Сећам се да је старц Порфирије који је неко време живео у једном селу у Еубеји, говорио људима: Садите јабуке, брескве, кајсије. Објаснио нам је и како би требало да их садимо. Неки су му чак и пребацивали: Зашто се ти старче уплићеш у то?! Ти си свештено лице и треба да се бавиш само црквеним питањима. Он је на то одговорио: Зашто, питате. Зато што ће ако ти не будеш садио кајсије или брескве, то учинити твој сусед и ти ћеш бити крив зато што је твој син постао лопов. Постоји извесна зависност између световних и духовних ствари. И то је у духу православља. У православљу нема места за монофизитство. Монофизити су били јеретици који су учили да Христос има само једну природу, божанску. Монофизитство је браћо, јерес. На шта ми мислимо у датом случају када смо споменули монофизитство. На то да се неко бави само оним што је повезано са небеским, божанским, духовним. У православљу се, међутим, све налази у равнотежи. Слично као што су у Христу сједињене савршена човечија и савршена божанска природа, које обитавају у хармонији. Христова природа је богочовечанска и монофизитству код нас нема места. Из тог разлога, као што знате, у православљу постоје молитве за полагање темеља куће, за освећење рибарских мрежа, за ископавање бунара, за сађење винограда, за испашу стоке и слично. Дакле, другим речима, Дух који и небеско и земаљско држи у равнотежи.

Свети старац Порфирије Кавсокаливит

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ СВЕТА ГОРА