Могу видети само оно што стварно видим; не могу другачије.
​

Христова Црква треба да расте и изграђује се у историји. Па ипак, сва и пуна истина већ је подарена и поверена Цркви. Увек су могуће ревизије и разјашњења, а понекад је то императив. Свеукупна историја васељенских сабора сведочи о овој чињеници. Свети Оци Цркве су се бавили овим послом. Па ипак, у целини „закон“ вере је верно очуван и сведочанство о вери је изражено тачно и јасно. Пре свега, светотајинско устројство Тела је очувано у целини и нетакнуто. Исто тако, знам да се ово моје убеђење може одбацити као илузија. А за мене то је ствар осведочености. Ако је ово тврдоглав став, онда је то тврдоглави став осведочености. Могу видети само оно што стварно видим; не могу другачије. Међутим, не желим да на било који начин некога „обесцрквљујем“. Суд је дат Сину, и нико нема овлашћења да предвиђа време његовог Суда. Па ипак, Црква има своје сопствено овлашћење у историји. Њено прво овлашћење (власт) јесте да учи и да исправно управља речју Истине. Постоји извесно правило вере и поретка које треба сматрати нормалним, док оно абнормално треба залечити, а не просто одбацити. Ово је оправдање за учешће православног човека у екуменском разговору, у нади да ће својим сведочењем Истине Божје придобити људска срца и душе.