КОНАЧНО ПОСТАВЉЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА НА РОДНОЈ КУЋИ ДИАНЕ БУДИСАВЉЕВИЋ

 
На Благовести, 07. априла 2021. године, у Инзбруку је стављена "историјска тачка на једно поглавље" каже се у писму захвалности челницима овог града достављеном радију "Слово љубве", а које је упутио Управни одбор Српске православне омладине Инзбрук - СПОЈИ. Наиме, градоначелник г. Георг Вили је са својим сарадницима открио постављену спомен-плочу Диани Будисављевић (девојачко Обексер) на њеној родној кући, Обексер-хаусу, у најстрожем центру овог тиролског града, а на којој се јасно наводи да је "Диана Будисављевић из Инзбрука током Другог светског рата уз помоћ других подржавалаца спасила више хиљада претежно српске деце из концентрационих логора фашистичког усташког режима у тадашњој „Независној држави Хрватској”.
Спомен-плоча постављена на родној кући Диане Будисављевић
Овако гласи текст који стоји на спомен-плочи, а коју можете видети на фотографији изнад:
 
Диана Будисављевић, девојачки Обексер (1891-1978)
 
Диана Будисављевић из Инзбрука је током Другог светског рата уз помоћ других подржавалаца спасила више хиљаде претежно српске деце из концентрационих логора фашистичког усташког режима у тадашњој „Независној држави Хрватској”.
 
Тек много година после њене смрти њен хумани ангажман постао је познат и у њеном родном граду. Овом спомен-плочом на њеној родитељској кући град Инзбрук одаје пошту овој храброј жени.
 
Градска општина Инзбрук
 
 
Управни одбор Удружења СПОЈИ у писму захвалности подсећа да пут до реализације овог догађаја није био нимало лак, од прве инцијативе 2010. године са Социјалдемократским покретом ослободилаца Тирола, па све до поновног оживљавања ове идеје, првог нацрта текста и вишемесечне расправе која је уследила 2020. године, а о чему је наш радио детаљно извештавао.
 

 
Подсећа се да су међу експертима који учествовали у дијалогу са градом Инзбруком били укључени "хрватска историчарка др Наташа Матаушић (од 1999. чланица Управног одбора и претходно дугогодишња председница Спомен-подручја Јасеновац), историчарка Јасмина Тутуновић-Трифунов (Музеј жртава геноцида Београд), српски историчар др Милан Кољанин (Институт за савремену историју Београд)", а да су "свој допринос дискусији дали су и експерти за културу сећања, писци и преживели логораши, као што су мр Андреас Баумгартнер (председавајући Међународног Маутхаузен комитета), аустријски историчар др Хорст Шрајбер, др Вилхелм Куес (аутор прве књиге на немачком о Дианиној акцији – „Дианина листа“), гђа Јелена Радојчић и г. Душан Јеринић (обоје их је Диана спасила од геноцида) као и Удружење логораша Јасеновца, који су заговарали јасно именовање жртава, као и формулисање текста које је засновано на историјским чињеницама и најновијим научним сазнањима".
 
"Уколико жртве не назовемо својим правим именом, то би значило да на крају починиоци ипак односе победу, те би и циљ једне савремене културе сећања био знатно промашен", каже се у писму захвалности УО Српске православне омладине Инзбрука.
 
 
Извор: Радио "Слово љубве"
Фото: Српска православна омладина Инзбрука – СПОЈИ

 

СТРАДАЊЕ СРБА ПРОГОН СРБА ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ ДИАНА БУДИСАВЉЕВИЋ

 

offline