СЛОВЕНСКИ ЈЕРУСАЛИМ: Зашто је Кијевско-печерска лавра светиња православља
Кијевско-печерска лавра је једна од великих православних светиња, а осим православних цркава, манастира и музеја, позната је и по катакомбама у којима се налазе мошти многих светих подвижника, међу којима су Нестор Летописац и монах-ратник Иља Муромец. Ове мошти, како кажу саговорници, представљају право духовно благо целог православног света.
Кијевско-печерска лавра је једна од главних православних светиња и један од најстаријих манастира из времена Кијевске Русије, објашњава за Спутњик протојереј Александар Тимофејев, доктор теологије, руководилац одељења за проучавање Библије на Московској богословској академији и виши научни сарадник Центра за палеоетнолошка истраживања.
„Кијевско-печерска лавра основана је 1051. године у време владавине Јарослава Мудрог. Лавру је основао Антоније Кијевско-Печерски. Он је имао ученика Теодосија. И њих двојица се поштују као оснивачи лавре“, наводи саговорник Спутњика.
Кијевско-печерска лавра је једна од главних православних светиња и један од најстаријих манастира из времена Кијевске Русије, објашњава за Спутњик протојереј Александар Тимофејев, доктор теологије, руководилац одељења за проучавање Библије на Московској богословској академији и виши научни сарадник Центра за палеоетнолошка истраживања.
„Кијевско-печерска лавра основана је 1051. године у време владавине Јарослава Мудрог. Лавру је основао Антоније Кијевско-Печерски. Он је имао ученика Теодосија. И њих двојица се поштују као оснивачи лавре“, наводи саговорник Спутњика.
Фото: Спутњик
Словенски Јерусалим
Према речима Јелене Осипове, доктора филологије, ванредног професора Катедре за словенску филологију на Православном универзитету „Светог Тихона“, Кијевско-печерска лавра је „словенски Јерусалим и велика православна светиња“ која је веома значајна и за историјску Русију.
„Лавра је била најважнији центар духовног просвећења јужних Словена. Овде су у 19. веку студирали, између осталог, и многи истакнути теолози и подвижници Српске православне цркве. Међу њима су протојереј Симеон Даибабски, протојереј Стеван Димитријевић (први декан Православног богословског факултета у Београду), епископ Никодим (Милаш), исповедник Доситеј (Васић) и многи други“, објашњава наша саговорница.
Осипова напомиње да су покушаји заузимања Кијевско-печерске лавре познати још од времена монголске инвазије па све до ових данашњих догађаја.
„Међутим, знамо да је судбина богобораца незавидна. И због тога веруjемо и надамо се да ће садашња искушења само допринети слави овог светог манастира, помирењу и спасењу наше троједине Русије“, каже Осипова.
Шта се налази на територији лавре
Што се тиче Кијевско-печерска лавре, ова велика светиња налази се у центру Кијева, на живописном месту – на обали реке Дњепар. Њена територија заузима више од двадесет хектара. У оквиру ње раде Кијевска богословија, Кијевска богословска академија и резиденција поглавара Украјинске православне цркве (УПЦ), која је самоуправна у саставу Московске патријаршије.
Територија ове светиње подељена је на два дела: Доњу и Горњу лавру. У Доњој лаври налази се комплекс крипти и функционални манастир у ком живи више од двеста монаха, док је у Горњој Лаври Национални историјски и културни резерват и главни храмови – Успенска катедрала и Рефекторска црква.
Међутим, од 2013. године Доњу лавру (у време када је председник Украјине био Виктор Јанукович) користила је Украјинска православна црква (УПЦ), док је Горња лавра припадала ресору Министарства културе Украјине. Поред тога, УПЦ је узела у закуп од историјско-културног резервата Успенски сабор и Трапезни храм. Крајем 2022. са УПЦ је престао да важи уговор о закупу Успенског саборног храма, а црква није могла да га обнови. После месец дана, расколничка Православна црква Украјине (ПЦУ) је добила званичну дозволу да први пут одржава божићне службе у Успенском саборном храму.
Мошти светаца – духовно благо православног света
Осим православних цркава, манастира и музеја, Кијевско-печерска лавра позната је и по криптама које су пре скоро хиљаду година ископали први подвижници хришћанства у Русији. Ове карипте сматрају се једном од највећих светиња православља. Према речима Осипове, у њима се налазе мошти светих подвижника које „представљају прави духовни и историјски значај Кијевско-печерске лавре“, односно, „право духовно благо целог православног света“.
