ПРАЗНИК СУСРЕТА (ВИДЕО)
Није ли баш на овај празник погодно да свако од нас постави себи питање: Шта је то што ја чекам; шта је то на што ме све силније опомиње моје срце?
![](/temp/1213.jpg)
САДА ОТПУШТАШ СЛУГУ СВОГА, ГОСПОДЕ ...
Четрдесет дана после Божића (15. фебруара) празнујемо Сретење, празник Сусрета. На тај дан Црква завршава циклус празновања „времена Рождества“ и зато празник Сретења представља круну Божићног циклуса.
Није ли баш на овај празник погодно да свако од нас постави себи питање: Шта је то што ја чекам; шта је то на што ме све силније опомиње моје срце? Да ли се то читав мој живот постепено преображава у непрестано очекивање сусрета са оним најважнијим? То су питања која нас воде ка Сретењу. Сретењем је човеков живот откривен као предивно сазревање душе која, сазревајући, постаје све слободнија и слободнија, све дубља и дубља, све чистија од свега ништавног, сујетног и случајног. Сретењем је старење и телесно гашење човеково, то јест земаљски удес свакога од нас на једноставан и убедљив начин откривен у једном сасвим другачијем светлу – као раст и успињање до тог последњег часа када човек, када свако од нас од све своје душе и у пуној благодарности не каже: „Сада отпушташ слугу Свога, Господе...“
То је оно што собом носи празник Сретења Господњег. Празник сусрета душе човекове са Љубављу, сусрета са Оним Који ми је дао живот и силу да тај свој живот преобразим у чекање Бога. И нема више страха, нити неизвесности у мени, већ само мир, благодарност и љубав.
- на основу беседе оца Александра Шмемана
Сретење је празник посвећен успомени и духовном сагледању догађаја који је описан у другој глави Јеванђеља по Луки. Јеванђелист Лука говори о томе да су Јосиф и Марија, четрдесет дана по рођењу Исуса Христа у Витлејему, у складу са тадашњим обичајима „донели дете у Јерусалим да га ставе пред Господа, као што је написано у закону Господњем, да се свако дете мушко које отвори материцу посвети Господу“ (Лк. 2, 22-23).
Четрдесет дана после Божића (15. фебруара) празнујемо Сретење, празник Сусрета. На тај дан Црква завршава циклус празновања „времена Рождества“ и зато празник Сретења представља круну Божићног циклуса.
Није ли баш на овај празник погодно да свако од нас постави себи питање: Шта је то што ја чекам; шта је то на што ме све силније опомиње моје срце? Да ли се то читав мој живот постепено преображава у непрестано очекивање сусрета са оним најважнијим? То су питања која нас воде ка Сретењу. Сретењем је човеков живот откривен као предивно сазревање душе која, сазревајући, постаје све слободнија и слободнија, све дубља и дубља, све чистија од свега ништавног, сујетног и случајног. Сретењем је старење и телесно гашење човеково, то јест земаљски удес свакога од нас на једноставан и убедљив начин откривен у једном сасвим другачијем светлу – као раст и успињање до тог последњег часа када човек, када свако од нас од све своје душе и у пуној благодарности не каже: „Сада отпушташ слугу Свога, Господе...“
То је оно што собом носи празник Сретења Господњег. Празник сусрета душе човекове са Љубављу, сусрета са Оним Који ми је дао живот и силу да тај свој живот преобразим у чекање Бога. И нема више страха, нити неизвесности у мени, већ само мир, благодарност и љубав.
- на основу беседе оца Александра Шмемана
Сретење је празник посвећен успомени и духовном сагледању догађаја који је описан у другој глави Јеванђеља по Луки. Јеванђелист Лука говори о томе да су Јосиф и Марија, четрдесет дана по рођењу Исуса Христа у Витлејему, у складу са тадашњим обичајима „донели дете у Јерусалим да га ставе пред Господа, као што је написано у закону Господњем, да се свако дете мушко које отвори материцу посвети Господу“ (Лк. 2, 22-23).
Радуј се, благодатна Богородице Дјево, јер из тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш,
Који просвећује оне што су у тмини.
Весели се и ти, старче праведни, који си у наручје примио Ослободитеља душа наших
Који нам дарује васкрсење.
(Тропар празника)
Који просвећује оне што су у тмини.
Весели се и ти, старче праведни, који си у наручје примио Ослободитеља душа наших
Који нам дарује васкрсење.