Филијални храмови

Капела Светог великомученика кнеза Лазара и Светих српских новомученика на гробљу у Шамцу. Капела је димензија 7,1х7 метара. Градња капеле почела је 1993. године према пројекту архитекте Бранка Пешића из Београда. Темеље је освештао 08. новембра 1993. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Након завршетка градње капелу је освештао 08. новембра 1994. године надлежни архијереј г. Василије. Прије ове капеле постојао је храм на гробљу. Тај храм су муслиманско-хрватске паравојне јединице порушиле минирањем 27. јануара 1992. године. Тако је овај храм био први порушени вјерски објекта на тлу Босне и Херцеговине у дисолуцији бивше Југославије. Земљиште постојећег православног шамачког гробља површине 10000 m² поклонила је Мара Алексић из Шамца.
 
Храм Успења Пресвете Богородице у Доњој Дубици код Шамца. Храм је димензија 20,5х7,86 метара. Храм је освештао митрополит зворничко-тузлански Иларион Радонић 1911. године. Храм је током своје историје три пута рушен: 1914., 1941. и 1992. године. Посљедњи пут (1992) запалиле су га регуларне снаге војске Р. Хрватске потпомогнуте муслиманско-хрватским паравојним формацијама из Посавине. Том приликом (1992) спаљена су села: Дубица, Трњак и Струке. Након окончања ратних сукоба (1995) услиједила је обнова храма од 1995. до 2011. године. Након обнове храм је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 28. августа 2011. године.
На храму се налази спомен-плоча постављена приликом прославе стогодишњице храма у спомен 750 побијених парохијана у Другом свјетском рату, а од тога је 333 дјеце испод 15 година старости.
 
 
Капела Усјековања главе Светог Јована Крститеља у селу Писари код Шамца. Капела је димензија 6,28х2,84 метра. Градња капеле почела је 2004. године према пројекту архитекте Љубише Фолића из Београда. Темеље је освештао протојереј Јово Лакић, по благослову надлежног епископа г. Василија 14. априла 2004. године. Капелу је освештао 11. септембра 2004. године архијерејски намјесник брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић, по благослову епископа зворничко-тузланског г. Василија. Капелу је живописао професор Горан Јанићијевић из Београда уз асистенцију проте Јове Лакића.