СМРТИ У ОЧИ
 
Давно су стари људи говорили:
погледај смрти у очи,
што нама младима
и није било јасно,
али ево, дође време
да и ми у тренутку
погледамо смрти у очи
и први утисак би крајње изненађујући,
сам лицем к лицу са смрћу,
а она као црна космичка рупа
и ништавило,
хоће све да прогута,
али ме Бог не даде,
већ остадох овде
да бих живот другачије
и дубље посматрао,
да бих се кад дође време
боље припремио
за сусрест са смрћу,
лицем к лицу
 
Богоносни Оци су говорили,
да док смо у овом животу на земљи,
треба за смрт да се припремамо,
не као да смо некрофили
или они смрћу преоптерећени,
већ да би се
за велику драму припремили,
да би се од могућег очајања,
безнађа, маловерја
и демонских напада сачували,
отуда су Оци говорили,
да нам сва пуноћа вере треба
при сусрету са смрћу
и одласку из овога света
у онај - небески,
и у проласку поред духова
који владају у поднебесју
 
Свети Оци се нису плашили
да пишу и говоре о смрти,
јер су у томе видели
духовну корист и поуку
и говорили су:
- ко се смрти сећао,
никад није згрешио
- прави философи су они
који се баве феноменом
и созерцањем смрти,
да их овај пролазни живот
не би обмануо
- смрт је на крсту побеђена,
али та победа мора нама вером
постати причасна
- по Васкрсењу Христовом певамо:
Смрти, где ти је жалац,
аде, где ти је победа,
Христос васкрсе,
живот смрт надвлада
 
Модерни западни свет
васпитавао се,
као што је познато,
на средњовековном
хуманизму и ренесанси,
позитивизму и рационализму,
а у новије време на философији
прагматизма, користи и профита,
сва та учења
се нису дубље упуштала
у проблем смрти,
смрт није негирана,
али следбеници
ове философије
се нису хтели бавати
са тим "проклетим питањем",
отуда је западни човек
остао индиферентан
према питању смрти,
јер се Запад
потпуно окренуо овоме свету
и његовим благодетима
 
Са друге стране,
и у религијама је слично,
у религијама Истока,
у будизму, браманизму, хиндуизму...
и другим немонотеистичким религијама,
питање смрти се најчешће
повезује са нирваном,
која је по себи негација живота,
и покушај да се изађе
из проклетог круга
постојања, страдања
и живота уопште,
а то исто покушавју
и метемпсихоза и реинкарнација,
учећи о селидби душа,
којима се жели решити
проблем смрти
- али безуспешно
 
За све људе који до данас
нису довољно чули о Христу,
о Његовом Крсту и Васкрсењу,
појам смрти је
још увек табу и непознаница,
свети Апостоли су
проповедајући Јеванђеље
наглашавали управо
Христово Васкрсење
и победу над смрћу
- као суштински нову благовест,
јер је Христос Својим Васкрсењем
победио нашег највећег непријатеља
- а то је смрт,
а Оци су наглашавали
да је Бог у Христу постао човек,
да би ми људи постали богови
по благодати,
што је најузвишенија
афирмација живота,
коју Хришћанство носи у себи
 
Христос је једини
позитивно решио проблем смрти
управо Својим Васкрсењем,
што је и свети Апостол Павле
говорио:
- Ако Христос не уста,
узалуд је вера наша,
вера у Васкрсење Христово
је суштина ранохришћанске проповеди,
јер је Васкрсење алфа и омега
хришћанског и православног учења,
и то је оно насушно
што овај свет треба да чује,
јер је у Васкрсењу
сва вера, нада и љубав
верујућег човека
али и човечанства,
које жуди за смислом
постојања и живота
 
 
Епископ Фотије