Што се тиче самих крипти, оне се деле на Ближе и Даље. Оне даље ископане су на дубини од двадесет метара. Оне се називају и Теодосијевим - у част игумана Теодосија, једног од оснивача Лавре у 11. веку. Укупна дужина ходника ових крипти достиже 292 метра. Међутим, Ближе крипте су ископане на дубини од пет до десет метара. Раније су ове крипте биле монашке ћелије. И укупна дужина њихових ходника је око 400 метара.
Према речима Осипове, у овим криптама налазе се мошти многих који су својим врлинама прославили Бога, победили земаљске страсти и помажу свима који им се искрено обраћаjу за помоћ.
„У Ближим криптама налазе се мошти Светог Нестора Летописца и монаха-ратника Иље Муромца. У Даљим криптама лавре почивају мошти четрдесет и пет светих, док у Ближим почивају мошти седамдесет и три светитеља, као и мошти мање познатих подвижника и бранилаца лавре у тешким временима. Они људи који су посетили њихове свете мошти вероватно никада неће моћи да забораве ово свето место“, наглашава саговорница Спутњика.
Осим ових моштију, према речима Осипове, у Даљим криптама налазе се мошти и московског митрополита Владимира (Богојављенског) који је саградио главну зграду православног универзитета „Светог Тихона“, за потребе духовног просвећења.
„Потом је био митрополит кијевски, где је 1918. пострадао за Христа. Његове честите мошти почивају данас у Даљим криптама Кијево-Печерске лавре“, објашњава саговорница.
Међутим, у овим криптама, како каже Тимофејев, не налазе се мошти само руских светаца, него и светаца различитих националности. И ове крипте, према његовим речима, без икакве дозволе могу посетити обични цивили.
„У криптама постоји и неколико подземних храмова. У њима се редовно служи литургија. Када сам посетио ово место, сећам се да је било много људи. Заиста је било тешко дисати. Међутим, веома је пријатно налазити се у овим криптама. Ја сам имао осећај да желим да останем да живим овде из разлога што је ово место толико обасјано молитвама светих. У криптама осећаш такво смирење и благодат Божију, божанско присуство, да не желиш нигде да идеш. И многи људи проводе ту сате и не желе нигде да иду“, објашњава саговорник Спутњика.
Многе легенде везане за лавру
За Кијевско-печерску лавру везане су и многе легенде. Једну од њих испричала је ових дана руска глумица Јана Поплавска.
„Када су Немци заузели Кијев током Другог светског рата, немачки командант града је пожелео да посети светски познате крипте Кијево-печерске лавре. За то су нашли водича – монаха, некадашњег житеља овог манастира. Обилазак је почео од Ближих крипти“, написала је она на свом телеграму каналу.
Поплавска је подсетила да у то време мошти нису биле затворене.
„Код Светог Спиридона Просфорника, који се упокојио пре 800 година, командант је застао и упитао од чега су ове мошти. Монах је почео да објашњава да су то тела људи који су се својим светим животом заслужили бесмртност. Командант је узео пиштољ и дршком снажно ударио Светог Спиридона по руци. Сува и потамнела кожа пукла је на зглобу, а крв је шикнула из ране. Он је ужаснут побегао из пећине“, написала је глумица на друштвеној мрежи.
Извор: Спутњик
Према речима Јелене Осипове, доктора филологије, ванредног професора Катедре за словенску филологију на Православном универзитету „Светог Тихона“, Кијевско-печерска лавра је „словенски Јерусалим и велика православна светиња“ која је веома значајна и за историјску Русију.
„Лавра је била најважнији центар духовног просвећења јужних Словена. Овде су у 19. веку студирали, између осталог, и многи истакнути теолози и подвижници Српске православне цркве. Међу њима су протојереј Симеон Даибабски, протојереј Стеван Димитријевић (први декан Православног богословског факултета у Београду), епископ Никодим (Милаш), исповедник Доситеј (Васић) и многи други“, објашњава наша саговорница.
Осипова напомиње да су покушаји заузимања Кијевско-печерске лавре познати још од времена монголске инвазије па све до ових данашњих догађаја.
„Међутим, знамо да је судбина богобораца незавидна. И због тога веруjемо и надамо се да ће садашња искушења само допринети слави овог светог манастира, помирењу и спасењу наше троједине Русије“, каже Осипова.
Шта се налази на територији лавре
Што се тиче Кијевско-печерска лавре, ова велика светиња налази се у центру Кијева, на живописном месту – на обали реке Дњепар. Њена територија заузима више од двадесет хектара. У оквиру ње раде Кијевска богословија, Кијевска богословска академија и резиденција поглавара Украјинске православне цркве (УПЦ), која је самоуправна у саставу Московске патријаршије.
