ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ОСВЕШТАО ХРАМ У ДУГОМ ПОЉУ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије освештао је данас новосаграђени храм Рођења Пресвете Богородице у Дугом Пољу код Модриче.
Вјерни народ из Дугог Поља и Ботајице, предвођени својим свештеником Дејаном Кнежевићем, сабрао се у радости да дочека свога Архијереја.
Након литије око храма положене су честице моштију у Часну Трпезу, храм је освештан и почела је Света Литургија.
У току Литургије Преосвећени владика Фотије се обратио вјерном народу богонадахнутом бесједом коју доносимо у цијелости:
Часни оци, господине начелниче, уважена господо, браћо и сестре драго ми је да могу на крају свете Литургије да поздравим све оне који су помогли изградњу овога светога храма који смо ми данас освештали великим освећењем како се то врши у нашој светој Српској православној цркви.
Од данас је овај храм дом Божји. Место присуства благодати Божије и присуства ангела и светитеља Божјих. Место где ће се служити свете литургије и приности бескрва жртва Богу за све и за сва. Зато је освећење храма велики благослов за једно место, епархију, а можемо рећи и за једну помесну цркву јер ће ту можда служити и други епископи, а можда и патријарх једнога дана. Дакле, сваки храм има васељенски карактер. За све православне хришћане он је Дом Божји и Дом присуства благодати Духа Светога. Потребно је да освештамо своје храмове да би недељом и празником долазили у освећен простор на богослужење како би своје душе освештали. Исто тако треба да освештамо и украсимо свој дом како би и он постао домаћа црква и да у њој живимо као у дому Божијем. А онда, кад недељом дођемо у цркву тада да доживимо пуноћу своје вере кроз Свету литургију и Свете тајне цркве.
Постоје светачка учења која кажу да они људи који проживе свој живот као да су у олтару, они могу да се прогласе светитељима. А они који су живели у наосу храма можда као преподобни оци и матере живећи у страху Божијем, у вери и молитви. У свакој хришћанској добродетељи. То је наос. То је брод који нас води добру и вечном животу. Они који су у припрати, далеко, или они који нису крштени, њих треба призивати да уђу у лађу спасења. Онако како су проповедали свети апостоли Петар и Павле и остали апостоли, а даље њихови наследници епископи све до данас. Чак и лаици проповедају Христово Јеванђеље и приводе друге људе Цркви.
То је наша мисија у ово наше распето време. Видите како живимо од данас до сутра. Сад кад је прошла пандемија ковид вируса сад говоре о неком суперћелијском невремену са разним непознатим манифестацијама до сада. Ја сам јуче благословио да широм наше епархије, где год је могуће, да се звонима боримо против невоља које долазе на нас, да ли биле природне или вештачке. А по свој прилици да је човек овладао алатима да наноси невоље другоме. Метеоролошко оружје постаје веома битно у борби против других људи. Против пољопривредника и њима сличних. Морамо рачунати да живимо у том времену, али наше светиње се јаче од тога. Зато звонимо. Кад звонимо разгоне се демонске силе, облаци али и позивају нас да дођемо у храм и молимо се Богу.
Желим од свег срца захвалим свима онима који су помогли да ову цркву освештамо данас. Она још увек није довршена. Живопис је припремљен. Биће још посла и у порти. Али у сваком случају најбитније је да се од сада овде могу служити свете литургије да се Богу молимо, освећујемо своје душе и срца. Јуче сам слушао једног од светогорских отаца који каже: Човеку није могуће видети Бога док не очисти своје срце, речено је 'блажени чисти срцем јер ће они Бога видети'. Ми долазимо у храм Божји да чистимо своје срцеод страсти и греха. Од земаљских наноса. Од онога што нас веже за земљу, за смрт и пролазност. У цркви се сусрећемо са живим и истинитим Богу ,са Његовим светитељима и анђелима.
Још једном хвала свим ктиторима и приложницима који су оцу Дејану и црквеној општини помогли да ово ураде докле су стигли, а ако Бог да и да доврше. И да идемо даље, да широм наше Епархије зворничко-тузланске ничу нове цркве и манастире за нова покољења која ће доћи.
На светој литургији епископу Фотију су данас саслуживали: високопреподобни архимандрит Симеон (Обреновић), игуман манастира Бишња; протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић, архијерејски намјесник дервентски; протојереј Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник и духовник Маркове цркве у Београду, протонамјесник Жељан Савић, парох врућићки; и протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони.
За несебичну подршку, мисију и помоћ Цркви, архијерејским похвалницама, награђено је више заслужних а између осталих и Јовица Радуловић, начелник општине Модрича.
Кум великог освећења храма је био Драган Крагуљац из Ботајице са породицом.
Прослава је настављена уз трпезу љубави коју је припремио одбор Црквене општине Дуго Поље и кум славе.
