ВАСКРШЊИ ИНТЕРВЈУ ЕПИСКОПА ФОТИЈА
ВЛАДИКА ФОТИЈЕ:СВЕ ЈЕ НАЈЉЕПШЕ У ВАСКРСУ
Раније су песници говорили све ме ране нашег рода боле, сад слободно могу рећи све ме ране читавог човечанства боле, каже владика Фотије, и сам пјесник. Његова васкршња прича је о радости и искушењима, о небивању и мудриглавама, о злу глобализма и потреби да се у миру и слободи сачува сваки човјек и сви народи, о сили васкрсења
Пише: Љерка БЈЕЛИЦА
Раније су песници говорили све ме ране нашег рода боле, сад слободно могу рећи све ме ране читавог човечанства боле, каже владика Фотије, и сам пјесник. Његова васкршња прича је о радости и искушењима, о небивању и мудриглавама, о злу глобализма и потреби да се у миру и слободи сачува сваки човјек и сви народи, о сили васкрсења
Пише: Љерка БЈЕЛИЦА
Фото: Епархија зворничко-тузланска
БИЈЕЉИНА, 14. АПРИЛА /СРНА/ - Све је најљепше у Васкрсу, каже Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије, наводећи да он доноси побједу над смрћу, наду вјечнога живота, побједу добра над злом, истине над неистином, правде над неправдом, свјетлости над тамом у животу једног човјека и једног народа, свих народа и свих људи.
"То је оно што просто не може да потамни, али са друге стране, историјски гледано, свет стоји пред трећим светским ратом који је почео у Украјини. Ми се ту ослањамо на мишљење стараца Свете Горе, људи који имају посебне дарове прозирања историје, више дарове знања него што ми обични људи имамо", каже епископ Фотије у интервјуу за Срну.
Он истиче да то није никакав беспокој, него реалност.
"Ми имамо наду, наша нада је Христос и васкрсење Христово и то не може да нам помраче ни атомске бомбе, а са друге је стране земаљска реалност да је данашњи свет огрезао у злу. Никад им доста, сити, пијани, милијарде имају, мало им је. Хоће више, све просторе имају, али хоће и на Северни пол, све и једно острвце да заузму, то је незајажљивост невероватна и онда ту, наравно, долази до сукоба интереса", каже владика Фотије.
Према његовим ријечима, са зебњом слуша шта се догађа у Украјини.
"Рат је несретни, нападају се и отимају цркве од стране јеретика, расколника, физички се нападају свештеници и монаси, дошли су и до највеће светиње лавре кијевске и постоји могућност да је отму. А цео западни, културни свет слуша и гледа и ништа не чини да то заштити, него се безакоње наставља свакодневно", оцјењује епископ зворничко-тузлански.
Каже, Црква се сусреће са великим искушењима које побјеђује вјером у Бога.
"Бог је присутан и носи с нама тај заједнички крст, нас у Републици Српској и у матичној држави Србији, у Црној Гори и Северној Македонији, наравно свуда тамо где је рат и гдје страдају људи и светиње. За њих треба највише појачати молитве, да Бог да да то прође и да се ти људи избаве. До јуче су живели под комунизмом који је такође гонио Цркву на много начина, али ови сад уништавају све, пале, не штеде ни светиње ни манастире древне, то је страшно стање", истиче владика Фотије.
ЕВРОПА ЧИНИ ШТО ЈЕ НЕБИВАЛО
Према ријечима преосвећеног, нечувено је да се у Европи данас забрањују руске књиге и писци, да се пљачка имовина Руса.
"То је нешто небивало, до јуче нисмо могли веровати да културна западна Европа може тако шта да учини, нешто нам је било везано за недемократске системе, типа Хитлера. Сад, међутим и ови, наводно, наши нормални системи тако почињу да делују, што показује да није лако задобити врлину", каже владика Фотије.
Он наводи да врлински и праведан државни систем мора да има чврсте темеље, иначе лако склизне у неку недемократју, тиранију или безвлашће.
"Нажалост, Европа по свој прилици због сукоба у Украјини тежи ка тако нечему, потпуној деструкцији свих вредности. У шта се већина људи клела у Запад као темељ културе, слободе и људских права, све неста преко ноћи, нико више и не помиње људска права. Људске слободе могу бити укинуте за један минут, неко нареди и готово", каже владика Фотије.
Према његовим ријечима, ту су заказали сви интелектуалци, слободномислећи људи.
