Увек је после снажног бола у срцу током молитве могућ напад хулних помисли, као и навала дрскости – да се са Њим спори, суди. А шта друго чини цео свет, него се са Њим непрестано суди? Ми, људи, судимо Богу. Међутим, не сумњам да ће Он на суду победити. Колико сам често слушао како неко отпада од вере зато што му је судбина тешка, зато што му је убијен драг човек, или му је умрло дете, иако се молио за исцељење, и слично. Чак и људи који говоре да не верују, руже Бога чим их задеси невоља. И што дубоље човек улази у атмосферу греха, то су злобнија и необузданија његова богохуљења, мржња према Христу, гнусна изругивања Његовој светости. О дубини конфликта света са Христом може се судити још и по томе што никог другог – ни Мојсија, ни Мухамеда, ни Буду – никог тако не руже, тако не мрзе, као Христа. Није ли то сведочанство да је управо само Он ИСТИНИТ?

​Старац Софроније Сахаров

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СОФРОНИЈЕ САХАРОВ