Митрополит Фотије - ВИДОВДАН: НАШ ЗАВЕТ И НАСЛЕЂЕ
Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански Фотије поручио је на Видовдан да је Република Српска оквир у којем Срби могу и желе да живе и да је неприхватљива унитаризација БиХ.
"Да се Република Српска устабили и да нико не говори о њеном могућем укидању или унитаризацији БиХ, коју ми не можемо да прихватимо", рекао је митрополит Фотије у видовданској бесједи током свечаности у бијељинској касарни.
Према његовим ријечима, за Цркву и за српски народ Република Српска значи безбједност.
"Имамо право на то. За Републику Српску је пострадало више од 30.000 људи и њихове жртве су врло сличне жртвама косовских јунака и мученика, јер су пострадали за исти идеал - бранећи отаџбину, Крст часни и веру православну", нагласио је митрополит Фотије.
"Да се Република Српска устабили и да нико не говори о њеном могућем укидању или унитаризацији БиХ, коју ми не можемо да прихватимо", рекао је митрополит Фотије у видовданској бесједи током свечаности у бијељинској касарни.
Према његовим ријечима, за Цркву и за српски народ Република Српска значи безбједност.
"Имамо право на то. За Републику Српску је пострадало више од 30.000 људи и њихове жртве су врло сличне жртвама косовских јунака и мученика, јер су пострадали за исти идеал - бранећи отаџбину, Крст часни и веру православну", нагласио је митрополит Фотије.
Фото: Епархија зворничко-тузланска
Бијељина, 28. јун 2024. - У Спомен-храму Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, који се налази у касарни „Војвода Степа Степановић“ у Бијељини, јутрос је одржана света архијерејска литургија поводом Видовдана. Литургију је служио Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански господин Фотије.
Ова литургија је посебно значајна јер је одржана поводом крсне славе ове цркве, као и у част Војске Републике Српске и 3. пјешадијског (Република Српска) пука ОС БиХ.
Митрополита Фотија су у порти храма дочекали старјешина храма, протонамјесник Мирослав Тодоровић, заједно са другим свештеницима, ђаконима и верним народом.
У току свете литургије, владика Фотије се обратио сабраном народу беседом о великом значају Видовдана, нагласивши да је овај празник наш завет. Он је подсетио на Косовски завет, којим се кнез Лазар и српски народ обавезали на веру, истину и слободу, што је остало укорењено у српској историји и традицији.
Господине градоначелниче, уважена господо, председниче Скупштине, изасланиче председника Републике Српске, представници наше војске и полиције, драга браћо и сестре,
Радује ме што сам данас овде, најпре на Светој Литургији, а затим и овде, као на Газиместану, на Косову у Лазарици, у цркви Грачаници или у нашој Пећкој Патријаршији. Када славимо Видовдан, тада је то Косово, то је наш Косовски завет и наша Косовска етика.
Ових дана био сам на западу наше Епархије, где сам три дана служио на различитим местима и сусретао разне људе из различитих политичких опција. Црква никада није делила наш народ, нити ће га делити. Тренутно радимо на књизи о Бенџамину Калају и његовом деловању у 19. веку на овим просторима Босне и Херцеговине. Био је, да тако кажемо, високи представник тог доба, по струци психолог, проучавао је српски народ и тражио његове слабе тачке како би га могао поразити. Ускоро ћемо објавити ту књигу да видимо колико је његово наслеђе остало овде. Он је говорио да су Срби јаке личности и да их треба делити у партије, јер ће тако бити у сталним сукобима и биће лако њима управљати и владати. У Бањалуци има регистровано 35 партија - а нас има до милион становника - то је превише, чак и за државе које имају 300 милиона људи. То је разбијање политичке, националне, духовне и културне компактности. То је наслеђе Бенџамина Калаја које морамо превазићи. Ко ће то решити, не знам. Ми, као људи из Цркве, сматрамо да то није добро.
Црква је увек на путу Светосавља и на путу мирења браће. Свети Сава је донео мошти свога оца, Светог Симеона Мироточивог, у Србију да би на њима измирио своју браћу, Стефана и Вукана. То је Светосавље. Зато и ми треба да радимо на томе да тако деламо.
