Прота Захарије Поповић ПРВИ ВОЈНИ СВЕШТЕНИК У БИЈЕЉИНИ

У годинама страдања српског народа у Великом рату (1914-1918) личну голготу преживио је и бијељински свештеник Захарије Поповић (1874-1921) кога су аустроугарске власти затвориле као таоца.

Прота Захарије посветио је свој живот Богу и борби за ослобођење српског народа од туђинске власти.
Прота Захарије Поповић са породицом и пријатељима
Послије вишевјековног ропства под турском империјом (око 1533. до 1878.), четири деценије под аустроугарском окупацијом (1878-1918) и тешког страдања током Првог свјетског рата, слобода за српски народ у Семберији коначно је стигла на данашњи дан – 10. новембра 1918. године, када је ослободилачка српска војска на челу са потпуковником Божидаром Загорчићем ушла у Бијељину.

Успомена и сјећање на ослободиоце Бијељине у Првом свјетском рату, ратне добровољце Семберије, Мајевице и Подриња у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године данас се чувају у Спомен-храму Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских у Бијељини који је познат и као “Црква бесмртних хероја”. Прво богослужење у овом храму који се налази у бијељинској касарни, у данима по ослобођењу, одржао је управо прота Захарије Поповић (1874-1921), као први војни свештеник у Бијељини.

“Најзначајнији дан у историји Бијељине”:
Проглас из 1940. године, поводом обиљежавања дана ослобођења Бијељине у Првом свјетском рату

Измучен борбом за слободу свог народа прота Захарије упокојио се 1921. године, али су богослужења у бијељинској касарни одржавана све до 1941. године када је у Бијељини успостављена власт Независне Државе Хрватске (1941-1945).

"Црква бесмртних хероја”: Храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских у бијељинској касарни

Усташе су овај храм претворили у шталу, а за вријеме СФР Југославије (1945-1992) комунисти су храм користили као магацин, купатило, обућарску радионицу и спомен-собу.

Коначно, по успостављану Републике Српске, обновљен је Храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских који чува успомену и молитвено сјећање на све ратне добровољце Семберије, Мајевице и Подриња у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, на учеснике антифашистичке борбе у Другом Свјетском рату и на борце у Одбрамбено-отаџбинском рату (1992-1995), као и на све војнике, полицајце, ватрогасце и војне љекаре који су погинули на дужности.  

Спомен-соба у знак сјећања погинулим борцима Семберије

Овај храм је 27. септембра 2016. године проглашен и за историјски споменик прве категорије од изузетног значаја за Републику Српску.

Живот посвећен Богу и српском народу

Прота Захарије Поповић, син свештеника Јована и Марије, рођен је 1874. године у Власеници. Основну школу завршио је у Папраћи, а богословију у Рељеву. Митрополит дабробосански Георгије рукоположио га је у чин ђакона 15. августа, а у чин презвитера 20. августа 1895. године. Постављен је 1895. године за парохијског свештеника у Малом Пољу (Власеница). По канонском отпусту постављен је 1896. године за парохијског свештеника у Зворнику. Одликован је црвеним појасом 12. децембра 1900. године.

Одлука о именовању проте Захарија Поповића за војног свештеника у Бијељини

Декретом од 19. октобра 1906. године, бр. 1433, постављен је за парохијског свештеника у Бијељини. Одликован је правом ношења црвене поставе на хаљинама 1911. године. Одлуком АЕ и Митрополита зворничко-тузланског Илариона, 1918. године, постављен је за војног свештеника у бијељинској касарни. Због савјесне и предане службе 8. септембра 1920. године одликован је достојанством протопрезвитера, а 24. новембра (7. децембра) 1920. године одликован напрсним крстом. Упокојио се 12/25. априла 1921. године у Бијељини.


Извор: Бијељина данас

 

ВОЈСКА КАСАРНА ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ БИЈЕЉИНА

 

offline