Проф. др Биљана Стојковић је гостујући у емисији Говорница на РТВ Марш из Ваљева о Републици Српској казала следеће: Ако остане оваква као једнонационалистички ентитет који прави проблем животу целом Балкану, ако ћемо право, коначно и животу нама у Србији и животу у Босни и Херцеговини, онда бих навијала за то да се смање ингеренције те једне националистичке, агресивне…“ Наведени исјечак ријечи и мисли професорице Стојковић је вишеструко интересантан.
 

• Професорица Стојковић је (пре)позната као јавни дјелатник који неодступно брани и заступа (растегљиви) систем правила познат као европске вриједности. Једно од основних правила модерне европске демократије јесте суздржаност (у јавном простору) од коментарисања уређења других, а нарочито сусједних држава. Наши преци, који су својим интелектуалним и војним прегалаштвом, дали велики допринос изграђивању и безбједности модерне Европе, су нас научили основној култури некоментарисања куће сусједа. Изненађујуће је да универзитетски професор не зна оно што су наше баке знале: уређење дворишта нашег комшије се – пристојности ради и добрих односа ради – не коментарише.

 

• Нико не може укинути слободу професорици Стојковић да житеље Републике Српске српске националности не осјећа блиским и својим, али је упитно када онај ко треба да је као универзитетски професор узор дјелања и образац понашања казује ријечи које одударају од реалности. Како малена Република Српска може да прави проблем животу цијелом Балкану? Поред Републике Србије која ка Европској Унији јуриша већ четвртину једног стољећа (уз свесрдну подршку професорице Стојковић) и Републике Хрватске која је већ чланица Европске Уније, малена Репбулика Српска – и када би хтјела – не би могла да буде никакав реметилачки фактор на Балкану.

 

• Израз једнонационалистички ентитет је проблематичан и са збиљског и са семантичког аспекта. Република Српска нити је једнонационалистички ентитет, нити је вишенационалистички ентитет. Она је простор у којем слободно живе сви њени житељи. Да, житељи Републике Српске – као и огроман број њихових балканских савременика – живе тешко и обремењени су многобројним искушењима и недаћама. Али, ниједан од узрока њиховог тешког и мукотрпног живота није национална (или, како се то данас каже, било која друга) припадност. Рјешење недаћа становника Републике Српске није у подстицању преуређења (или укидања Републике Српске) него у елементарном поштовању садашње структуре наше Републике Српске и наше Босне и Херцеговине, а како бисмо сачували тешко стечени мир, који је предуслов рада и напретка. Зашто професорица Стојковић долијева уље на ватру? Зар мир и слобода нису основе европске демократије?

 

• Зачуђујуће је да професорица Стојковић као држављанка Републике Србије и једна од лидера парламентарне политичке странке која жели да руководи неком инстутуцијом те раскомадане и (у јавном простору) затроване државе, показује амбицију, има вољу и гаји намјеру да уређује односе у сусједној држави. При томе, ваљало би питати професорицу Стојковић: да ли се грађани Републике Српске, Срби и, разумије се, сви други њени становници имају икаква права да изаберу друштвено-политички оквир у којем желе да живе? Или се сва њихова слобода исцрпљује у прихватању ментора који ће им нацртати дозвољене границе постојања и обојити дозвољене облике понашања.

Бијељина, 10. 11. 2023. година
Информативна служба Епархије зворничко-тузланске

 

САОПШТЕЊЕ БИЉАНА СТОЈКОВИЋ