РУКОПОЛОЖЕЊЕ У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ


Фото: Епархија зворничко-тузланска
У трећу недељу Часног поста која се још назива и Крстопоклона недеља, богослужио је Његово Преосвештенство епископ зворничко - тузлански г. Фотије у храму Вазнесења Господњег у Сувом Пољу код Бијељине.


 
Епископа је дочекао протојереј Миладин Кршић са мноштвом својих парохијана изражавајући велику захвалност Епископу што је дошао и тиме учинио велику радост свим вјерницима.



У дане Великог Поста, када су молитве, али и искушења појачана, народу много значе молитве и ријечи утјехе које имају од свог надлежног Архијереја, на кога се угледају и у кога се уздају у ова тешка времена, када је нарочито тешко носити крст свој и остати на правом путу.

Није случајно да је света Црква изабрала да трећу недељу Часног поста посвети крсту, јер нас крст оснажује, да можемо наставити свој подвиг вере, поста и молитве и поред искушења и духовне борбе, која траје у ово предваскршње време. Крст нас оснажује снагом васкрсења - не неком силом од овога света, већ оно што је људима немогуће чини могућим.



Епископу Фотију су у Христовој оданости и братској љубави саслуживали: архимандрит Нектарије (Тешић), игуман манастира Часног Крста у Равном Пољу; протојереј Александар Тешић, архијерејски намјесник угљевичко - јањски и парох јањски; протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон; ђакон Горан Марјановић, ђакон при храму Покрова Пресвете Богородице у Броду и ђакон Ненад Митрић.


 
У току Свете Литургије владика Фотије је рукоположио ђакона Ненада Митрића у свештени чин јереја уз потврду његовог достојанства од стране народа који рече ДОСТОЈАН!

У наставку Литургије, одмах по претварању светих дарова, Архијереј је дао Агнец новорукоположеном презвитеру уз изговарање ријечи: "Прими залог oвaj и сачувај гa целим и неповређеним до последњега даха твога, јер ћеш ο њему бити питан ο другом и страшном Доласку великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа". Добивши дио Агнеца, презвитер стаје између горњег мјеста и часне трпезе и држећи у рукама исти говори у себи 50. псалам. На крају Литургије, нови презвитер изговара Заамвону молитву и тиме обзнањује народу своје ступање у свештеничку службу.

На крају Литургије, владика је у својој богонадахнутој бесједи поучио народ о значају Крста и подвига, као и о значају одрицања старог и греховног себе (човјека) ради постизања врлина и живота по Јеванђељу.

Између осталог, епископ Фотије је казао: Чули сте данас како Господ каже ко хоће да иде за мном, ко хоће да буде мој ученик нека узме крст свој, нека се прво одрекне себе, и ходи за мном. Шта значи одрицање од себе? То је први чин, прво дело које треба да учинимо да бисмо постали ученици Христови. Да се одрекнемо себе, старог човека. Себе са својим слабостима, несавршенствима, себе телесног, огреховљеног. То је заправо тело огреховљено које тежи смрти, тежи распаду и пролазности. Интересантно је да монаси када се монаше они добију друго име, они физички остављају своје име. Звао се Петар или Марко, а сад добија друго име, Филотеј, Тимотеј или друга библијска имена. Значи да је оставио ту стару греховну личност, а примио је на себе Христолику личност, што се управо том променом имена потврђује.



Бесједећи даље о животу вјерника, Епископ Фотије је говорио о причешћу и људима који сами себе одлучују од истог.

Говорећи о правилном приступу Светој Тајни, Епископ је казао: Није добро кад неко каже 'Ја нисам достојан' или 'Ја сам грешан', то треба човек свештенику да каже, духовнику свом, па ће онда свештеник рећи брате или сестро ти можеш и треба да се причестиш или не треба да се причестиш. Од свештеника или духовника ће добити неки благослов и по њему треба да поступи, немојте себи сами да будете духовници и да говорите шта треба или не треба. То би исто било као да одемо код лекара и кажемо му мене боли то и то, дај ми тај и тај лек, што си онда дошао код лекара кад већ све знаш. Тако је исто и у духовном животу браћо и сестре.



На концу, Преосвећни владика Фотије је додијелио архијерејску похвалницу Љубомиру и Николији Перић који су били ктитори спомен чесме у порти овог храма, а затим исту и освештао.

Текст: Зоран Лукић

 

НЕДЕЉА КРСТОПОКЛОНА ВАСКРШЊИ ПОСТ СУВО ПОЉЕ РУКОПОЛОЖЕЊЕ