АНКСИОЗНОСТ И СТРАХ - 
УЈУТРУ ПРОТОЂАКОН, ПОПОДНЕ ЛЕКАР


Ниш – Иако је у земљама развијеног света и хришћанству то чест случај, у Србији је мало појединаца који се посвећују свом основном послу, а да се паралелно и додатно ангажују на обавезама које су од великог значаја. Још мање је примера да се неко бави медицином и да је у исто време свештено лице. Др Драган Стаменковић из Ниша је лекар – специјалиста физијатар у нишком Дому здравља, али и протођакон нишке Цркве Свети Лука.

– Васкрс је крунски догађај у животу Исуса Христа. У њему се открива смисао оваплоћења Христовог, јер је Исус дошао да победи смрт. Васкрс је победа живота над смрћу, победа вечности над пролазношћу, победа љубави и жртве над самољубљем и над себичношћу. Васкрсење Христово је светионик залуталом човеку савременог доба који је вредносно и духовно дезоријентисан. Увек су актуелне речи покојног академика Владете Јеротића који је говорио „да када човек изгуби центар, свака тачка около постаје водиља”. Јер, то је у ствари и почетак једног дезинтеграционог процеса најпре човека, а онда и друштва у целини. За човека је васрксење Христово један пробуђујући и преображавајући догађај, уколико прослава Васкрса није само пуко сећање на тај догађај праћено обичајима, него богослужбени и литургијски сусрет са васкрслим и распетим Господом – каже др Стаменковић.

Посебно наглашава да на прави начин треба схватити сам Васкрс и васкрсење.

– Васкрсење је велика шанса за преображај и промену, али то није велики ресет неолибералне идеологије и Клауса Шваба (написао књигу управо под тим називом „Велики ресет”) који води у трансхуманизам и поништење човека, него је то шанса за велику промену – покајање и преумљење који воде у исцељење и обожење – каже протокођакон нишке Цркве Свети Лука.

Рођен је 1958. године у Крагујевцу. У то време његови родитељи, отац из нишког села Малча и мајка родом из Тополе, били су са службом у Шумадији. По пресељењу у Ниш завршио је Гимназију „Бора Станковић” и Медицински факултет, а потом и специјализацију физијатрије. Његова ужа област је развојно праћење ризично рођене деце и њихова рехабилитација. Пуних 16 година радио је у Врњачкој Бањи у Заводу за шећерне болести и стомачна обољења, а 2002. прешао је у нишки Дом здравља.

Већ је, каже, почео да ради као лекар, када је донео још једну велику одлуку – средином 1988. уписао је диференцијалне студије теологије. Недуго затим, још током боравка у Врњачкој Бањи почео је да држи предавања из веронауке и то много пре него што је веронаука као званични предмет уведена у наставни програм у Србији. У 1994. рукоположен је у ђакона. По повратку у Ниш и запослењу у једној од највећих установа примарне здравствене заштите у Србији, а паралелно са радом у ординацији држао је и наставу веронауке у својој гимназији све до 2010. године. У чин протођакона произвео га је прошле јесени преминули и благопочивши српски патријарх Иринеј.

Извор: Политика

 

ИНТЕРВЈУ ЕПАРХИЈА НИШКА АНКСИОЗНОСТ