МИСЛЕНИ ЛОГОРИ
 
Пази шта говориш,
од старина чусмо,
ал’ тешко веровасмо
да ће то и нама
речено бити, иначе
би се могло
иза браве завршити
 
Они који од Добоја
логоре смрти, као
решења националних
питања установише, сада
нас у мислене логоре
затварају, дела
својих прадедова
довршавајући
 
Оставите нас и
ову сиротињу више
на миру, да
живимо у слободи
којом нас Христос
ослободи,
ваших логора таоци
нећемо бити, тако
не живимо нит’
ћемо живети
 
Своју савест
покајањем оперите,
а не друге
окривљујући,
бацајући се камењем
на оне, који вам
по ко зна који пут
опростише
 
Кочић, велики песник
слободе,
он је из нашег рода,
и Његош
и Андрић
и Тесла, који
својом науком откри
да је прасуштина света
светлост, то јест
слобода
 
Зато овај народ
поробити нећете,
јер смо преображењском
светлошћу просвећени,
и знамо шта је
истина и лаж,
и разликујемо добро
од зла,
што су за вас
мислени логори,
то је за нас
слобода
 
Епископ Фотије

 

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПЈЕСМЕ