ЖЕЛИШ ДА СЕ НАЉУТИШ, АЛИ НЕМАШ ЗА ТО „АПЕТИТА"!


Гнев није дозвољен никоме, ни патријарху, ни архиепископу, ни епископу, ни игуману, ни монаху, ни лаику. Он нас све доводи под осуду... У суштини гнев је „демонизам", то је демонско деловање. Када човек западне у гнев и његово лице се мења, он бесни и никако и не помишља на мирног, смиреног и чистог Христа Који је мир наш. Мир није одсуство рата, него присуство благодати, присуство Христа. Човек који настоји да живи духовним животом „страда". Човек који се моли доживљава стање које га радује. Ово потпуно одстрањује гнев. Као да желиш да се наљутиш, али немаш за то „апетита"! Можда се некима ова појава чини чудна - како то да страдање води у радост. Овакво страдање није психолошко стање, то није чулна жалост. То је туга у срцу која се јавља из духовних разлога и она доноси сладост, благодат и радост. Све ово даје чистоту и смиреност и човек је миран и из њега извире мирноћа. Ако је некада потребно да се разгневи, он се „гневи" само привидно. У оваквим случајевима гнев се јавља само на устима али не и у срцу. Није, дакле, у питању страст. Корисно је да се сетимо речи Писма које каже: „гневите се али не грешите".
 
(Архимандрит Јефрем, игуман светогорског манастира Ватопеда)

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СВЕТА ГОРА МАНАСТИР ВАТОПЕД ЈЕФРЕМ ВАТОПЕДСКИ

 

offline