БРАНКО РАДУНКОВИЋ: Бог ми је нешто одузео али много тога подарио
Благословом Епископа зворничко-тузланског господина Фотија, Црквена општина Модрича и Удружење вишечланих породица "Нада 4" из Модриче организовали су предавање под називом "Воља чини чуда" које је одржао господин Бранко Радунковић.
Предавање је одржано 12. маја у препуној Плавој сали Српског културног центра, на празник Светог Василија Острошког, који је слава овог удружења, које окупља породице са четворо и више дјеце.
Најприје се, са неколико пригодних ријечи, присутнима обратио протојереј Бранко Цвјетковић, старјешина храма Успења Пресвете Богородице у Модричи, који је честитао празник и благословио овај догађај.
Господина Бранка Радунковића, веома надахнутим ријечима, најавила је госпођа Татјана Писаревић, предсједница Удружења „Нада 4“ из Модриче, која је између осталог рекла:
"Чика Бранко је једно живо Божије чудо које је Бог послао да хиљадама људи даје наду, утјеху, снагу, храброст, вољу а највише вјеру у Господа. Својим дјеловањем у животу, сада већ осамдесет двије године, чика Бранко уз свој хендикеп с којим је рођен, који му је Бог дао да носи као свој Крст кроз живот, никад није закукао, посустао, нити се наљутио на Бога зашто је то тако. У томе је његова величина, то се осјети при сваком сусрету са чика Бранком, та радост и срећа коју шири, захвалност Богу за све што му је дао и за добро и за лоше. Бог му је нешто одузео али много тога подарио, многе таленте које је он вриједно његовао, радио и стварао читавог свог живота, без роптања, прелазећи преко свих препрека храбро и смјело, чврсто увјерен да само Господ зна зашто је нешто тако како јесте, и да Господ има планове за њега и да постоји добар разлог зашто га је створио оваквог".
Након уводних ријечи, господин Бранко је одражао своје предавање, и бираним ријечима је говорио о себи и о свом односу према животу и другима, али у први план стављајући најприје вјеру у Бога, а затим и друге врлине које треба да нас красе у овоземаљском животу и да нам буду путокази ка вјечности – љубав, нада, воља, одлучност, поштење, стрпљивост, упорност.
Овај догађај, са којег су сви отишли својим кућам са вјероватно другачијим погледом на живот, својим дивним гласовима обогатиле су Драгана Пебић, Милица Горановић и Ангелина Лукић које су извеле по једну пригодну пјесму.
Ђакон Александар Стевановић
Најприје се, са неколико пригодних ријечи, присутнима обратио протојереј Бранко Цвјетковић, старјешина храма Успења Пресвете Богородице у Модричи, који је честитао празник и благословио овај догађај.
Господина Бранка Радунковића, веома надахнутим ријечима, најавила је госпођа Татјана Писаревић, предсједница Удружења „Нада 4“ из Модриче, која је између осталог рекла:
"Чика Бранко је једно живо Божије чудо које је Бог послао да хиљадама људи даје наду, утјеху, снагу, храброст, вољу а највише вјеру у Господа. Својим дјеловањем у животу, сада већ осамдесет двије године, чика Бранко уз свој хендикеп с којим је рођен, који му је Бог дао да носи као свој Крст кроз живот, никад није закукао, посустао, нити се наљутио на Бога зашто је то тако. У томе је његова величина, то се осјети при сваком сусрету са чика Бранком, та радост и срећа коју шири, захвалност Богу за све што му је дао и за добро и за лоше. Бог му је нешто одузео али много тога подарио, многе таленте које је он вриједно његовао, радио и стварао читавог свог живота, без роптања, прелазећи преко свих препрека храбро и смјело, чврсто увјерен да само Господ зна зашто је нешто тако како јесте, и да Господ има планове за њега и да постоји добар разлог зашто га је створио оваквог".
Након уводних ријечи, господин Бранко је одражао своје предавање, и бираним ријечима је говорио о себи и о свом односу према животу и другима, али у први план стављајући најприје вјеру у Бога, а затим и друге врлине које треба да нас красе у овоземаљском животу и да нам буду путокази ка вјечности – љубав, нада, воља, одлучност, поштење, стрпљивост, упорност.
Овај догађај, са којег су сви отишли својим кућам са вјероватно другачијим погледом на живот, својим дивним гласовима обогатиле су Драгана Пебић, Милица Горановић и Ангелина Лукић које су извеле по једну пригодну пјесму.
Ђакон Александар Стевановић