"Они се једноставно повуку пред претњом, страхом, државним терором, репресалијама, пред могућношћу да изгубе посао, да буду санкционисани. И ћуте, ћуте као муле, нико ништа. Данас, нажалост, о нашем Косову највише ћуте интелектуалци, нема их нигде, као ној забили главу у песак и ћуте. Ми људи из Цркве говоримо ко колико може и зна и вапијемо молитвено, највише вапијемо да Бог сачува наше Косово и Метохију, јер то је темељ наше културе духовне, националне и свеопште", оцјењује владика Фотије.
Косово је, по њему, једнако важно и за људе у Аустралији, Канади и Америци, као и у Европи.
"Нама на простору бивше Југославије, поготово Србима, то је Завет косовски и зато треба о томе да говоримо и у време празника, да подсећамо на значај свега тога, да су то наше светиње, да је то наша Кијевска лавра коју не можемо да изгубимо, или неком поклонимо нити нам може бити на силу одузето", закључује епископ зворничко-тузлански.
ТРЕБА БИТИ МУДРИГЛАВА, НЕ ДА МУДРО ЋУТЕ, НЕГО ДА МУДРО ДЈЕЛУЈУ
Уочи Васкрса, владика Фотије је позвао Србе да иду путем васкрсења, путем Светога Саве, Светог цара Лазара косовског и Светих мученика и светитеља кроз историју.
"Врши се ревизија историје, култура сећања је нагрижена у тоталитарном, глобалистичком добу које као багер равна све пред собом и, ако се не снађемо у томе, нема нас. Зато треба бити мудар и трудити се да очувамо наше предање и систем вредности. Требамо мудриглаве, али не од оних што мудро ћуте, него да мудро делују за добро", оцјењује преосвећени.
Владика каже да је у свијету који постаје глобално село оно што је проблем у Африци одједном проблем и на Балкану, што је проблем у Украјини, проблем је читавог свијета.
"Раније су песници говорили - све ме ране нашег рода боле, сад слободно могу рећи све ме ране читавог човечанства боле. Али, ми у Републици Српској, пошто смо мали, треба да се о својим мукама и невољама бринемо, а то је непрестана битка за очување Републике Српске, за очување имовине наше и нашег идентитета. Да живимо као православни људи, да се наша деца васпитавају као православни светосавци, у тој етици, веровању и моралном кодексу", истиче епископ Фотије.
Он додаје да не треба прихватати лажна учења са Запада о наводој родној теорији која брише разлике међу половима, брише родитеље да нису више мама и тата него родитељ један и два.
"Намећу нам се страна учења која нису из православне, нису из српске традиције. То не можемо ми сами да се заштитимо, морају наше институције да нас заштите, зато би било добро да на васкршњој и уопште на литургијама буду представници власти да виде шта то Црква учи, да се и њих то косне, да не остану сувише у својој сфери државној, канцеларијској и да се не одвајају од токова народа", рекао је владика Фотије.
Према његовим ријечима, људи који одлучују о кључним стварима овога народа јесу и морају бити веома одговорни, да би се народ очувао.
О ОЧУВАЊУ ПОРОДИЦЕ, СЕЛА И ПОМОЋИ ПОТРЕБИТИМА
"У Републици Српској није било проблема са имовином Цркве, али оне најкрупније ствари нисмо успели да вратимо у Федерацији, зато што није донешен закон о реституцији, о повратку имовине. И то годинама стоји у неком вакуму. Само у Тузли имамо 36 наших објеката и плацева које не можемо да укњижимо ни да користимо због тога", каже епископ зворничко-тузлански.
Како наводи, свештеници му често говоре и о проблему села која се празне, јер људи из њих одлазе у градове или у иностранство, иако су села, по ријечима владике Фотија, извор љепоте, здравља, домаћинства, здраве хране и здравог живота уопште и треба их чувати.
"Проблем је што је много мање људи рађа него што умире, начелно се мало деце рађа и треба помоћи породицама са више деце и држава и Црква. Ми помажемо својим свештеницима који имају више деце материјално и на други начин, тако да они буду пример другима. У Епархији имамо неколико свештеника који имају шесторо и седморо деце, четворо има велики број њих, троје деце доста свештеника", наводи владика.
Он наглашава да је друштво у Републици Српској традиционална заједница коју треба чувати, посебно породицу и младе, а један од начина за то је и вјеронаука у основним и средњим школама.
"Ако будемо имали боље људе, боље породице, стабилније, без развода и ексцеса, свађа и трагедије какве данас постоје у породицама, нажалост, без наркоманије међу младима, без великог порока, то ће онда значити да је веронука имала позитиван утицај, али то је процес и за то треба време", каже преосвећени.
