МИТРОПОЛИТ ФОТИЈЕ НА ПРАЗНИК ПЕДЕСЕТНИЦЕ СЛУЖИО У ТЕСЛИЋУ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
**Теслић, 23. јун 2024.** – У храму Пресвете Тројице у Теслићу данас је свечано обележен велики Господњи празник Силаска Светог Духа на апостоле – Педесетница, који се слави као храмовна слава. Његово Високопреосвештенство, архиепископ и митрополит зворничко-тузлански, господин Фотије, служио је свету архијерејску литургију, уз присуство многобројних верника.
Митрополита Фотија је у порти храма Пресвете Тројице дочекао старјешина храма, протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки, заједно са свештеницима, ђаконима и верним народом.
У својој беседи, владика Фотије је нагласио значај Педесетнице, описујући је као рођендан Цркве. Он је вернике подсетио на духовну важност овог празника и позвао их на заједништво и љубав према ближњима.
Часни оци, господине начелниче, уважена господо, представници власти, представници војске и полиције, драга браћо и сестре, драга децо, нека је срећан и благословен данашњи дан, наша и ваша храмовна слава овде у Теслићу. Живели, Бог вас благословио и срећан вам празник.
Данас је велики дан, толико велики да га је јако тешко описати. Толико је божански и небески, јер смо данас чули из светог Апостола и Јеванђеља о догађају Силаска Светога Духа на Апостоле који се десио на педесети дан по Васкрсењу Христовом. То је Господ обећао својим ученицима, рекавши им да остану у граду Јерусалиму, постојани у молитви, док се не обуку у силу са висине, како каже свето Јеванђеље. У девети час пре подне, када ми обично служимо Свету Литургију у храму, чула се хука са неба, појавила се велика светлост, и у облику огњених језика, Свети Дух је сишао на сваког од присутних апостола. Тада се догодило оно што ми називамо Рођендан Цркве. Од тада Црква историјски почиње да постоји и креће са мисијом.
Први који је устао да проповеда после тог чудесног догађаја, за који сами јеванђелисти описују да су Апостоли изгледали као да су се напили младог вина, био је Свети Апостол Петар. Они су били у потпуној благодати, у једном измењеном стању, али су почели да говоре новим језицима. Обични људи, рибари галилејски, неуки по земаљским критеријумима, почели су да говоре све језике света. Према промислу Божијем, тада су се у Јерусалиму налазили представници скоро свих земаља на свету како би могли да чују проповед о Христу и Васкрсењу Христовом на свом језику.
Свети Апостол Петар је у својој проповеди поновио старозаветну историју јеврејског народа, говорећи да ће доћи Месија из царског рода Давидова, да ће се родити у граду Витлејему и да ће бити распет, али да ће једног дана устати из мртвих и вазнети се на небо. Он је десети дан по Вазнесењу ниспослао Духа Светога на своје ученике, апостоле, и обукао их у силу са висине. Они су тада добили божанске силе и моћи да сведоче Јеванђеље Христово.
Јевреји су се договорили да гоне Хришћане и апостоле, па су се они скривали у страху од Јудејаца, затворивши се у 'горњу собу'. Међутим, када су добили дар Духа Светога, постали су силни и наставили да проповедају. Након проповеди апостола Петра, три хиљаде људи је поверовало и крстило се у Јерусалиму. Касније, док је настављао да проповеда, још две хиљаде људи је поверовало и крстило се.
Многи људи су приступили вери, видећи знамења и чудеса која су апостоли чинили, као и чујући их како говоре новим језицима. Међутим, фарисеји, књижевници и старозаветне старешине нису били задивљени. Они су се осећали угрожено, јер нису могли да контролишу новонастале догађаје. Људском логиком су знали Стари Завет, али нису разумели ни проповед Христову, ни Христа, нити су имали љубави, што је суштина проблема.
