, она нас уводи у празник Рођења Христовог, да ту будемо заједно и да одатле понесемо благослов у свој дом и да све своје укућане поздравимо са Мир Божији Христос се роди! То су речи мира и благослова.
Видели сте да је наш Патријарх ових дана на Косову и Метохији, хвала Богу, са својим народом, са нашим народом, са светињама тамо. Да чувамо тамо предање наше, ту су дубоки темељи Православља и српскога идентитета и ми не можемо напустити никада тај простор. Нема те силе земаљске која може нам отети Косово, ако ми сами не дигнемо руке и кажемо то је отето, то је готово, ми идемо даље. Мислим да то немамо право и да те светиње које су тамо не дају да одемо са Косова. Прошли пут кад сам био тамо, на Покров Пресвете Богородице, било је устоличење Патријарха Порфирија, тамо сам написао песму ''Пећки храм'', ко има снаге нека види, прочита. Пећка Патријаршија је повезана са читавом нашом историјом и црквеном и националном, са Косовском битком, са нашим витезовима, са нашим јунацима, са нашим Царем Лазарем, са светим мученицима, са косовским божурима, све је то тамо, све је то једно и зато се радујемо да на Бадњи дан имамо толико богате обичаје које треба да чувамо да када се то види да се зна да смо ми Срби и да они имају значење, а њихово значење је из Литургије или Бадњега дана или из Литургије Божићне и ми то преносимо у свој дом да би он уствари постао Витлејемска пећина. Витлејемска пећина у којој Христос и Пресвета Богородица обитавају, то је смисао. Јутрос кад сам кренуо овамо почео сам да пишем једну песмицу, ''Витлејемска Мајка Божија'', али је нисам завршио, надам се да ћу је данас завршити. То је икона која стоји на улазу у пећину где се Христос родио, као у крипти, и много је лепа, дивна икона.
На крају да вас поздравим, мало сам вас задржао. Желим вам сваки благослов Божији. Данас у 17 часова имамо повечерје у храму Светог Георгија, а затим имамо Литију до центра града где ће бити паљење бадњака. То буде традиционално сваке године, ко буде могао да дође нека дође, а неко ће свакако бити у свом храму. Било како било, да прославимо и да једну радост из храмова пренесемо на наше улице, тргове, нашим људима да кажемо Христос се роди и да је то победа над свим нашим мукама. Христос се роди да нас препороди, Христос се роди да нас ослободи, Христос се роди да нам вечни живот да. Да није било Божића, не би било ни Васкрса, да се Христос није родио и оваплотио не би било ни Васкрса, али не би било ни других празника. Зато каже Свети Јован Златоусти да је Божић корен свих празника хришћанских, темељ свих хришћанских празника. То је почетак и зато је добро да на Божић будемо заједно и да се на Божић Богу молимо. И да наше душа, наша срца, божићним даровима украсимо. Дарови које су мудраци донели Богодетету Христу, они су донели злато, измирну и тамјан, зато што је Христос Цар, Архијереј и Пророк. А ми шта да донесемо? Ми можемо донети оно што смо од прошлог Божића до данас добро учинили, сиромаха обукли, гладнога нахранили, болеснога посетили, некога у тамници посетили, обишли, дакле, били људи, како би рекао наш Патријарх Павле. Чинити добра дела, ми тиме излазимо пред Господа Богомладенца и кажемо ево то је оно што сам ја убоги донео, а са друге стране ону врећу зла кад отворимо ево ту нема ништа, нисам никоме ништа нажао учинио, нисам никога опљачкао, ни поробио нити коме сузе произвео, нити ко пати због мене и мог поступка. То су наши приноси Господу, али и наши приноси и ближњима. Тако да морамо да схватимо да је Божић свеобухватни празник. Обухвата и небо и земљу, певају ангели, певају пастири. Певају пастири тада, а певају и сада, ми смо сада пастири и сви заједно певамо Божићне песме да се радујемо. Живели, Бог вас благословио и свако добро даровао.
У надахнутој бесједи, Епископ зворничко-тузлански господин Фотије благословио је данашње сабрање ријечима које преносимо у цијелости:
Часни оци, драга браћо и сестре, дозволите да вас поздравим са неколико речи на крају свете Божанствене литургије на Бадњи дан овдје у цркви Светог Пантелејмона. Великог чудотворца и светитеља. Не бих сада да говорим о самом празнику Рођења Христовог, јер ћемо говорити вечерас и ових дана, али бих рекао нешто што у нашем народу значи Бадњак и како људи дочекују тај дан.
