Немац о важности мучеништва за западне хришћане
Мартин Мозебах објавио је књигу под насловом „Њих 21. Путовање у земљу коптских мученика“, у издању чувене куће „Роволт“. Аутор пише о породицама оних које су исламисти посекли мачем.
Књига је наишла на велику пажњу у Немачкој, тим више што су многи хришћани у свету подвргнути насиљу и угњетавању. Сматра се да се њих 215 милиона хришћана суочавају са прогоном исламских екстремиста. Аутор се пита зашто људи Западне Европе показују незнатно интересовање за стање прогоњених хришћана. Штавише, и у Немачкој је став хришћана према прогонима своје сабраће сличан ставу хришћана у САД.
Амерички новинар Вилијам Килпатрик тврди да мањак интересовања потиче из два разлога: западњаци су преоптерећени вестима о глобалној избегличкој кризи, па се судбина хришћана помиње маргинално, спорадично. Уз то, према Килпатрику, неке државне власти и медији просто потискују вести о прогоњеним хришћанима, јер не желе да поставе исламску религију у лоше светло.
Мозебахова књига, с друге стране, баца јасно светло на прогон хришћана, узимајући за пример Копте у Египту. Он подробно описује страдање 21 Копта у Либији на обали Сирте, које су исламисти брутално погубили 2005. године. Аутор је посетио родбину тих жртава у Горњем Египту да би сазнао више о овим хришћанима. На овога је изазвао видеозапис самих исламиста који су га назвали „Порука написана крвљу народу крста“, што ће рећи да је упућена целокупном хришћанском свету. Пре него што су им одрубљене главе, овим Коптима хришћанима предочено је питање: “Да ли се држите и даље онога у шта верујете?“ Оно што је посебно мотивисало Мозебаха био је начин како су ове жртве исповеделе веру пред погубљење. Они су то учинили у молитви и у потпуном тиховању.
Мозебах пише да је био пријатно изненађен у завичају ових жртава што није наишао на очајне људе. Уместо таквог понашања,ови хришћани су били поносни на своје рођаке који су погубили исламисти. На корицама књиге они су изображени са крунама на својим главама као цареви неба. Мозебах је такође био задивљен хришћанским сведочењем праштања. Ови ожалошћени нису тражили казну за починитеље, нити су пројавили потребу за осветом.
У исламском свету са хришћанима се поступа као са грађанима другог реда. У Египту у коме Копти сачињавају 20% од 90 милиона становника, они не само да немају сва законска права, него често доживљавају злостављање и насиље. Па ипак се Копти не осећају као инфериорна, маргинална група. У једном интервјуу Мозебах је истакао да је на своме путу кроз Египат наилазио на снажне, велике предане црквене заједнице које редовно похађају цркве, које уопште ништа не плаши, него се, штавише, са мучеништвом суочавају као са великим тријумфом, као хришћани првих векова.
Овом књигом Мозебах даје западним хришћанима даје повод да размишљају о свом идентитету. Од коптских хришћана они могу научити да пре свега исповедају крст уместо да га скривају. Он сматра да је хришћанско вероисповедање значајније на Западу, тим више што настају псевдохришћанске и антихришћанске тенденције.
Извор: ОСР (превод са енглеског Информативна служба СПЦ)
Књига је наишла на велику пажњу у Немачкој, тим више што су многи хришћани у свету подвргнути насиљу и угњетавању. Сматра се да се њих 215 милиона хришћана суочавају са прогоном исламских екстремиста. Аутор се пита зашто људи Западне Европе показују незнатно интересовање за стање прогоњених хришћана. Штавише, и у Немачкој је став хришћана према прогонима своје сабраће сличан ставу хришћана у САД.
Амерички новинар Вилијам Килпатрик тврди да мањак интересовања потиче из два разлога: западњаци су преоптерећени вестима о глобалној избегличкој кризи, па се судбина хришћана помиње маргинално, спорадично. Уз то, према Килпатрику, неке државне власти и медији просто потискују вести о прогоњеним хришћанима, јер не желе да поставе исламску религију у лоше светло.
Мозебахова књига, с друге стране, баца јасно светло на прогон хришћана, узимајући за пример Копте у Египту. Он подробно описује страдање 21 Копта у Либији на обали Сирте, које су исламисти брутално погубили 2005. године. Аутор је посетио родбину тих жртава у Горњем Египту да би сазнао више о овим хришћанима. На овога је изазвао видеозапис самих исламиста који су га назвали „Порука написана крвљу народу крста“, што ће рећи да је упућена целокупном хришћанском свету. Пре него што су им одрубљене главе, овим Коптима хришћанима предочено је питање: “Да ли се држите и даље онога у шта верујете?“ Оно што је посебно мотивисало Мозебаха био је начин како су ове жртве исповеделе веру пред погубљење. Они су то учинили у молитви и у потпуном тиховању.
Мозебах пише да је био пријатно изненађен у завичају ових жртава што није наишао на очајне људе. Уместо таквог понашања,ови хришћани су били поносни на своје рођаке који су погубили исламисти. На корицама књиге они су изображени са крунама на својим главама као цареви неба. Мозебах је такође био задивљен хришћанским сведочењем праштања. Ови ожалошћени нису тражили казну за починитеље, нити су пројавили потребу за осветом.
У исламском свету са хришћанима се поступа као са грађанима другог реда. У Египту у коме Копти сачињавају 20% од 90 милиона становника, они не само да немају сва законска права, него често доживљавају злостављање и насиље. Па ипак се Копти не осећају као инфериорна, маргинална група. У једном интервјуу Мозебах је истакао да је на своме путу кроз Египат наилазио на снажне, велике предане црквене заједнице које редовно похађају цркве, које уопште ништа не плаши, него се, штавише, са мучеништвом суочавају као са великим тријумфом, као хришћани првих векова.
Овом књигом Мозебах даје западним хришћанима даје повод да размишљају о свом идентитету. Од коптских хришћана они могу научити да пре свега исповедају крст уместо да га скривају. Он сматра да је хришћанско вероисповедање значајније на Западу, тим више што настају псевдохришћанске и антихришћанске тенденције.
Извор: ОСР (превод са енглеског Информативна служба СПЦ)