Стари Завет је заговарао Десет Божијих заповести које је Бог дао преко Мојсија, али су у суштини две заповести најважније: љубав према Богу и љубав према ближњима. То је крстолика љубав која је суштина Хришћанства. Фарисеји су били формални представници, као што понекад и ми будемо, и зато нису препознали Христа и Цркву Христову. Прогонили су Свете Апостоле, али су се они, уз Божију помоћ, ослобађали.
Чудесан догађај је када је Свети Апостол Петар био затворен у тамницу, а Анђео Господњи је дошао и ослободио га како би наставио своју мисију. Стигао је до Рима и пострадао у време злочестивог цара Нерона 67. године, заједно са апостолом Павлом.
Град Јерусалим је био препун људи који су говорили нове језике и прорицали. Благодат Духа Светога се ширила и они који су веровали, добијали су дарове и чинили чудеса. Проповед апостола се проширила по васељени. Почели су да проповедају у Сирији, Дамаску, Грчкој и Египту, а касније и у Европи, грчко-римском царству. У првом веку, већ је било много хришћана.Словени су се масовно крстили у седмом веку, а ми Срби верујемо да је у време Светог Саве завршено крштавање Срба.
Црквена историја почиње од Педесетнице и када служимо Свету Литургију, она увек почиње призивом Светог Духа који претвара хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Свака Литургија је Педесетница, као и свако богослужење, јер све почиње призивом Светог Духа. Свети Дух завршава и довршава дело Божије у историји. Ми смо сви светодуховски људи јер смо крштени и запечаћени силом Духа Светога. Када се дете крштава, свештеник га погружава у воду у име Оца, Сина и Светога Духа, а потом га помазује на чело, уши и друга чула, да би све било освећено и просвећено Духом Светим. Зато свету Педесетницу, рођендан Цркве, упоређујемо са личном Педесетницом, силаском Светог Духа на сваког крштеног, коју доживљавамо и на свакој Литургији. Свети Серафим Саровски је говорио да је циљ нашег живота да задобијемо Духа Светога, да одуховимо своје биће и будемо људи Божији. Врлински човек кроз љубав, праштање, кротост, смирење, пост и молитву пројављује Божију благодат. Као кад на гробу Светог Јустина Ћелијског осећамо небески мир, а та благодат се шири и преко чудотворних икона. Има много тога да се каже, али не можемо све.
Желим благослов Божији нашем проти Миладину, црквеној општини и граду Теслићу. Треба да довршимо изградњу светосавско-парохијског дома краља Драгутина и то би требало ова генерација да уради.
Хвала вам на стрпљењу, помињите нас у молитвама и молите се за своје упокојене, јер наши упокојени осећају наше молитве.
Желим напредак и граду Теслићу, начелнику и људима који раде са њим. Нека Теслић буде место сабирања Срба, слободе и правде, православне културе и живота. Увек треба да има места и за људе који исповедају другачију веру и културу. Ми православни нисмо искључиви, наша вера није милитантна, а зашто није милитантна? Јер је крстоваскрсна и крстолика. Милитантни могу бити они који немају символ крста. Наш крст је симбол наше вере. Распињемо себе заједно са Христом и васкрсавамо у Његовом васкрсењу. Крстолика љубав је изнад свега и свих.
Желим свако добро приложницима и ктиторима, хору, војсци. Ми мирно спавамо док нас они чувају. Полицији која чува слабијег од силнијег, такође. То је хумана служба, то је благословена служба и потребно је да буде у православном духу, да не чиниш насиље никоме другом, али да штитиш убоге, удовице, сирочад, од безаконика и насилника којих увек има.
Нека је благословен данашњи празник и слава нашега храма. Свако добро од Господа.
Током литургије, Митрополит Фотије је уручио Архијерејску грамату захвалности господину Алекси Касаповићу из Теслића, у знак признања за његову ревност и љубав према Цркви и српском народу.
Након литургије, верни народ је учествовао у литији, крсном ходу улицама Теслића. По повратку у храм, освећени су приноси верника, а славски колач је преломљен са кумом славља, господином Ником Бубићем.
