ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БОГОСЛУЖИО У ДВОРОВИМА


Фото Епархија зворничко-тузланска
У недељу 22. По Духовима, светим евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије у храму Светог Великомученика Прокопија у Дворовима. 


 
Том приликом, мноштво вјерника од којих је велики број дјечице, окупио се испред свог светог храма, на челу са својим надлежним свештеницима протојерејима Ненадом Ђурићем, старјешином храма и Јованом Ивановићем, сабратом ове светиње, да дочекају Архијереја наше епархије да би предвођени њиме узносили молитве Богу и Светом Прокопију.
 


Његовом Преосвештенству, епископу Фотију, у Христовој оданости и братској љубави су саслуживали: протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намјесник бијељински; протојереј Предраг Гаврић, старјешина храма светог Марка у Великој Обарској; те умировљени свештеници прото Цвико Мојић и прото Милан Ивановић, док су литургијске прозбе проузносили протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони.
 


За благољепије у току свете литургије били су задужени чланови хора Свети краљ Владислав, који су предвођени својим диригентом Наталијом Ђурић.
 


Сва дјечица и већи број вјерника причестио се у току свете литургије, што је посебна радост свих нас.

Након литургије освештао је, Владика Фотије, нову продавницу у порти храма Светог Прокопија као и новосаграђене пратеће просторије, а затим је услиједила и трпеза љубави као продужетак овог молитвеног сабрања.
 
По завршетку послужења у светосавској сали, Преосвећени владика Фотије се обратио вјерницима пригодном бесједом, коју вам преносимо у цјелости:
 
На крају ове трпезе љубави, хвала вам свима који сте помињали моју маленкост у разним контекстима. Данас смо овдје у Дворовима били на светој литургији, као што сам и обећао, да ћу првом приликом доћи у Дворове и данас се ето то и уприличило.

Молили смо се Богу и светом Прокопију да чува овај свети храм, да чува и ове просторије нове које само данас осветили да чува наш народ који овдје долази и живи црквеним животом, да чува наше православне Србе који живе широм земаљског шара, поготово наше Србе на Косову и Метохији, страдалнике, мученике, прогнанике пред очима читавога света хапшени и затварани без икаквога конкретног разлога.
 
Оно што би посебно желео да нагласим то је да се захвалим свима који сте ме помињали у молитвама док сам ових дана и недеља био, опет по благослову Цркве, борио се да мало испитам своје здравље и проблеме које сам имао са кичмом, а коју сам оперисао 2019.године, нешто слично као ваш предсједник црквене општине што је имао, сужење кичменог стуба. То је доста компликована ствар и када још то окоштавање то зна доста да компликује, али благодарим свима који сте ме помињали у молитвама. Верујете те молитве се осећају ноћу тамо кад сам био у болници и на ВМА и после у Бањи Ковиљачи,  велике су молитве. Ја сам са своје стране покушавао да, кад сам био тамо на прегледима и на разговорима са лекарима, покушавао да са своје стране ја благодарим Богу и да узвраћам молитве које сам осећао, да људи приносе молитве, да говоре, да вапију, тако да то је један посебан доживљај, једно искуство другачије. Кад су ми дошла тројица владика у посету, владика Јеротеј шабачки, тамо надлежни, владика ваљевски Исихије и владика осјечко-пољски и барањски Херувим, били смо на једној вечери, тамо у кругу бање, ја сам некако се мало отворио и причао мало отвореније и рекао сам, Људи и браћо, јер браћа смо имамо исту службу у Цркви, ја кад сам пролазио те снимке, па будеш сат времена у магнету, верујте да сам помињао сва имена која сам знао Старога и Новога Завета. Светитељима се молио, не само лично  за себе, него молитва је увек саборна, за читав свет, а посебно за те људе који болују, који су у болницама, лакши случајеви, тежи случајеви, мање распеће, веће распеће. Дакле од пророка Мојсија, пророка Исаије, Старога и Новога Завета, Макавеја, мученика Старога Завета, онда све не знам више кога нисам помињао, њима сам причао и кажем Не знам шта би смо могли више учинити. Али верујте да та љубав Живе Цркве која се осећа и некако осећаш да постоји на један посебан начин који се баш и не може објаснити да је она заиста врло битна и показује живу заједницу Живе Цркве и нашу љубав у Христу.

Ето на томе благодарим и на томе имам просто обавезу да ја будем тај који ће помињати све, јер на првом месту Епископ треба да се моли за свој народ који му је Бог подарио. И за оне који су здрави и за оне који болују и за оне који страдај у разним облицима. Зато вам на томе још једном благодарим. Не бих сада на другу тему говорио, али то је нешто што је јако битно и као нешто што нас показује као Цркву и заједницу Светих и заједницу људи који носе бремена једни другима и на тај начин да испунимо закон Христов. Нека сте Богом благословени и хвала вам на молитвама и ја са своје стране обећавам да ћу помињати колико ми год Бог да снаге. Живели и Бог вас благословио и свако вам добро даровао.   
 
 


 

ДВОРОВИ ОСВЕЋЕЊЕ