ПУТ КОСОВСКИХ СУЗА
 
Путниче намерниче,
ако на наше Косово и Метохију
мислиш ићи,
мораш на пут суза наићи
- косовских, наших, српских,
које исплакаше једни
на Косово идући,
а други са Косова се враћајући
 
Што значи на Косово се не може
него преко суза,
вековима је тако било,
вековима је свето Косово
сузама заливано,
од њих и никоше косовски божури
којих нигде на свету нема,
јер их Бог само ту подиже, да покаже,
да сав свет јасно види,
да божури никоше тамо
где косовски јунаци пострадаше,
не за земаљско, него за Небеско Царство
 
Како је кроз историју било
тако је и сада,
других путева према Косову нема
осим онога сузама заливена,
од Косовске битке до данас
кад се Крст и полумесец сударише
и ми небески, а они земаљски део заузеше,
али Косово наше оста
- Светиње га одбранише,
Свети краљ Стефан Дечански
и сви Српски Светитељи
и Косовски мученици,
узалуд се труде да нам Косово отму,
оно је у нашем срцу, у нашој сузи,
нашем оку и вапају,
а и наши Свети га чувају,
за оно доба кад ће усред зиме
- божури да процветају
 
Косово нам и данас отимају,
Лазаревом Завету
и Косову пољу доћи нам не дају,
али се путевима суза може доћи,
јер се ти путеви виде и не виде,
они се знају и не знају,
а ми их знамо по нашим срцима,
а кад Србин својим срцем ходи
- он ће знати куд ће и како ће,
до Пећаршије, српске цркве своје,
до Дечана, Светог краљ Стефана,
Грачанице, до косовске
наше лепотице
и народа нешег мученичког,
који Завет цар Лазара држи
и Светиње наше чува
 
А кад време од Господа дође
и дело се Божије објави,
тад ће Срби путевима суза
на Косово свето се сабрати
и опет ће стару песму запевати:
- Мили Боже чуда великога
што не видесмо, данас да видимо,
ево Господ нам се, Србима смилова
зарад суза наших Светитеља,
и Косово нам свето за дан врати,
да бисмо га знали сачувати
и Дародавца свих добара, Бога
- вечно прослављати
 
Митрополит Фотије