КЊИГА „СВЕТИ МУЧЕНИЦИ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ” ПРОМОВИСАНА У УГЉЕВИКУ
По благослову Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија Црквена општина Угљевик уприличила је представљање књиге «Свети мученици зворничко-тузлански» у Центру за културу «Филип Вишњић» у Угљевику, дана 24. априла.
Представљању књиге су присуствовали представници општинских власти, културних и просвјетних установа, као и многи грађани угљевичке општине.
Аутори овог дјела протонамјесник Немања Ерак и јереј Бранислав Недић говорили су о самој идеји настанка, садржају и мотивима писања ове књиге.
На приједлог Преосвећеног Епископа Фотија, Свети Архијерејски Сабор је на свом мајском засједању 2022. године у Београду установио празник Светих мученика зворничко-тузланских, након чега се приступило допуни и објављивању приједлога за канонизацију.
Аутори су истакли да је основна идеја, којом су се руководили током процеса реализације овог дјела да се кроз конкретне примјере страдања до вјерног народа и шире јавности пренесе свијест о величини страдалништва српског народа кроз историју – нарочито током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској. Наглашено је да су односи аустро-угарских власти према православном српском живљу, те активан римокатолички прозелитизам великим дијелом одредили даљи ток историјских догађања у XX вијеку.
Књига почиње описом страдања српског народа у Добојском логору током Првог свјетског рата, које је представљало својеврстан историјски увод у крвави пир НДХ-азије. Потом се наставља описом страдања православног живља Влајића, Рожња, Осмака, Дрињаче, Дервенте, Брода, Шековића, Забрђа, Лопара и других стратишта широм НДХ.
Будући да је промоција одржана у Угљевику, у синоћном излагању акценат је нарочито стављен на страдање српског живља Мајевице и подмајевичких села.
Књига се даље наставља биографијама свештеника Епархије зворничко-тузланске пострадалих од непријатеља, као и појединостима и локацијама њихових страдања, а завршава се епопејом последњег Одбрамбено-отаџбинског рата, описаном кроз страдање сијековачких мученика, подрињских Срба и мученика дијетета Слободана Стојановића.
На крају је послата порука да нам слобода у којој данас егзистирамо даје право на охрабрујуће гледање ка будућности, те да су нам данашње слободно исповједање и практиковање наше православне вјере и српског имена најбоља потврда ријечи Тертулијана, ранохришћанског писца из Сјеверне Африке, да је узалудно пролијевање крви наше, јер крв мученика сјеме је хришћана.
Представљању књиге су присуствовали представници општинских власти, културних и просвјетних установа, као и многи грађани угљевичке општине.
Аутори овог дјела протонамјесник Немања Ерак и јереј Бранислав Недић говорили су о самој идеји настанка, садржају и мотивима писања ове књиге.
На приједлог Преосвећеног Епископа Фотија, Свети Архијерејски Сабор је на свом мајском засједању 2022. године у Београду установио празник Светих мученика зворничко-тузланских, након чега се приступило допуни и објављивању приједлога за канонизацију.
Аутори су истакли да је основна идеја, којом су се руководили током процеса реализације овог дјела да се кроз конкретне примјере страдања до вјерног народа и шире јавности пренесе свијест о величини страдалништва српског народа кроз историју – нарочито током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској. Наглашено је да су односи аустро-угарских власти према православном српском живљу, те активан римокатолички прозелитизам великим дијелом одредили даљи ток историјских догађања у XX вијеку.
Књига почиње описом страдања српског народа у Добојском логору током Првог свјетског рата, које је представљало својеврстан историјски увод у крвави пир НДХ-азије. Потом се наставља описом страдања православног живља Влајића, Рожња, Осмака, Дрињаче, Дервенте, Брода, Шековића, Забрђа, Лопара и других стратишта широм НДХ.
Будући да је промоција одржана у Угљевику, у синоћном излагању акценат је нарочито стављен на страдање српског живља Мајевице и подмајевичких села.
Књига се даље наставља биографијама свештеника Епархије зворничко-тузланске пострадалих од непријатеља, као и појединостима и локацијама њихових страдања, а завршава се епопејом последњег Одбрамбено-отаџбинског рата, описаном кроз страдање сијековачких мученика, подрињских Срба и мученика дијетета Слободана Стојановића.
На крају је послата порука да нам слобода у којој данас егзистирамо даје право на охрабрујуће гледање ка будућности, те да су нам данашње слободно исповједање и практиковање наше православне вјере и српског имена најбоља потврда ријечи Тертулијана, ранохришћанског писца из Сјеверне Африке, да је узалудно пролијевање крви наше, јер крв мученика сјеме је хришћана.
