ПОКАЈАЊЕ
 
Ако се човек данас
пита куда поћи
и како се до циља може доћи,
као што се то Абуладзе
у свом филму Покајање упита:
- Да ли ова улица до цркве води,
и чувши одговор:
- Не,
он се замисли и запита се:
- Чему улице ако не воде до цркве?
 
Абуладзе је овом сценом
и овим питањем у историју ушао,
не само због архитектуре
и устројства града,
да ли се улице и путеви у томе граду
укрштају, сударају или некуд воде
- до цркве, до излаза, до слободе?
град је у Покајању слика државе,
која до цркве, до Бога не води,
пошто њоме владају комунизма
лажни богови
за које град и постоји,
да би све људе у њему
држали у ропству и лажној слободи
 
Главни лик Абуладзеовог Покајања - Стаљко,
пошто је своју утопију од државе
- комуну створио, ипак се упокојио,
али га свакога дана
виђаше из гроба ископана
и наслоњена на стабло једног дрвета,
као да стоји,
па сад тумачи...
Стаљкови поданици се
томе чуду нису чудили,
јер он по њима не може умрети,
јер је Стаљко символ комуне
- вечне и бесмртне,
а други пак,
на којима се оштрише
комуне зуби, рекоше:
- Ни земља тога злотвора не прима
па га из своје утробе избацује,
као поплављена река
сву нечистоту на обале
 
Митрополит Фотије

---

 

МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ ПОКАЈАЊЕ ФИЛМ ГРУЗИЈА ТЕНГИЗ АБУЛАДЗЕ