Хвала Богу, у Републици Српској имамо православну веронауку и наша деца се уче Православљу и Светосављу, што је добро. Имамо веронауку и у средњим школама, што је такође добро. Али, као што је рекао изасланик Председника Републике Српске, господин Бојан Савић, није могуће одједном створити светосавце и људе који разумеју шта је Косовски завет, посебно међу омладином. Потребан је процес за то, али хвала Богу, идемо добрим путем.
Наша војска је гарант наше слободе, наша полиција можда чак и више, јер су ствари тренутно тако устројене. Радимо на томе да велики празници као Видовдан буду прилика да будемо заједно.
Написао сам неколико песама о Видовдану, али у тим песмама о томе говорим на другачији начин и дубље него што могу рећи овим речима. Видовдан је наше око; кроз Видовдан гледамо и сагледавамо историју, праву свештену историју - не само земаљску, већ и небеску, Царства Небеског. Срби су живели са Видовданом, и са Видовданом треба да живе и убудуће, враћајући му се увек.
Пре неки дан био је код мене амбасадор Велике Британије из Сарајева и разговарали смо сат времена. Он је рекао да Британци имају лош рејтинг међу Србима, на шта сам одговорио да то није тачно. Били смо савезници до 1943. у борби против Хитлера. Овде имамо проблем са Аустријом и Немачком због лоших историјских искустава у ратовима, од Балканских ратова до последњих деведесетих година. Бранио сам наше ставове колико сам могао.
Имамо много простора да радимо, можда да покушамо да вратимо нека овлашћења која смо имали на почетку Дејтонског споразума, и да стабилизујемо Републику Српску у светлу потенцијалног или могућег укидања Републике Српске или унитаризације Босне и Херцеговине. То не можемо да прихватимо. Република Српска је оквир у којем можемо и желимо да живимо, и за нас као Цркву и за наш народ. Она је наша безбедност, јер је за њу пострадало до 35 хиљада људи. Њихове жртве су сличне жртвама Косовских јунака, јер су страдали бранећи своју Отаџбину, Крст Часни и веру православну.
Бог вас благословио и свако вам добро даровао.
По завршетку беседе, молитвено сабрање се наставило испред храма, где је формирана литија и извршен опход око храма са крстом, иконама и барјацима.
На крају литургије, освештани су славски дарови и преломљен је славски колач са кумом славе, пуковником Мирославом Баљком, командантом касарне. Након тога, за све присутне је уприличена трпеза љубави у кругу касарне.
Литургији су присуствовали и начелник Полицијске управе Бијељина, Стјепан Терзић; градоначелник Бијељине, др Љубиша Петровић; изасланик председника Републике Српске, Бојан Савић; председник Скупштине града Бијељине, Александар Ђурђевић као и бројне друге званице и гости.
Ова литургија је посебно значајна јер је одржана поводом крсне славе ове цркве, као и у част Војске Републике Српске и 3. пјешадијског (Република Српска) пука ОС БиХ.
Митрополита Фотија су у порти храма дочекали старјешина храма, протонамјесник Мирослав Тодоровић, заједно са другим свештеницима, ђаконима и верним народом.
У току свете литургије, владика Фотије се обратио сабраном народу беседом о великом значају Видовдана, нагласивши да је овај празник наш завет. Он је подсетио на Косовски завет, којим се кнез Лазар и српски народ обавезали на веру, истину и слободу, што је остало укорењено у српској историји и традицији.
Господине градоначелниче, уважена господо, председниче Скупштине, изасланиче председника Републике Српске, представници наше војске и полиције, драга браћо и сестре,
Радује ме што сам данас овде, најпре на Светој Литургији, а затим и овде, као на Газиместану, на Косову у Лазарици, у цркви Грачаници или у нашој Пећкој Патријаршији. Када славимо Видовдан, тада је то Косово, то је наш Косовски завет и наша Косовска етика.