Вјерни народ из Дугог Поља и Ботајице, предвођени својим свештеником Дејаном Кнежевићем, сабрао се у радости да дочека свога Архијереја.
Након литије око храма положене су честице моштију у Часну Трпезу, храм је освештан и почела је Света Литургија.
У току Литургије Преосвећени владика Фотије се обратио вјерном народу богонадахнутом бесједом коју доносимо у цијелости:
Часни оци, господине начелниче, уважена господо, браћо и сестре драго ми је да могу на крају свете Литургије да поздравим све оне који су помогли изградњу овога светога храма који смо ми данас освештали великим освећењем како се то врши у нашој светој Српској православној цркви.
Од данас је овај храм дом Божји. Место присуства благодати Божије и присуства ангела и светитеља Божјих. Место где ће се служити свете литургије и приности бескрва жртва Богу за све и за сва. Зато је освећење храма велики благослов за једно место, епархију, а можемо рећи и за једну помесну цркву јер ће ту можда служити и други епископи, а можда и патријарх једнога дана. Дакле, сваки храм има васељенски карактер. За све православне хришћане он је Дом Божји и Дом присуства благодати Духа Светога. Потребно је да освештамо своје храмове да би недељом и празником долазили у освећен простор на богослужење како би своје душе освештали. Исто тако треба да освештамо и украсимо свој дом како би и он постао домаћа црква и да у њој живимо као у дому Божијем. А онда, кад недељом дођемо у цркву тада да доживимо пуноћу своје вере кроз Свету литургију и Свете тајне цркве.
Постоје светачка учења која кажу да они људи који проживе свој живот као да су у олтару, они могу да се прогласе светитељима. А они који су живели у наосу храма можда као преподобни оци и матере живећи у страху Божијем, у вери и молитви. У свакој хришћанској добродетељи. То је наос. То је брод који нас води добру и вечном животу. Они који су у припрати, далеко, или они који нису крштени, њих треба призивати да уђу у лађу спасења. Онако како су проповедали свети апостоли Петар и Павле и остали апостоли, а даље њихови наследници епископи све до данас. Чак и лаици проповедају Христово Јеванђеље и приводе друге људе Цркви.
То је наша мисија у ово наше распето време. Видите како живимо од данас до сутра. Сад кад је прошла пандемија ковид вируса сад говоре о неком суперћелијском невремену са разним непознатим манифестацијама до сада. Ја сам јуче благословио да широм наше епархије, где год је могуће, да се звонима боримо против невоља које долазе на нас, да ли биле природне или вештачке. А по свој прилици да је човек овладао алатима да наноси невоље другоме. Метеоролошко оружје постаје веома битно у борби против других људи. Против пољопривредника и њима сличних. Морамо рачунати да живимо у том времену, али наше светиње се јаче од тога. Зато звонимо. Кад звонимо разгоне се демонске силе, облаци али и позивају нас да дођемо у храм и молимо се Богу.
Желим од свег срца захвалим свима онима који су помогли да ову цркву освештамо данас. Она још увек није довршена. Живопис је припремљен. Биће још посла и у порти. Али у сваком случају најбитније је да се од сада овде могу служити свете литургије да се Богу молимо, освећујемо своје душе и срца. Јуче сам слушао једног од светогорских отаца који каже: Човеку није могуће видети Бога док не очисти своје срце, речено је 'блажени чисти срцем јер ће они Бога видети'. Ми долазимо у храм Божји да чистимо своје срцеод страсти и греха. Од земаљских наноса. Од онога што нас веже за земљу, за смрт и пролазност. У цркви се сусрећемо са живим и истинитим Богу ,са Његовим светитељима и анђелима.
Још једном хвала свим ктиторима и приложницима који су оцу Дејану и црквеној општини помогли да ово ураде докле су стигли, а ако Бог да и да доврше. И да идемо даље, да широм наше Епархије зворничко-тузланске ничу нове цркве и манастире за нова покољења која ће доћи.
На светој литургији епископу Фотију су данас саслуживали: високопреподобни архимандрит Симеон (Обреновић), игуман манастира Бишња; протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић, архијерејски намјесник дервентски; протојереј Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник и духовник Маркове цркве у Београду, протонамјесник Жељан Савић, парох врућићки; и протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони.
За несебичну подршку, мисију и помоћ Цркви, архијерејским похвалницама, награђено је више заслужних а између осталих и Јовица Радуловић, начелник општине Модрича.
Кум великог освећења храма је био Драган Крагуљац из Ботајице са породицом.
Прослава је настављена уз трпезу љубави коју је припремио одбор Црквене општине Дуго Поље и кум славе.
РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ХРАМОВНА СЛАВА ДУГО ПОЉЕ ОСВЕЋЕЊЕ НАЧЕЛНИК ЈОВИЦА РАДУЛОВИЋ