Према његовим ријечима, Црква у том циљу дјелује у медијима, на предаваљима, Епархија штампа и три часописа за дјецу и православну омладину.
"Када ме неко на улици поздрави са `Помаже Бог` видим утицај веронауке, или ако деца на улици поздраве старијег човека, ако устану у градском аутобусу старијој особи, значи научили су нешто позитивно. Ми би били најсретнији кад би сва та деца која уче веронауку долазила недељом у цркву и да онако како су учили и практично живе као хришћани", рекао је владика Фотије.
ПОДВИЗИ СПЦ У РЕГИОНУ
Епископ Фотије каже да је за СПЦ на просторима бивше Југославије најдрастичније донедавно било у Црној Гори, када Црква није могла да упише своју имовину и да постане њен власник јер је то режим спречавао, упркос пракси у Европи.
"Сад то није тако, хвала Богу. Имали смо проблема и у Северној Македонији, али они су постали поново канонска православна црква. То је веома битно да тај део Цркве не би отишао у јерес, у унију, да не би изгубио своје православље. Неки људи то не разумеју, гледају више са аспекта националног или културног, него духовног, а за нас је духовно и црквено виђење најбитније", наводи владика.
Према његовим ријечима, постоји ту подвига, а свуда се у државама региона бори са сличним економским проблемима, са миграцијом и са посљедицама рата.
"Због бомбардовања осиромашеним уранијум људи нам све више оболевају од малигних болести и од леукемије, што је страшно, све су то искушења са којима се Црква сусреће и, ипак, не дозвољавамо да то угуши радост васкрсења, она је јача и значајнија, свеобухватна. Не негирамо и не заборављамо све ово што је реалност у којој живимо, о којој треба да говоримо и да сведочимо људима како да проналазе одговоре на своје животне проблеме", сматра владика Фотије.
Црква и добро организовао друштво треба да омогуће да сви свима потребују, каже епископ, и сви свима треба да пруже помоћ и подршку. Он се сјетио како је био у војсци 1980. године у Шибенику, у противпожарцима, па кад су били пожари у Далмацији ишли су да помажу и гасе ватре.
"Тако и сада, сви требамо помагати једни другима да опстанемо, да се сачувамо, да најпотребитије подржимо. Епархија има добротворну организацију `Тројеручица` која помаже Србе на Косову и Метохју и њихове народне кухиње, то је наш израз бриге и љубави према њима јер смо у бољој тренутно ситуацији економској него што су они, слободнији смо у крајњем случају", истиче владика.
Он додаје да Црква шаље помоћ и у Украјину, слали су значајна средства у Турску након земљотреса, у Сирију и на много других мјеста.
"Увек нам Бог даје могућност да чинимо добра дела и то је у ствари једно дело васкрсења, кад некоме помогнемо, кад се он обрадује, врати се њему вера у живот и у Христа који је наш живот", рекао је владика Фотије.
БЕСЈЕДЕЊЕ У СТИХОВИМА
Владика Фотије каже да у посљедње вријеме све више пише поезију, јер се кроз стихове може лакше изразити, а и доступније је људима када се са мало ријечи каже.
"Сад је време такво да млади читају само наслов и поднаслов, песма од једне или две строфе прочитаће се некако, роман од 200 страна тешко. А најдубља теологија писана је у песмама", наводи он.
Пјесме су на црквене теме, на житија Светих, али и на световне теме које погађају свакодневни живот човјека.
"Једна је песма о сељаку и како он у свим државним системима живи закрпљеног тура, не пљачка и не отима, него живи од свог рада, опстаје али не изобиљује, закрпљен али поштен, то је битније од одела. Имам песму о птицама, о папагају Ћири који је са мном петнаестак година, а научио је да каже `Ја сам Србин`. Купио сам га у Загребу и био је са мном и у Далмацији", наводи владика.
Према његовим ријечима, на Западу је сада доминантнији Божић због лијепих обичаја који га прате, али је по њему Васкрс ипак најважнији, у догматском и у смислу спасења људи.
"Јер ми верујемо у Христа који је распет на крсту, али је васкрсао, победио смрт. Смрт више није иста као прије Христовог васкрсења, за нас је смрт пролазак ка вечном животу. Зато вера у васкрсење прожима све друге наше празнике", објашњава владика Фотије.