Ових дана био сам на западу наше Епархије, где сам три дана служио на различитим местима и сусретао разне људе из различитих политичких опција. Црква никада није делила наш народ, нити ће га делити. Тренутно радимо на књизи о Бенџамину Калају и његовом деловању у 19. веку на овим просторима Босне и Херцеговине. Био је, да тако кажемо, високи представник тог доба, по струци психолог, проучавао је српски народ и тражио његове слабе тачке како би га могао поразити. Ускоро ћемо објавити ту књигу да видимо колико је његово наслеђе остало овде. Он је говорио да су Срби јаке личности и да их треба делити у партије, јер ће тако бити у сталним сукобима и биће лако њима управљати и владати. У Бањалуци има регистровано 35 партија - а нас има до милион становника - то је превише, чак и за државе које имају 300 милиона људи. То је разбијање политичке, националне, духовне и културне компактности. То је наслеђе Бенџамина Калаја које морамо превазићи. Ко ће то решити, не знам. Ми, као људи из Цркве, сматрамо да то није добро.
Црква је увек на путу Светосавља и на путу мирења браће. Свети Сава је донео мошти свога оца, Светог Симеона Мироточивог, у Србију да би на њима измирио своју браћу, Стефана и Вукана. То је Светосавље. Зато и ми треба да радимо на томе да тако деламо.
Хвала Богу, у Републици Српској имамо православну веронауку и наша деца се уче Православљу и Светосављу, што је добро. Имамо веронауку и у средњим школама, што је такође добро. Али, као што је рекао изасланик Председника Републике Српске, господин Бојан Савић, није могуће одједном створити светосавце и људе који разумеју шта је Косовски завет, посебно међу омладином. Потребан је процес за то, али хвала Богу, идемо добрим путем.
Наша војска је гарант наше слободе, наша полиција можда чак и више, јер су ствари тренутно тако устројене. Радимо на томе да велики празници као Видовдан буду прилика да будемо заједно.
Написао сам неколико песама о Видовдану, али у тим песмама о томе говорим на другачији начин и дубље него што могу рећи овим речима. Видовдан је наше око; кроз Видовдан гледамо и сагледавамо историју, праву свештену историју - не само земаљску, већ и небеску, Царства Небеског. Срби су живели са Видовданом, и са Видовданом треба да живе и убудуће, враћајући му се увек.
Пре неки дан био је код мене амбасадор Велике Британије из Сарајева и разговарали смо сат времена. Он је рекао да Британци имају лош рејтинг међу Србима, на шта сам одговорио да то није тачно. Били смо савезници до 1943. у борби против Хитлера. Овде имамо проблем са Аустријом и Немачком због лоших историјских искустава у ратовима, од Балканских ратова до последњих деведесетих година. Бранио сам наше ставове колико сам могао.
Имамо много простора да радимо, можда да покушамо да вратимо нека овлашћења која смо имали на почетку Дејтонског споразума, и да стабилизујемо Републику Српску у светлу потенцијалног или могућег укидања Републике Српске или унитаризације Босне и Херцеговине. То не можемо да прихватимо. Република Српска је оквир у којем можемо и желимо да живимо, и за нас као Цркву и за наш народ. Она је наша безбедност, јер је за њу пострадало до 35 хиљада људи. Њихове жртве су сличне жртвама Косовских јунака, јер су страдали бранећи своју Отаџбину, Крст Часни и веру православну.
Бог вас благословио и свако вам добро даровао.
По завршетку беседе, молитвено сабрање се наставило испред храма, где је формирана литија и извршен опход око храма са крстом, иконама и барјацима.
На крају литургије, освештани су славски дарови и преломљен је славски колач са кумом славе, пуковником Мирославом Баљком, командантом касарне. Након тога, за све присутне је уприличена трпеза љубави у кругу касарне.
Литургији су присуствовали и начелник Полицијске управе Бијељина, Стјепан Терзић; градоначелник Бијељине, др Љубиша Петровић; изасланик председника Републике Српске, Бојан Савић; председник Скупштине града Бијељине, Александар Ђурђевић као и бројне друге званице и гости.
ВИДОВДАН БИЈЕЉИНА ХРАМОВНА СЛАВА ВОЈСКА КАСАРНА ПОЛИЦИЈА МИРОСЛАВ БАЉАК СТЈЕПАН ТЕРЗИЋ ГРАДОНАЧЕЛНИК ЉУБИША ПЕТРОВИЋ
