БОЈЕ ЈЕСЕНИ
 
Свако годишње доба
своје боје има,
сви знамо да је бело
- зима,
хладна и кад
ходимо у пољу
и кад смо у кући,
чувајмо се,
зима нам може
у кости ући
 
Пролеће је
кад све процвета,
тада има
свих боја света,
пролеће даје могућности,
пролеће неће
да смо у кући,
већ напољу,
на ливади и у шуми,
да видимо
како се нови живот рађа,
рађа и препорађа,
а око Васкрса и васкрсава,
тада природа није мртва,
већ жива
 
Лето нам је увек
јарким бојама отето,
често ни гледати
не можемо,
као да је сунце
са свих страна
па нам фали дрвећа и грана,
хлад тражимо,
лето је увек пребогато,
све што постоји лети,
дато нам је
да делимо са свима,
лети смо посвећени себи
и својим
духовним даровима,
лети рекама
и планинама хитамо,
како до мора, питамо,
ал’ лето, на жалост,
брзо прође
и ево школе,
кад пре дође?!
 
А јесен, чудна јесен,
сва је у бојама,
свако дрво и сваки лист
своју боју има,
можда су зато сликари
најчешће јесен сликали,
млади се женили и удавали
а песници песме писали,
јер они својим делима хоће
живот да ухвате,
а у јесени је
још све живо,
и шаренило лепотом
огрнуто,
јесен је као какав цар
у својој одори,
зато јој се
највише дивимо,
у јесен мирније живимо
и од Бога
запретану лепоту
у космосу, природи
и човеку откривамо
 
Епископ Фотије