Он наводи примјер великог руског светитеља Серафина Саровског који је људе који су му долазили сваки дан у години поздрављао са - Радости моја, Христос васкрсе и живио у васкршњој радости, у тој духовности и осјећају присуства васкрслога Христа свакога дана.
"Васкрс је све, суштина наше вере и добро је да се ми Срби на Васкрс и на велике празнике окупљамо око своје Цркве, да будемо са својим епископима и свештенством. Да буду преставници свих професија и да сви заблагодаре Богу на васкрсењу Христовоме, на дару новога и вечнога живота у Христу, а са друге стране и да Бог дарује снаге за даљи посао, да се благодатно испуњавамо том енергијом или силом васкрсења", закључио је у интервјуу Срни епископ зворничко-тузлански Фотије.
"То је оно што просто не може да потамни, али са друге стране, историјски гледано, свет стоји пред трећим светским ратом који је почео у Украјини. Ми се ту ослањамо на мишљење стараца Свете Горе, људи који имају посебне дарове прозирања историје, више дарове знања него што ми обични људи имамо", каже епископ Фотије у интервјуу за Срну.
Он истиче да то није никакав беспокој, него реалност.
"Ми имамо наду, наша нада је Христос и васкрсење Христово и то не може да нам помраче ни атомске бомбе, а са друге је стране земаљска реалност да је данашњи свет огрезао у злу. Никад им доста, сити, пијани, милијарде имају, мало им је. Хоће више, све просторе имају, али хоће и на Северни пол, све и једно острвце да заузму, то је незајажљивост невероватна и онда ту, наравно, долази до сукоба интереса", каже владика Фотије.
Према његовим ријечима, са зебњом слуша шта се догађа у Украјини.
"Рат је несретни, нападају се и отимају цркве од стране јеретика, расколника, физички се нападају свештеници и монаси, дошли су и до највеће светиње лавре кијевске и постоји могућност да је отму. А цео западни, културни свет слуша и гледа и ништа не чини да то заштити, него се безакоње наставља свакодневно", оцјењује епископ зворничко-тузлански.
Каже, Црква се сусреће са великим искушењима које побјеђује вјером у Бога.
"Бог је присутан и носи с нама тај заједнички крст, нас у Републици Српској и у матичној држави Србији, у Црној Гори и Северној Македонији, наравно свуда тамо где је рат и гдје страдају људи и светиње. За њих треба највише појачати молитве, да Бог да да то прође и да се ти људи избаве. До јуче су живели под комунизмом који је такође гонио Цркву на много начина, али ови сад уништавају све, пале, не штеде ни светиње ни манастире древне, то је страшно стање", истиче владика Фотије.
ЕВРОПА ЧИНИ ШТО ЈЕ НЕБИВАЛО
Према ријечима преосвећеног, нечувено је да се у Европи данас забрањују руске књиге и писци, да се пљачка имовина Руса.
"То је нешто небивало, до јуче нисмо могли веровати да културна западна Европа може тако шта да учини, нешто нам је било везано за недемократске системе, типа Хитлера. Сад, међутим и ови, наводно, наши нормални системи тако почињу да делују, што показује да није лако задобити врлину", каже владика Фотије.
Он наводи да врлински и праведан државни систем мора да има чврсте темеље, иначе лако склизне у неку недемократју, тиранију или безвлашће.
"Нажалост, Европа по свој прилици због сукоба у Украјини тежи ка тако нечему, потпуној деструкцији свих вредности. У шта се већина људи клела у Запад као темељ културе, слободе и људских права, све неста преко ноћи, нико више и не помиње људска права. Људске слободе могу бити укинуте за један минут, неко нареди и готово", каже владика Фотије.
Према његовим ријечима, ту су заказали сви интелектуалци, слободномислећи људи.
"Они се једноставно повуку пред претњом, страхом, државним терором, репресалијама, пред могућношћу да изгубе посао, да буду санкционисани. И ћуте, ћуте као муле, нико ништа. Данас, нажалост, о нашем Косову највише ћуте интелектуалци, нема их нигде, као ној забили главу у песак и ћуте. Ми људи из Цркве говоримо ко колико може и зна и вапијемо молитвено, највише вапијемо да Бог сачува наше Косово и Метохију, јер то је темељ наше културе духовне, националне и свеопште", оцјењује владика Фотије.
Косово је, по њему, једнако важно и за људе у Аустралији, Канади и Америци, као и у Европи.