Територија ове светиње подељена је на два дела: Доњу и Горњу лавру. У Доњој лаври налази се комплекс крипти и функционални манастир у ком живи више од двеста монаха, док је у Горњој Лаври Национални историјски и културни резерват и главни храмови – Успенска катедрала и Рефекторска црква.
Међутим, од 2013. године Доњу лавру (у време када је председник Украјине био Виктор Јанукович) користила је Украјинска православна црква (УПЦ), док је Горња лавра припадала ресору Министарства културе Украјине. Поред тога, УПЦ је узела у закуп од историјско-културног резервата Успенски сабор и Трапезни храм. Крајем 2022. са УПЦ је престао да важи уговор о закупу Успенског саборног храма, а црква није могла да га обнови. После месец дана, расколничка Православна црква Украјине (ПЦУ) је добила званичну дозволу да први пут одржава божићне службе у Успенском саборном храму.
Кошнице у манастирској башти
© Фото : Спутњику уступила Јелена Осипова
© Фото : Спутњику уступила Јелена Осипова
Мошти светаца – духовно благо православног света
Осим православних цркава, манастира и музеја, Кијевско-печерска лавра позната је и по криптама које су пре скоро хиљаду година ископали први подвижници хришћанства у Русији. Ове карипте сматрају се једном од највећих светиња православља. Према речима Осипове, у њима се налазе мошти светих подвижника које „представљају прави духовни и историјски значај Кијевско-печерске лавре“, односно, „право духовно благо целог православног света“.
Што се тиче самих крипти, оне се деле на Ближе и Даље. Оне даље ископане су на дубини од двадесет метара. Оне се називају и Теодосијевим - у част игумана Теодосија, једног од оснивача Лавре у 11. веку. Укупна дужина ходника ових крипти достиже 292 метра. Међутим, Ближе крипте су ископане на дубини од пет до десет метара. Раније су ове крипте биле монашке ћелије. И укупна дужина њихових ходника је око 400 метара.
Према речима Осипове, у овим криптама налазе се мошти многих који су својим врлинама прославили Бога, победили земаљске страсти и помажу свима који им се искрено обраћаjу за помоћ.
„У Ближим криптама налазе се мошти Светог Нестора Летописца и монаха-ратника Иље Муромца. У Даљим криптама лавре почивају мошти четрдесет и пет светих, док у Ближим почивају мошти седамдесет и три светитеља, као и мошти мање познатих подвижника и бранилаца лавре у тешким временима. Они људи који су посетили њихове свете мошти вероватно никада неће моћи да забораве ово свето место“, наглашава саговорница Спутњика.
Осим ових моштију, према речима Осипове, у Даљим криптама налазе се мошти и московског митрополита Владимира (Богојављенског) који је саградио главну зграду православног универзитета „Светог Тихона“, за потребе духовног просвећења.
„Потом је био митрополит кијевски, где је 1918. пострадао за Христа. Његове честите мошти почивају данас у Даљим криптама Кијево-Печерске лавре“, објашњава саговорница.
Међутим, у овим криптама, како каже Тимофејев, не налазе се мошти само руских светаца, него и светаца различитих националности. И ове крипте, према његовим речима, без икакве дозволе могу посетити обични цивили.
„У криптама постоји и неколико подземних храмова. У њима се редовно служи литургија. Када сам посетио ово место, сећам се да је било много људи. Заиста је било тешко дисати. Међутим, веома је пријатно налазити се у овим криптама. Ја сам имао осећај да желим да останем да живим овде из разлога што је ово место толико обасјано молитвама светих. У криптама осећаш такво смирење и благодат Божију, божанско присуство, да не желиш нигде да идеш. И многи људи проводе ту сате и не желе нигде да иду“, објашњава саговорник Спутњика.
Многе легенде везане за лавру
За Кијевско-печерску лавру везане су и многе легенде. Једну од њих испричала је ових дана руска глумица Јана Поплавска.
„Када су Немци заузели Кијев током Другог светског рата, немачки командант града је пожелео да посети светски познате крипте Кијево-печерске лавре. За то су нашли водича – монаха, некадашњег житеља овог манастира. Обилазак је почео од Ближих крипти“, написала је она на свом телеграму каналу.
Поплавска је подсетила да у то време мошти нису биле затворене.
„Код Светог Спиридона Просфорника, који се упокојио пре 800 година, командант је застао и упитао од чега су ове мошти. Монах је почео да објашњава да су то тела људи који су се својим светим животом заслужили бесмртност. Командант је узео пиштољ и дршком снажно ударио Светог Спиридона по руци. Сува и потамнела кожа пукла је на зглобу, а крв је шикнула из ране. Он је ужаснут побегао из пећине“, написала је глумица на друштвеној мрежи.
Извор: Спутњик