Славље је настављено уз трпезу љубави и заједничко дружење у порти храма. Молитвеном сабрању присуствовао је и начелник Општине Теслић, господин Милан Миличевић, који је честитао присутнима празник.
Митрополита Фотија је у порти храма Пресвете Тројице дочекао старјешина храма, протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки, заједно са свештеницима, ђаконима и верним народом.
У својој беседи, владика Фотије је нагласио значај Педесетнице, описујући је као рођендан Цркве. Он је вернике подсетио на духовну важност овог празника и позвао их на заједништво и љубав према ближњима.
Часни оци, господине начелниче, уважена господо, представници власти, представници војске и полиције, драга браћо и сестре, драга децо, нека је срећан и благословен данашњи дан, наша и ваша храмовна слава овде у Теслићу. Живели, Бог вас благословио и срећан вам празник.
Данас је велики дан, толико велики да га је јако тешко описати. Толико је божански и небески, јер смо данас чули из светог Апостола и Јеванђеља о догађају Силаска Светога Духа на Апостоле који се десио на педесети дан по Васкрсењу Христовом. То је Господ обећао својим ученицима, рекавши им да остану у граду Јерусалиму, постојани у молитви, док се не обуку у силу са висине, како каже свето Јеванђеље. У девети час пре подне, када ми обично служимо Свету Литургију у храму, чула се хука са неба, појавила се велика светлост, и у облику огњених језика, Свети Дух је сишао на сваког од присутних апостола. Тада се догодило оно што ми називамо Рођендан Цркве. Од тада Црква историјски почиње да постоји и креће са мисијом.
Први који је устао да проповеда после тог чудесног догађаја, за који сами јеванђелисти описују да су Апостоли изгледали као да су се напили младог вина, био је Свети Апостол Петар. Они су били у потпуној благодати, у једном измењеном стању, али су почели да говоре новим језицима. Обични људи, рибари галилејски, неуки по земаљским критеријумима, почели су да говоре све језике света. Према промислу Божијем, тада су се у Јерусалиму налазили представници скоро свих земаља на свету како би могли да чују проповед о Христу и Васкрсењу Христовом на свом језику.
Свети Апостол Петар је у својој проповеди поновио старозаветну историју јеврејског народа, говорећи да ће доћи Месија из царског рода Давидова, да ће се родити у граду Витлејему и да ће бити распет, али да ће једног дана устати из мртвих и вазнети се на небо. Он је десети дан по Вазнесењу ниспослао Духа Светога на своје ученике, апостоле, и обукао их у силу са висине. Они су тада добили божанске силе и моћи да сведоче Јеванђеље Христово.
Јевреји су се договорили да гоне Хришћане и апостоле, па су се они скривали у страху од Јудејаца, затворивши се у 'горњу собу'. Међутим, када су добили дар Духа Светога, постали су силни и наставили да проповедају. Након проповеди апостола Петра, три хиљаде људи је поверовало и крстило се у Јерусалиму. Касније, док је настављао да проповеда, још две хиљаде људи је поверовало и крстило се.
Многи људи су приступили вери, видећи знамења и чудеса која су апостоли чинили, као и чујући их како говоре новим језицима. Међутим, фарисеји, књижевници и старозаветне старешине нису били задивљени. Они су се осећали угрожено, јер нису могли да контролишу новонастале догађаје. Људском логиком су знали Стари Завет, али нису разумели ни проповед Христову, ни Христа, нити су имали љубави, што је суштина проблема.
Стари Завет је заговарао Десет Божијих заповести које је Бог дао преко Мојсија, али су у суштини две заповести најважније: љубав према Богу и љубав према ближњима. То је крстолика љубав која је суштина Хришћанства. Фарисеји су били формални представници, као што понекад и ми будемо, и зато нису препознали Христа и Цркву Христову. Прогонили су Свете Апостоле, али су се они, уз Божију помоћ, ослобађали.
