УЛЕПШАВАЊЕ: Прљање иконе Божије


Каквог изгубљеног света има данас! Жене данас стављају у своју косу некакве смесе и на шта миришу! Тако се добија алергија. Када гледам жене са њиховом светском лепотом и мирисима, изнутра се жестим. Кажу ми: “Ова је ишла у Немачку да учи за козметичарку”. Шта је то козметика, питам. “Козметичарке, кажу ми, праве од старица младе жене. Тада се сетих да сам видео једну старију жену са нечим на челу. После сам питао једног њеног познаника: “Шта јој се, јадници, догодило?” А, ништа, каже ми. Имала је операцију затезања коже, да би нестале боре”. А ја сам мислио да се повредила па је имала хируршку интервенцију… Докле је стигао данашњи свет!

– Старче, данас улепшавање не сматрају грехом.

– Да, то сам схватио. Видео сам једну душу, која је прво била као Анђео, а касније нисам могао да је препознам када се офарбала. “Бог је све створио веома добро, рекох јој, али је са тобом направио велику грешку!” “Зашто оче”? – каже ми. Није ти ставио маскару испод очију! Ту је погрешио! Док је друге људе створио добро, и начинио их лепима, код тебе је погрешио! Зар не схваташ? То те поружњује! Као да узмеш једну византијску икону, па је одавде и оданде замажеш бојама, и тако је поквариш. Да одемо до иконе Божије да ставимо боје? То је као да један иконописац наслика икону, а да после дође неки који не зна да иконопише, па узме боје и поружни икону. Исто и ти радиш. То је као да кажеш Богу: “Ниси то добро урадио, Боже мој. Ја ћу то да исправим!”

Другом приликом дође једна са ноктима довде, као у мачке, офарбана у црвено, и каже ми: “Дете ми је озбиљно болесно. Помоли се оче! И ја сам се молила, али… ” “Како си се молила”, кажем јој. Ти гребеш Христа са оваквим ноктима! Прво исеци нокте, и дете ће бити добро. За здравље свога детета, убудуће да сечеш нокте и да се оставиш фарбања. “Да их офарбам у бело, оче?” Ја сам ти рекао да исечеш нокте, да учиниш једну жртву за здравље свог детета. Шта је ово? Да је хтео, Бог би те направио са црвеном косом. ” “Да их офарбам у бело?” Ето ти опет! “Да си добро и ти и твоје дете”, рекох у себи. Дете највише разбољева мајка, кад није обучена пристојно и када покушава тако да чини и са дететом.

Може неко да буде мало ружан, или да има неки недостатак. Зна Бог то и духовно ће му помоћи, јер се Бог више стара о души него о телу. Сви имамо своја добра и мало недостатака – неке своје крстиће – не крст – што нам помаже у спасењу душе наше.

старац Пајсије Светогорац

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ СВЕТА ГОРА

 

offline