ЕПИСКОП ФОТИЈЕ НА ТЕОДОРОВУ СУБОТУ СЛУЖИО У МЕЂАШИМА
''Ходите сви славитељи мученика, да се духовно веселимо и славимо, јер данас нам поставља свету трпезу мученик Теодор'', певамо у петак 1. седмице Часног поста прослављајући Теодора Тирона (регрута).
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, у Теодорову суботу, 23. марта, свету архијерејску Литургију у Међашима код Бијељине.
Сабрани око храма Светог архангела Гаврила, а предвођени својим надлежним свештеником оцем Младеном Пантићем, велики број вјерника дочекао је свог епископа у порти храма. Након што је отац Младен предао Часни Крст и захвалио се на канонској посјети, вјерни народ је пришао Епископу Фотију и замолио га да се моли за све њих у овим тешким временима када нам је молитва и помоћ Божија неопходна као никад.
Преосвећеном епископу данас су саслуживали протојереј-ставрофор Цвико Мојић, некадашњи архијерејски намјесник бијељински, сада у мировини и јереј Ђорђе Грујић, парох балатунски, као и протођакон Лазар Илић, владичански ђакон.
Будући да је ово 1. седмица Свете Четрдесетнице, велики број народа се постом и молитвом спремао, а затим и причестио на Светој Литургији.
По завршетку Светог Сабрања владика Фотије је освештао темеље започетог Светосавског дома у порти храма, а затим је уприличена и трпеза љубави за све присутне.
О ЧУДУ СВЕТОГ ТЕОДОРА ТИРОНА
''Храном од кољива храни Тирон град;
Храну оскверњену чини непотребном.''
Догађај који Црква чува од заборава се збио у IV веку после Христа. Након цара Констанција, сина Константина Великог, зацари се Јулијан Одступник (Апостата или Отпадник). Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А уз то бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, онечистити.
Епарх одмах приведе у дело наредбу безаконог цара, али свевидећи Бог, који хвата зле у лукавству њиховом, промишљајући о слугама својим, уништи тајну и лукаву замку, јер цариградском архиепископу Евдоксију посла свога страдалца, светог Теодора Тирона. Он, дошавши к архијереју на јави а не у сну, рече му ово: Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава.
Архијереј би у недоумици па упита: А шта ће радити сиротиња која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама? Светитељ му одговори да ће њихове потребе подмирити дајући им кољиво. Но архијереј не знађаше и не разумеваше шта је то кољиво. Велики Теодор му рече: Кољиво је пшеница кувана с медом, јер ми смо у Евхаити навикли да то тако зовемо. Архијереј упита свога посетиоца ко је он што тако промишља о хришћанима. Светитељ му одговори: Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ. Рекавши то, он постаде невидљив. Архијереј тада одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје.
Хришћани кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог. Од тада па све до сада, правоверни у целоме свету кољивима прослављају суботу 1. седмице Великог Поста у спомен на ово чудо, и поштују Христовог страдалца, да се не би заборавило промишљање Божје о хришћанима и помоћ светог великомученика Теодора.
Сабрани око храма Светог архангела Гаврила, а предвођени својим надлежним свештеником оцем Младеном Пантићем, велики број вјерника дочекао је свог епископа у порти храма. Након што је отац Младен предао Часни Крст и захвалио се на канонској посјети, вјерни народ је пришао Епископу Фотију и замолио га да се моли за све њих у овим тешким временима када нам је молитва и помоћ Божија неопходна као никад.
Преосвећеном епископу данас су саслуживали протојереј-ставрофор Цвико Мојић, некадашњи архијерејски намјесник бијељински, сада у мировини и јереј Ђорђе Грујић, парох балатунски, као и протођакон Лазар Илић, владичански ђакон.
Будући да је ово 1. седмица Свете Четрдесетнице, велики број народа се постом и молитвом спремао, а затим и причестио на Светој Литургији.
По завршетку Светог Сабрања владика Фотије је освештао темеље започетог Светосавског дома у порти храма, а затим је уприличена и трпеза љубави за све присутне.
О ЧУДУ СВЕТОГ ТЕОДОРА ТИРОНА
''Храном од кољива храни Тирон град;
Храну оскверњену чини непотребном.''
Догађај који Црква чува од заборава се збио у IV веку после Христа. Након цара Констанција, сина Константина Великог, зацари се Јулијан Одступник (Апостата или Отпадник). Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А уз то бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, онечистити.
Епарх одмах приведе у дело наредбу безаконог цара, али свевидећи Бог, који хвата зле у лукавству њиховом, промишљајући о слугама својим, уништи тајну и лукаву замку, јер цариградском архиепископу Евдоксију посла свога страдалца, светог Теодора Тирона. Он, дошавши к архијереју на јави а не у сну, рече му ово: Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава.
Архијереј би у недоумици па упита: А шта ће радити сиротиња која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама? Светитељ му одговори да ће њихове потребе подмирити дајући им кољиво. Но архијереј не знађаше и не разумеваше шта је то кољиво. Велики Теодор му рече: Кољиво је пшеница кувана с медом, јер ми смо у Евхаити навикли да то тако зовемо. Архијереј упита свога посетиоца ко је он што тако промишља о хришћанима. Светитељ му одговори: Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ. Рекавши то, он постаде невидљив. Архијереј тада одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје.
Хришћани кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог. Од тада па све до сада, правоверни у целоме свету кољивима прослављају суботу 1. седмице Великог Поста у спомен на ово чудо, и поштују Христовог страдалца, да се не би заборавило промишљање Божје о хришћанима и помоћ светог великомученика Теодора.