Чудесан догађај је када је Свети Апостол Петар био затворен у тамницу, а Анђео Господњи је дошао и ослободио га како би наставио своју мисију. Стигао је до Рима и пострадао у време злочестивог цара Нерона 67. године, заједно са апостолом Павлом.
Град Јерусалим је био препун људи који су говорили нове језике и прорицали. Благодат Духа Светога се ширила и они који су веровали, добијали су дарове и чинили чудеса. Проповед апостола се проширила по васељени. Почели су да проповедају у Сирији, Дамаску, Грчкој и Египту, а касније и у Европи, грчко-римском царству. У првом веку, већ је било много хришћана.Словени су се масовно крстили у седмом веку, а ми Срби верујемо да је у време Светог Саве завршено крштавање Срба.
Црквена историја почиње од Педесетнице и када служимо Свету Литургију, она увек почиње призивом Светог Духа који претвара хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Свака Литургија је Педесетница, као и свако богослужење, јер све почиње призивом Светог Духа. Свети Дух завршава и довршава дело Божије у историји. Ми смо сви светодуховски људи јер смо крштени и запечаћени силом Духа Светога. Када се дете крштава, свештеник га погружава у воду у име Оца, Сина и Светога Духа, а потом га помазује на чело, уши и друга чула, да би све било освећено и просвећено Духом Светим. Зато свету Педесетницу, рођендан Цркве, упоређујемо са личном Педесетницом, силаском Светог Духа на сваког крштеног, коју доживљавамо и на свакој Литургији. Свети Серафим Саровски је говорио да је циљ нашег живота да задобијемо Духа Светога, да одуховимо своје биће и будемо људи Божији. Врлински човек кроз љубав, праштање, кротост, смирење, пост и молитву пројављује Божију благодат. Као кад на гробу Светог Јустина Ћелијског осећамо небески мир, а та благодат се шири и преко чудотворних икона. Има много тога да се каже, али не можемо све.
Желим благослов Божији нашем проти Миладину, црквеној општини и граду Теслићу. Треба да довршимо изградњу светосавско-парохијског дома краља Драгутина и то би требало ова генерација да уради.
Хвала вам на стрпљењу, помињите нас у молитвама и молите се за своје упокојене, јер наши упокојени осећају наше молитве.
Желим напредак и граду Теслићу, начелнику и људима који раде са њим. Нека Теслић буде место сабирања Срба, слободе и правде, православне културе и живота. Увек треба да има места и за људе који исповедају другачију веру и културу. Ми православни нисмо искључиви, наша вера није милитантна, а зашто није милитантна? Јер је крстоваскрсна и крстолика. Милитантни могу бити они који немају символ крста. Наш крст је симбол наше вере. Распињемо себе заједно са Христом и васкрсавамо у Његовом васкрсењу. Крстолика љубав је изнад свега и свих.
Желим свако добро приложницима и ктиторима, хору, војсци. Ми мирно спавамо док нас они чувају. Полицији која чува слабијег од силнијег, такође. То је хумана служба, то је благословена служба и потребно је да буде у православном духу, да не чиниш насиље никоме другом, али да штитиш убоге, удовице, сирочад, од безаконика и насилника којих увек има.
Нека је благословен данашњи празник и слава нашега храма. Свако добро од Господа.
Током литургије, Митрополит Фотије је уручио Архијерејску грамату захвалности господину Алекси Касаповићу из Теслића, у знак признања за његову ревност и љубав према Цркви и српском народу.
Након литургије, верни народ је учествовао у литији, крсном ходу улицама Теслића. По повратку у храм, освећени су приноси верника, а славски колач је преломљен са кумом славља, господином Ником Бубићем.
Славље је настављено уз трпезу љубави и заједничко дружење у порти храма. Молитвеном сабрању присуствовао је и начелник Општине Теслић, господин Милан Миличевић, који је честитао присутнима празник.
СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ ДУХОВИ ПЕДЕСЕТНИЦА ХРАМОВНА СЛАВА ТЕСЛИЋ НАЧЕЛНИК МИЛАН МИЛИЧЕВИЋ
