СУСРЕТ СА ВЕЛИКИМ СТАРЦИМА
 
Када извесно време живота прође,
схватимо да су нам се догађале
најлепше ствари у време
кад бише студентски дани,
тада смо били и здрави и млади
и знатижељни,
а живот пред нама
многе могућности даје
па ће и лепих бити,
а младост и сама, лепа је...
 
Мене као студента теологије
у то време Промисао
код двојице Стараца упути,
једном на Свету Гору,
а другом код Атине,
где сам тадашњу веру
донекле проверио,
можда и утврдио,
ал' су ми ти догађаји
некако и сада блиски,
на дохват руке,
сећам се сваког детаља без муке,
а понекад им се враћам
да бих опет духовну радост
тих тренутака осетио
 
Са једним пријатељем,
када смо на Свету Гору стигли
кренусмо ка Панагуди,
келији Светог старца Пајсија
за кога смо већ сви као теолози
били чули да је свети,
да је као из Житија,
и ходећи стигосмо,
Старчева скромна келија
била је жицом ограђена
али су врата била отворена
и ми уђосмо,
а Старац би испред келије
и  ми уђосмо збуњени, усплахирени,
како сам ја нешто грчки знао,
приђох му и рекох:
Старче благослови,
а старац Пајсије
пошто не беше у свештеничком чину
само ме потапша по десном рамену
 и рече:
- О Кириос, што значи
- Бог да благослови,
колико се сећам,
Старац нас је питао одакле смо
- Студенти из Србије, рекао сам,
радост сусрета била је ту
и добисмо, по светогорском обичају,
чашу воде и ратлук за послужење,
а Старац је наставио да прича
са другима,
којих је неколицина било,
монаха и мирјана,
Старац са нама није имао потребе
да разговара јер смо грчки
слабо знали,
али је било довољно Старца видети
и одмах си осећао да је то он,
јер је погледом и ликом
био другачији,
у том Старцу се осећало и знало
да нам је Христос јако близу
и шта је тајна обожења,
у једном тренутку ја приђох
и Старца упитах:
- Можемо ли ми доћи сутра?
а он рече:
- Дођите
сутрадан кад стигосмо,
старца Пајсија у келији није било
јер је у своју
омиљену пустињу отишао,
и тиме нам је највећу поуку дао,
да је ту не да би разговарао
већ да би се молио
 
Други велики сусрет као студента
био је сусрет
са Светим старцем Порфиријем
у манастиру недалеко од Атине,
где је Старац живео када се
од градске вреве повукао,
Старац Порфирије је 33 године
 у Атинској поликлиници
на Омонији у центру Атине радио,
и одатле се глас о њему
као прозорљивцу
и чудотворцу пронео,
јер је болеснике
са најтежим болестима
молитвом исцељивао,
а за себе се никад није молио
иако је сам много болести имао,
али их је јововски трпео
и Богу благодарио,
код старца Порфирија
смо некако предвече стигли,
и већ је много људи
у манастиру чекало
и сви су чекали од Старца
благослов да узму,
али је Старац нас Србе
преко реда примио рекавши:
- Нека дођу Срби,
тако смо један по један
у Старчеву келију улазили
и од Старца благослов узимали,
он је тада био готово слеп
али се видело и осећало
да он духовно све види,
а лик му је био преображен у Христу, у новом човеку,
који је распет тим болестима
које има,
тако је тај сусрет био трен
који је као вечност трајао,
ја сам имао осећај
да се  нешто велико десило,
а шта, то тада нисам знао
 
Епископ Фотије