А. РАКОВИЋ: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ЈЕ ЈЕДИНО ИМЕ
Поводом градских избора у Никшићу и општих прилика у Црној Гори, гост Инострана на Телевизији Војводина био је историчар др Александар Раковић.
Раковић се у емисији осврнуо и на нацрт темељног уговора који ускоро треба да потпишу Српска православна црква и Црна Гора. Према том тексту, који су епископи из Црне Горе 11. марта 2021. представили Светом архијерејском синоду Српске православне цркве, кованица “Православна црква у Црној Гори” четири-пет пута је више употребљена од имена Српска православна црква.
С тим у вези Раковић је у виду ретроспективе казао да је на мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, одмах после сецесије Црне Горе (2006), донета одлука о оснивању Епископског савјета Црне Горе који је временом преименован у Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори. Такође, Свети архијерејски сабор је на истој седници у мају 2006. доделио почасну односно “литургијску титулу архиепископа цетињског” митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.
Намера Светог архиејерског сабора била је, појашњава Раковић, да оснивањем епископског савјета и архиепископском титулом “збуне Ђукановића”. Међутим, Ђукановић као што смо видели није био нимало збуњен. С друге стране, кованицом “Православна црква у Црној Гори” и почасном титулом “архиепископа цетињског” збуњен је верујући народ, па чак и мањи али утицајни број свештенства који је помислио да делује у оквиру Архиепископије цетињске Православне цркве у Црној Гори, а не Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве.
Раковић каже да се такав тип забуне, или нешто налик томе, уочава у тексту Гојка Перовића поводом доласка митрополита Онуфрија у Црну Гору прошле године, када пише да “долазак црквених великодостојника из Украјине, представља подршку сестринске Цркве – Цркви у Црној Гори”. Како две епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка) могу бити сестринска црква аутономној Украјинској православној цркви Московске патријаршије? Наравно, не могу то бити никако, па или је Перовић збуњен или је реч и исказаној претензији да “Црква у Црној Гори” постане самостална тј. аутономна у односу на Српску православну цркву.
Стога, нагласио је Раковић, требало би да Свети архијерејски синод утврди да, када је реч о темељном уговору, име епархија у Црној Гори може бити само Српска православна црква у Црној Гори, да се из употребе надаље искључи збуњујућа кованица “Православна црква у Црној Гори” и да се почасна архиепископска титула веже персонално само за митрополита Амфилохија а не за наредне митрополите црногорско-приморске.
Српска православна црква треба да избегне било какве непринципијелне компромисе, посебно сада када је Ђукановићев режим прошлост и нема више потребе за било каквим мимикријама које додатно муте воду у компликованим приликама Црне Горе, закључио је Раковић.
Видео снимак погледајте на порталу Радио телевизије Војводине
С тим у вези Раковић је у виду ретроспективе казао да је на мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, одмах после сецесије Црне Горе (2006), донета одлука о оснивању Епископског савјета Црне Горе који је временом преименован у Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори. Такође, Свети архијерејски сабор је на истој седници у мају 2006. доделио почасну односно “литургијску титулу архиепископа цетињског” митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.
Намера Светог архиејерског сабора била је, појашњава Раковић, да оснивањем епископског савјета и архиепископском титулом “збуне Ђукановића”. Међутим, Ђукановић као што смо видели није био нимало збуњен. С друге стране, кованицом “Православна црква у Црној Гори” и почасном титулом “архиепископа цетињског” збуњен је верујући народ, па чак и мањи али утицајни број свештенства који је помислио да делује у оквиру Архиепископије цетињске Православне цркве у Црној Гори, а не Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве.
Раковић каже да се такав тип забуне, или нешто налик томе, уочава у тексту Гојка Перовића поводом доласка митрополита Онуфрија у Црну Гору прошле године, када пише да “долазак црквених великодостојника из Украјине, представља подршку сестринске Цркве – Цркви у Црној Гори”. Како две епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка) могу бити сестринска црква аутономној Украјинској православној цркви Московске патријаршије? Наравно, не могу то бити никако, па или је Перовић збуњен или је реч и исказаној претензији да “Црква у Црној Гори” постане самостална тј. аутономна у односу на Српску православну цркву.
Стога, нагласио је Раковић, требало би да Свети архијерејски синод утврди да, када је реч о темељном уговору, име епархија у Црној Гори може бити само Српска православна црква у Црној Гори, да се из употребе надаље искључи збуњујућа кованица “Православна црква у Црној Гори” и да се почасна архиепископска титула веже персонално само за митрополита Амфилохија а не за наредне митрополите црногорско-приморске.
Српска православна црква треба да избегне било какве непринципијелне компромисе, посебно сада када је Ђукановићев режим прошлост и нема више потребе за било каквим мимикријама које додатно муте воду у компликованим приликама Црне Горе, закључио је Раковић.
Видео снимак погледајте на порталу Радио телевизије Војводине