"Нама на простору бивше Југославије, поготово Србима, то је Завет косовски и зато треба о томе да говоримо и у време празника, да подсећамо на значај свега тога, да су то наше светиње, да је то наша Кијевска лавра коју не можемо да изгубимо, или неком поклонимо нити нам може бити на силу одузето", закључује епископ зворничко-тузлански.
ТРЕБА БИТИ МУДРИГЛАВА, НЕ ДА МУДРО ЋУТЕ, НЕГО ДА МУДРО ДЈЕЛУЈУ
Уочи Васкрса, владика Фотије је позвао Србе да иду путем васкрсења, путем Светога Саве, Светог цара Лазара косовског и Светих мученика и светитеља кроз историју.
"Врши се ревизија историје, култура сећања је нагрижена у тоталитарном, глобалистичком добу које као багер равна све пред собом и, ако се не снађемо у томе, нема нас. Зато треба бити мудар и трудити се да очувамо наше предање и систем вредности. Требамо мудриглаве, али не од оних што мудро ћуте, него да мудро делују за добро", оцјењује преосвећени.
Владика каже да је у свијету који постаје глобално село оно што је проблем у Африци одједном проблем и на Балкану, што је проблем у Украјини, проблем је читавог свијета.
"Раније су песници говорили - све ме ране нашег рода боле, сад слободно могу рећи све ме ране читавог човечанства боле. Али, ми у Републици Српској, пошто смо мали, треба да се о својим мукама и невољама бринемо, а то је непрестана битка за очување Републике Српске, за очување имовине наше и нашег идентитета. Да живимо као православни људи, да се наша деца васпитавају као православни светосавци, у тој етици, веровању и моралном кодексу", истиче епископ Фотије.
Он додаје да не треба прихватати лажна учења са Запада о наводој родној теорији која брише разлике међу половима, брише родитеље да нису више мама и тата него родитељ један и два.
"Намећу нам се страна учења која нису из православне, нису из српске традиције. То не можемо ми сами да се заштитимо, морају наше институције да нас заштите, зато би било добро да на васкршњој и уопште на литургијама буду представници власти да виде шта то Црква учи, да се и њих то косне, да не остану сувише у својој сфери државној, канцеларијској и да се не одвајају од токова народа", рекао је владика Фотије.
Према његовим ријечима, људи који одлучују о кључним стварима овога народа јесу и морају бити веома одговорни, да би се народ очувао.
О ОЧУВАЊУ ПОРОДИЦЕ, СЕЛА И ПОМОЋИ ПОТРЕБИТИМА
"У Републици Српској није било проблема са имовином Цркве, али оне најкрупније ствари нисмо успели да вратимо у Федерацији, зато што није донешен закон о реституцији, о повратку имовине. И то годинама стоји у неком вакуму. Само у Тузли имамо 36 наших објеката и плацева које не можемо да укњижимо ни да користимо због тога", каже епископ зворничко-тузлански.
Како наводи, свештеници му често говоре и о проблему села која се празне, јер људи из њих одлазе у градове или у иностранство, иако су села, по ријечима владике Фотија, извор љепоте, здравља, домаћинства, здраве хране и здравог живота уопште и треба их чувати.
"Проблем је што је много мање људи рађа него што умире, начелно се мало деце рађа и треба помоћи породицама са више деце и држава и Црква. Ми помажемо својим свештеницима који имају више деце материјално и на други начин, тако да они буду пример другима. У Епархији имамо неколико свештеника који имају шесторо и седморо деце, четворо има велики број њих, троје деце доста свештеника", наводи владика.
Он наглашава да је друштво у Републици Српској традиционална заједница коју треба чувати, посебно породицу и младе, а један од начина за то је и вјеронаука у основним и средњим школама.
"Ако будемо имали боље људе, боље породице, стабилније, без развода и ексцеса, свађа и трагедије какве данас постоје у породицама, нажалост, без наркоманије међу младима, без великог порока, то ће онда значити да је веронука имала позитиван утицај, али то је процес и за то треба време", каже преосвећени.
Према његовим ријечима, Црква у том циљу дјелује у медијима, на предаваљима, Епархија штампа и три часописа за дјецу и православну омладину.
"Када ме неко на улици поздрави са `Помаже Бог` видим утицај веронауке, или ако деца на улици поздраве старијег човека, ако устану у градском аутобусу старијој особи, значи научили су нешто позитивно. Ми би били најсретнији кад би сва та деца која уче веронауку долазила недељом у цркву и да онако како су учили и практично живе као хришћани", рекао је владика Фотије.
