ПРЕПОДОБНИ И БОГОНОСНИ ОТАЦ НАШ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ


Преподобни Симеон, ктитор манастира Студеница
Божанственом благодашћу просветливши се,
и по смрти показујеш светлост живљења свога
и истачеш миро благоухања
онима што притичу ка гробници моштију твојих,
и народ свој упутио и к светлости Богопознања,
Симеоне оче наш, Христа Бога моли
да нам дарује велику милост.
 
 
Житије преподобног Симеона Мироточивог и о лози преподобног

Архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман студенички: О животу у „манастиру свих српских цркава“ и о моштима преподобног Симеона миротичивог и њиховим чудесима! (2019.02.21.)

Беседа протојереја-ставрофора др Радомира Поповића изговорена 26. фебруара 2014. године на Светосимеоновској академији на Коларцу
 
Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200.
 

Игуман Дионисије са братијом дочекује мошти преподобног Симеона (Манастир Студеница)

Извор: Ризница литургијског богословља/Поуке