Синоћ сам гледао неке емисије које приказују обичаје за Бадњи дан, како људи иду у поља, у шуме, у Црној Гори, Херцеговини, Македонији, Србији, Војводини, овде код нас у Републици Српској иду деда и унуци, иду да посеку бадњак да би га унели у свој дом. То је традиција коју ми Срби имамо и можда је јединствена међу православним народима, али је наша. Ми смо јој дали наша обележја, ми смо јој дали наше значење. Бадњак је нешто што окупља читаву породицу, то је Бадњи дан. То је пред Божић и Божић, то је дан када се окупља породица, када су сви у породици заједно и измирени, када су приложили тај Бадњак у своју пећ, шпорет, камин, тамо где греју и да се уствари символички подсетимо сви оне Витлејемске пећине где се родио Господ Исус Христос и где је било и хладно и топло и где је требало све загрејати. Господ је самим својим присуством загрејао ту пећину и она је као наше срце где Христос обитава. Зато је Бадњи дан некако народни дан, обичаја пуно у сваком делу наше земље, различитих, али сви се стапају у једно, а то је да сви говоре: ХРИСТОС СЕ РОДИ - ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! поздрављају се Божићним поздравом, то је темељ. После тога благосиљају једни друге, пријатељи кумове, кумови пријатеље, комшије, сроднике, и све некако бива прожето Божићом и Божићним обичајима. У овим песмама које су наша дечица певали до оних малих јаслица које имамо, ја верујем да сламе има у свакој српској кући, ја верујем и у стану негде, то је уствари оно што ми имамо и што се дешава на Бадњи дан. Наравно на првом месту је битно да сви људи са бадњаком и без њега дођу на Свету Литургију на Бадњи дан, она нас уводи у празник Рођења Христовог, да ту будемо заједно и да одатле понесемо благослов у свој дом и да све своје укућане поздравимо са Мир Божији Христос се роди! То су речи мира и благослова.
Видели сте да је наш Патријарх ових дана на Косову и Метохији, хвала Богу, са својим народом, са нашим народом, са светињама тамо. Да чувамо тамо предање наше, ту су дубоки темељи Православља и српскога идентитета и ми не можемо напустити никада тај простор. Нема те силе земаљске која може нам отети Косово, ако ми сами не дигнемо руке и кажемо то је отето, то је готово, ми идемо даље. Мислим да то немамо право и да те светиње које су тамо не дају да одемо са Косова. Прошли пут кад сам био тамо, на Покров Пресвете Богородице, било је устоличење Патријарха Порфирија, тамо сам написао песму ''Пећки храм'', ко има снаге нека види, прочита. Пећка Патријаршија је повезана са читавом нашом историјом и црквеном и националном, са Косовском битком, са нашим витезовима, са нашим јунацима, са нашим Царем Лазарем, са светим мученицима, са косовским божурима, све је то тамо, све је то једно и зато се радујемо да на Бадњи дан имамо толико богате обичаје које треба да чувамо да када се то види да се зна да смо ми Срби и да они имају значење, а њихово значење је из Литургије или Бадњега дана или из Литургије Божићне и ми то преносимо у свој дом да би он уствари постао Витлејемска пећина. Витлејемска пећина у којој Христос и Пресвета Богородица обитавају, то је смисао. Јутрос кад сам кренуо овамо почео сам да пишем једну песмицу, ''Витлејемска Мајка Божија'', али је нисам завршио, надам се да ћу је данас завршити. То је икона која стоји на улазу у пећину где се Христос родио, као у крипти, и много је лепа, дивна икона.
На крају да вас поздравим, мало сам вас задржао. Желим вам сваки благослов Божији. Данас у 17 часова имамо повечерје у храму Светог Георгија, а затим имамо Литију до центра града где ће бити паљење бадњака. То буде традиционално сваке године, ко буде могао да дође нека дође, а неко ће свакако бити у свом храму. Било како било, да прославимо и да једну радост из храмова пренесемо на наше улице, тргове, нашим људима да кажемо Христос се роди и да је то победа над свим нашим мукама. Христос се роди да нас препороди, Христос се роди да нас ослободи, Христос се роди да нам вечни живот да. Да није било Божића, не би било ни Васкрса, да се Христос није родио и оваплотио не би било ни Васкрса, али не би било ни других празника. Зато каже Свети Јован Златоусти да је Божић корен свих празника хришћанских, темељ свих хришћанских празника. То је почетак и зато је добро да на Божић будемо заједно и да се на Божић Богу молимо. И да наше душа, наша срца, божићним даровима украсимо. Дарови које су мудраци донели Богодетету Христу, они су донели злато, измирну и тамјан, зато што је Христос Цар, Архијереј и Пророк. А ми шта да донесемо? Ми можемо донети оно што смо од прошлог Божића до данас добро учинили, сиромаха обукли, гладнога нахранили, болеснога посетили, некога у тамници посетили, обишли, дакле, били људи, како би рекао наш Патријарх Павле. Чинити добра дела, ми тиме излазимо пред Господа Богомладенца и кажемо ево то је оно што сам ја убоги донео, а са друге стране ону врећу зла кад отворимо ево ту нема ништа, нисам никоме ништа нажао учинио, нисам никога опљачкао, ни поробио нити коме сузе произвео, нити ко пати због мене и мог поступка. То су наши приноси Господу, али и наши приноси и ближњима. Тако да морамо да схватимо да је Божић свеобухватни празник. Обухвата и небо и земљу, певају ангели, певају пастири. Певају пастири тада, а певају и сада, ми смо сада пастири и сви заједно певамо Божићне песме да се радујемо. Живели, Бог вас благословио и свако добро даровао.