ПОДВИЗИ СПЦ У РЕГИОНУ
Епископ Фотије каже да је за СПЦ на просторима бивше Југославије најдрастичније донедавно било у Црној Гори, када Црква није могла да упише своју имовину и да постане њен власник јер је то режим спречавао, упркос пракси у Европи.
"Сад то није тако, хвала Богу. Имали смо проблема и у Северној Македонији, али они су постали поново канонска православна црква. То је веома битно да тај део Цркве не би отишао у јерес, у унију, да не би изгубио своје православље. Неки људи то не разумеју, гледају више са аспекта националног или културног, него духовног, а за нас је духовно и црквено виђење најбитније", наводи владика.
Према његовим ријечима, постоји ту подвига, а свуда се у државама региона бори са сличним економским проблемима, са миграцијом и са посљедицама рата.
"Због бомбардовања осиромашеним уранијум људи нам све више оболевају од малигних болести и од леукемије, што је страшно, све су то искушења са којима се Црква сусреће и, ипак, не дозвољавамо да то угуши радост васкрсења, она је јача и значајнија, свеобухватна. Не негирамо и не заборављамо све ово што је реалност у којој живимо, о којој треба да говоримо и да сведочимо људима како да проналазе одговоре на своје животне проблеме", сматра владика Фотије.
Црква и добро организовао друштво треба да омогуће да сви свима потребују, каже епископ, и сви свима треба да пруже помоћ и подршку. Он се сјетио како је био у војсци 1980. године у Шибенику, у противпожарцима, па кад су били пожари у Далмацији ишли су да помажу и гасе ватре.
"Тако и сада, сви требамо помагати једни другима да опстанемо, да се сачувамо, да најпотребитије подржимо. Епархија има добротворну организацију `Тројеручица` која помаже Србе на Косову и Метохју и њихове народне кухиње, то је наш израз бриге и љубави према њима јер смо у бољој тренутно ситуацији економској него што су они, слободнији смо у крајњем случају", истиче владика.
Он додаје да Црква шаље помоћ и у Украјину, слали су значајна средства у Турску након земљотреса, у Сирију и на много других мјеста.
"Увек нам Бог даје могућност да чинимо добра дела и то је у ствари једно дело васкрсења, кад некоме помогнемо, кад се он обрадује, врати се њему вера у живот и у Христа који је наш живот", рекао је владика Фотије.
БЕСЈЕДЕЊЕ У СТИХОВИМА
Владика Фотије каже да у посљедње вријеме све више пише поезију, јер се кроз стихове може лакше изразити, а и доступније је људима када се са мало ријечи каже.
"Сад је време такво да млади читају само наслов и поднаслов, песма од једне или две строфе прочитаће се некако, роман од 200 страна тешко. А најдубља теологија писана је у песмама", наводи он.
Пјесме су на црквене теме, на житија Светих, али и на световне теме које погађају свакодневни живот човјека.
"Једна је песма о сељаку и како он у свим државним системима живи закрпљеног тура, не пљачка и не отима, него живи од свог рада, опстаје али не изобиљује, закрпљен али поштен, то је битније од одела. Имам песму о птицама, о папагају Ћири који је са мном петнаестак година, а научио је да каже `Ја сам Србин`. Купио сам га у Загребу и био је са мном и у Далмацији", наводи владика.
Према његовим ријечима, на Западу је сада доминантнији Божић због лијепих обичаја који га прате, али је по њему Васкрс ипак најважнији, у догматском и у смислу спасења људи.
"Јер ми верујемо у Христа који је распет на крсту, али је васкрсао, победио смрт. Смрт више није иста као прије Христовог васкрсења, за нас је смрт пролазак ка вечном животу. Зато вера у васкрсење прожима све друге наше празнике", објашњава владика Фотије.
Он наводи примјер великог руског светитеља Серафина Саровског који је људе који су му долазили сваки дан у години поздрављао са - Радости моја, Христос васкрсе и живио у васкршњој радости, у тој духовности и осјећају присуства васкрслога Христа свакога дана.
"Васкрс је све, суштина наше вере и добро је да се ми Срби на Васкрс и на велике празнике окупљамо око своје Цркве, да будемо са својим епископима и свештенством. Да буду преставници свих професија и да сви заблагодаре Богу на васкрсењу Христовоме, на дару новога и вечнога живота у Христу, а са друге стране и да Бог дарује снаге за даљи посао, да се благодатно испуњавамо том енергијом или силом васкрсења", закључио је у интервјуу Срни епископ зворничко-тузлански Фотије.
