СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ - Епископ Фотије (1992) - ВИДЕО

Те 1992. године јеромонах Фотије, сабрат Манастира Ковиљ, а данас Епископ зворничко-тузлански, говори на тему Сретења Господњег у серијалу Буквар Православља који је сниман у продукцији ТВ Нови Сад.
Рођење Богодетета, Исуса прозванога Христа, представља највећи дар и благослов Божији свету и човеку. Тиме што је постао један од нас, Господ Христос је постао наш највећи благослов Богу, наше највеће уздарје Богу. Сва старозаветна пророштва испунила су се у личности Господа Исуса Христа. За њега је проречено да ће се родити од девојке, да ће бити од семена Авраамовога, да ће бити син Давидов, да ће се родити у Витлејему Јудејском, да ће се назвати Назарећанином, да ће пострадати за грехе свога народа и на крају да ће васкрснути и вазнети се на небо. Све до појаве Богочовека Христа од Бога обећано спасење света није могло реално да се назре. Старозаветни закон Божији упућивао је на испуњавање заповести на верност и оданост Богу и на вежбање у врлини, међутим то све није било довољно. Тек рођењем Богочовека Христа долази до испуњења старозаветног закона и управо у том испуњењу, чудновато, долази до превазилажења старога закона и гле све ново постаје. Живљење у закону  замењује се живљењем у благодати и истини, у реалности живога сусрета са живим Богом. Уопште узевши рођење једнога детета у јудејском народу био је знак благослова Божијег. Посебна радост је бивала за прворођену децу која су по Мојсијевом закону посвећивана Богу. Таква деца су у четрдесети дан по своме рођењу доношена у светињу Јерусалимског храма на благослов свештеника и када је приношена и жртва благодарности. Тако је и Пресвета Богородица у четрдесети дан по рођењу свога првородног сина донела Богодете Исуса у светињу Јерусалимског храма где се збио тај чудесни догађај који ми у цркви празнујемо као Сретење Господње. Тада је праведни Симеон препознао у лицу Богодетета Исуса новорођенога обећаног Спаситеља света.

По сведочењу Лукиног Јеванђеља праведни старац Симеон је живео благочестивим и побожним животом у Јерусалиму очекујући утеху народа свога Израиља. Када је он у лицу Богодетета Исуса препознао обећаног Месију и Спасистеља света он је изговорио чувене речи благодарности Богу. Та велика тајна коју је он препознао у лицу новопридошлога детета била је откривена истовремено и пророчици Ани која је живела у близини Јерусалимског храма живећи у великом подвигу поста и молитве и исто тако очекујући долазак Спасистеља света. Она је ту велику тајну објављивала свима онима који су долазили на поклоњење, на молитву у Јерусалмиски храм у Светињу над Светињама.



Време у којем се јавио Господ Исус Христос било је време незнабожачке римске царевине када се зло у људима и међу људима врло проширило. Такође остали свет који је остао изван граница римске царевине био је поробљен идолослуженњем и подвргнут законима греха и смрти. Једном речју све је уздисало за спасењем. Тек када је праведни Симеон видевши у лицу Богодетета које је донешено у наручју Пресвете Дјеве у Јерусалимски храм, видео дакле у њему Извавитеља света он је изговорио те чувене речи - Сада отпушташ у миру слугу свога Господе, по речи своојој, јер видеше очи моје Спасење Твоје које си уготовио пред лицем свију народа. Светлост да обасјава незнабошце и славу народа својега Израиља. Овај сусрет, шире гледано, представљао би сусрет читавога старог човечанства и човека којег је изображавао преподобни Симеон са Новорођеним Избавитељем света који је из љубави према човеку постао један од нас, постао дете, родио се као човек да би тога отпалога човека, првога Адама, спасао и вратио себи. Приликом овог сусрета праведни Симеон је изговорио и своје друго пророштво - Гле овај лежи да многе подигне и обори у Израиљу - што је био наговештај Крста Господњег. После оваплоћења Логоса, Сина Божијег, преподобни Симеон је предвидео да га неће сви примити и да неће моћи да поднесу силу Његове истине и светлости коју је он донео својим оваплоћењем у свет. Онај који је једном приликом Мојсију, старозаветном пророку рекао - Не може нико лица мојега видети и остати жив - сада се родио као дете и унешен је у Јерусалмски храм на рукама Богородице и праведни Симеон гледа у Њега и обраћа му се као ономе који је дошао да испуни обећање о спасењу.

Празник Сретења Господњег је празник који нас уводи у поновни истински сусрет Бога и човека. Он нас уводи у реалност живљења у Цркви тј непрестаног сусретања и сусрета са живим Богом. Праведни Симеон удостојивши се да прими на своје руке оваплоћенога Бога символисао је у том моменту читаво богочежњиво човечанство. Отуда што понављамо речи праведнога старца Симеона на сваком вечерњем богослужењу и у молитвама благодарности после свете Литургије ми тиме пројављујемо да је оно што ми доживљавамо у Цркви јесте поновно сусретање, поновно гледање лицем к лицу Онога који је дошао ради нас и ради нашега спасења. Како су говорили свети старци пустињаци - Видех лице брата свога, видех лице Бога свога - то је та реалност у коју на Сретење уводи, јер је својим оваплоћењем Син Божији постао један од нас то значи да се он поистоветио са сваким човеком те отуда сусрећући своје ближње ми уствари имамо могућност да сусрећемо лице самога Бога. То је реалност живљења у Цркви и у непрестаном сусрету, истинском сусрету са Богом и са ближњима.

 

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ БУКВАР ПРАВОСЛАВЉА ДУХОВНЕ ПОУКЕ

 

offline